СМЕТОВИ ЗАБЛУДА

Видите, веома често не знам о чему (то) говори јавност, опрезно напипавајући колико је посреди (не)инструисаност, (не)нарученост или манипулација. Најмање што могу је да свој став, мишљење или утисак укрстим са аргументима "нападача".  А неретко сам склона да се, равнотеже икакве ради, некритички ставим на страну општенападаног, треба и он неког свог да има на свом тасу.
Замајавајуће полемике око "Сенки над Балканом" смењују утисци о "Немањићима".
Као неку врсту дужности, сваки Србин осећа свету обавезу да метанише над просутим млеком, баченим парама, глумцима који су ангажовани...уместо да нам судове изрекне критика, стручна критика, што из редова филмске бранше, што зачињено с помало историје и границама импровизације. Али, не, све стадо позвано је да се огласи, готово референдумски по овим питањима.
Зато ћу вас питати: да ли је Бјелогрлић подигао прашину око историјски недовољно расветљених догађаја? Јесте. Да ли је обећавао више? Није. Значи, задао нам је задатак, те, Србљи, прионите на књигу, архиве и истражите.

Рачунајући да ће серијал "Немањићи - рађање краљевине", започет првом епизодом - срећна што се тако нешто уопште снимило, нисам видела ништа од онога о чему бруји "јавност".
Опран новац?
Да ли је то проблем "јавности", која пресуђује о уметничком домету, историјској истини, па и о ценовнику, нисам убеђена. Има држава надлежне органе који би, уколико постоји сумња, требало да је провери и, уколико нађе да је оправдана, процесуира истрагу и потом предузме законске мере. Бркамо упорно бабе и жабе. Таква је наша "јавност".
Да јој се придружујем, не могу, никад се, па ни сада нисам осећала као овца у стаду. Извињавам се.
Кад чујем глас филмске критике, кад чујем суд историје, то јест историчара, могу да почнем да судим, укрштајући лични архив и утисак. Дотле вас само гледам и слушам.
А у међувремену каравани пролазе.
У недостатку снега (читај, нормалности) добри су и вештачки сметови, где српска паланка глуми Лос Анђелес или Бомбај.
Тога се не стидимо.

П. С. У сметове својих заблуда рачунам, покушавајући да их исправим, и свој став према монархији и Круни.
Знате, лепа је ствар имати домаћина. Како у кући, тако и у држави.
Не можете бити десничар, а не бити за Круну.
То је као да сте богобојазни и верујући, а не признавати Господа, веровати да "постоји нека сила".
Драги моји, посветимо се, како су говорили Источњаци, гајењу божура.
Нека вам у домовима замирише.
Двапут мерите, па сеците.
Понекад је корисно ослонити се на вековну традицију, ићи утабаним стазама и не пртити несигурне врлети, избећи мећаву и склонити се у уточиште које пружа зимзелен - и од вукова и од непогода.

Зато што смо расклиматали све, релативизовали до атома, живимо у привиду да се Васељена љуља и да је само наша субјективна представа о њој једино важна. Размислимо да није баш тако, дозволимо могућност. Позабавимо се собом и ближњима. Није ли важније поучити ближњег катехизису, рецимо, истинском, практичном, о симболици бадњака и Бадњег дана, Божића од свих споредних истина типа да ли су "Сенке над Балканом" заиста сенке или фењери или "Немањићи" пагани или погани, претворени доцније у свеце?
Шта још нисмо довели у сумњу?
БЛАГОСЛОВЕН ВАМ БИО БАДЊИ ДАН И БАДЊА ВЕЧЕРА!
РАДУЈМО СЕ ДАНУ ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА!
                                                                                                   Белешке једне Жане