ЉУДИ У КУЋАМА БЕЗ КЊИГА 2
наставак http://vanzemunci.blogspot.com/2016/02/ljudi-u-kucama-bez-knjiga.html#axzz3zR5jimlm
Они живе инстант, експресно, хиперактивно. Они живе приватно маркирано, пословно фирмирано.
Они се лансирају у орбиту, чим открију погон за полетање. Успужу се као спретни скоројевићки паразити за идеалну прилику. По могућству је то неко ко им се диви и сировији од њих, ко не зна да сакрије осећање идолопоклонства према "шмекеру". Мангуп ће из те прилике исцедити последњу кап.
Он познаје људе, јер је с њима одрастао. Ти људи га презиру, али га неће одбити - откад су на положају немају много пријатеља, посебно не оних са којима их вежу успомене из најранијег живота. Познају им се и родитељи, деле сећања на наставнике и школске другове, заједничке згоде. Живот на врху је суров, а човек који се успео у принципу јако сам. Зажмуриће на све спорне биографске детаље, јер је стари пријатељ са познате калдрме. То везује више од осталих завичајних порекла.
И тако ће магуп са градске калдрме провртети канал за послове. Једна врата ће се отварати из интереса - друга из сентименталности (немогућности одрицања од ретког "пријатељства").
Од прве зараде, шмекер ће обновити увек беспрекорне ципеле, аксесоар (детаље) и модне комаде по најновијем диктату - о њему ће говорити његово одело. Не може такав човек бити као општеокружујућа сировина. Новац не може надокнадити недостатак укуса.
Онда ће опремити гајбу - као из филмова. Самац са модерном јапи качкет фризуром опскрбиће бифе - ударну тачку свог пребивалишта најтраженијом жестином. "Паметни" ТВ ће неизоставно бити у величини целог зида - најновија технологија. Вреди потрошити богатство, да би се привукло богатство!
Прошетаће кроз свој самачки рај све секретарске комаде директора који нешто значе.
Онда ће за себе пробрати позицију у "финансијској логистици". Сва његова имовина биће уложена у даљинске управљаче који ће растварати чак и зидове његовог паметног стана у, подразумевано, паметној згради...
И сви ће му пасти на колена.
Завладаће неком узгредном саветничком функцијом.
Завршаваће послове. Плаћаће више рука да стигну до њега. Гураће се свим силама да дођу до онога ко се дружи с овим.
А чим се заклима, први за натоциљавање биће управо он. Он је последњи у хијерархији и мора му стићи цех за све - само привидан, за јавност, иза кулиса, све ће се наставити. Он је навикао на ту животну улогу и стоички је (под)носи. Као на своју фирмирану кошуљу.
Примање греха на себе има своју цену - доноси славу, каква је да је - спомињаће се.
А остаће му све оно што природно иде уз њега: лакоћа стила, животног простора - са "смарт" телевизорима у свим просторијама, и опскрбљеним бифеом познатом сваком ко у граду нешто значи. Шмекер никада неће одступити од стилских стандарда у којима је огрезао.
Кривица, жиг, афере неће му наудити, само ће га дубље завући у позадину у којој се све важно догађа.
Проводиће дане у царству својих даљинских управљача, претплаћен на све светске канале - имаће шта да "прелистава" и упути се у трендове, од "фешн" канала до адрије, хбо, синемакса.
Покорио је свет под собом без икаквог улога. Није траћио време у факултетским амфитеатрима, никада, никада није био члан библиотеке, једва је завршио средњу школу, али је рођен с манирима и на калдрми. Апанаже ће му редовно легати на рачуне, послови цементирани пристанком на улогу жртве, нема се за шта бринути...А и о замени батерија даљинских бринуће батлер.
Они живе инстант, експресно, хиперактивно. Они живе приватно маркирано, пословно фирмирано.
Он познаје људе, јер је с њима одрастао. Ти људи га презиру, али га неће одбити - откад су на положају немају много пријатеља, посебно не оних са којима их вежу успомене из најранијег живота. Познају им се и родитељи, деле сећања на наставнике и школске другове, заједничке згоде. Живот на врху је суров, а човек који се успео у принципу јако сам. Зажмуриће на све спорне биографске детаље, јер је стари пријатељ са познате калдрме. То везује више од осталих завичајних порекла.
И тако ће магуп са градске калдрме провртети канал за послове. Једна врата ће се отварати из интереса - друга из сентименталности (немогућности одрицања од ретког "пријатељства").
Од прве зараде, шмекер ће обновити увек беспрекорне ципеле, аксесоар (детаље) и модне комаде по најновијем диктату - о њему ће говорити његово одело. Не може такав човек бити као општеокружујућа сировина. Новац не може надокнадити недостатак укуса.
Прошетаће кроз свој самачки рај све секретарске комаде директора који нешто значе.
Онда ће за себе пробрати позицију у "финансијској логистици". Сва његова имовина биће уложена у даљинске управљаче који ће растварати чак и зидове његовог паметног стана у, подразумевано, паметној згради...
И сви ће му пасти на колена.
Завладаће неком узгредном саветничком функцијом.
Завршаваће послове. Плаћаће више рука да стигну до њега. Гураће се свим силама да дођу до онога ко се дружи с овим.
А чим се заклима, први за натоциљавање биће управо он. Он је последњи у хијерархији и мора му стићи цех за све - само привидан, за јавност, иза кулиса, све ће се наставити. Он је навикао на ту животну улогу и стоички је (под)носи. Као на своју фирмирану кошуљу.
Примање греха на себе има своју цену - доноси славу, каква је да је - спомињаће се.
А остаће му све оно што природно иде уз њега: лакоћа стила, животног простора - са "смарт" телевизорима у свим просторијама, и опскрбљеним бифеом познатом сваком ко у граду нешто значи. Шмекер никада неће одступити од стилских стандарда у којима је огрезао.
Кривица, жиг, афере неће му наудити, само ће га дубље завући у позадину у којој се све важно догађа.
Покорио је свет под собом без икаквог улога. Није траћио време у факултетским амфитеатрима, никада, никада није био члан библиотеке, једва је завршио средњу школу, али је рођен с манирима и на калдрми. Апанаже ће му редовно легати на рачуне, послови цементирани пристанком на улогу жртве, нема се за шта бринути...А и о замени батерија даљинских бринуће батлер.
0 Коментари