Clickom do pristojne zarade. Oslonite se na sponzora!

четвртак, 01. децембар 2016.

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ

Отишла је ћутке. Само она зна своје последње помисли, оне неизговорене речи. Зато, ваљда, на њеном последњем путовању, нико није смогао снаге да их од туге гласно изговори - њене последње речи или мисли, остале су само њене. Недокучиве свима онима који су се свесрдно трудили да олакшају, али свеједнако далеки, далеки колико су живот и смрт удаљени.
Отишла је без некролога. И зато га пишем.
Само љубав ствара и рађа кнегиње. А она је то била. Мезимица своје мајке, оца, брата, старије и млађе сестре, целе околине.
Имала је ретко префињен смисао за дружење - да угоди другоме, а не себи. Њена је радост била задовољство оних којима га је приређивала.
Врло је рано остала без мајке, али имала срећу да остане ушушкана у заштити старије сестре, коју ће уживати до последњег дана свог трагично и сасвим изненада угашеног живота.
Као и сви сирочићи гајила је илузије о великој љубави између девојке и момка. Што би наумила, то би и спровела. Из њене су се љубави изродила два предивна сина у која ће уложити мајчинство без остатка.
Била је одана, готово до смрти заљубљена  и пожртвована супруга, добра мајка, бака, свекрва, снаха, одговорна и посвећена домаћица и велики лаф у срцу, што посебно памте генерације ђака које је описмењавала током свог четвородеценијског стажа.
Волела је одано и слепо, без остатка и предумишљаја.
Живела је увек своје снове, тежећи идеалном. С изузетним даром за лепо, остала је ненадмашна у ручним радовима, дотеривању и много пажње посвећивала и својој души и физичком изгледу. Остала је очувана, млада и лепа до самога краја, када је опака болест исцрпла њене душевне и физичке снаге. У највећим патњама, суочена са крајем свога суђенога века, поднела је судбину стоички, без уздаха и јадиковке, достојанствено ценећи живот и постигнућа: уредан, сређен и дом пун паметне и лепе чељади, од синова, присталих људи, до унука, паметних и блиставих, као што је будућност.
Није желела да икога својим неумитним одласком потресе. Своје је јаде подносила ћутке и само она зна како се растала са нашим светом, иако је била окружена љубављу и болом ближњих у последњем часу.
Могу рећи да сам је упознала у правом смислу те речи негујући је у болести. Увек сам је неограничено волела. Мојој љубави додала је дивљење својим држањем достојним краљице. Није дозволила да је ико жали због тешке и опаке болести која је задесила и на крају угасила.
Иако релативно кратко у средини далеко од завичаја, на последњи пут су је сем ближњих и родбине испратиле комшије, бројни пријатељи и познаници. Био је то пут дубоког наклона и поштовања, посут цвећем орошеним најискренијим сузама.
Застајала је кнедла у грлу, јер се све догодило тако брзо: борба моје драге и непрежаљене тетке Радмиле Јокић рођене Шијан (1943 - 2016) трајала је од тренутка када се сазнало за њену болест свега 38 дана. Тридесет и осам дана које никада нећу заборавити.
Богом нек' јој је проста и благословена сва милост којом нас је заливала и купала током свог овоземаљског бивања с нама и нека ми сада опрости што ме туга и њен одлазак неутешно боле и болеће док сам год жива. И то је записано негде у нашим звездама на небесима.
Почивај у миру, драга моја кетка Радо.
Нека те горе, далеко од свих болова и тегоба земних, на небесима на своја крила прихвате ангели.
Неутешна твоја сестричина Жана


субота, 26. новембар 2016.

СПОДОБА

Колико је Бог велики, свемогућ и остало, најбоље сведочи постојање толиког броја несавршених бића око нас. Та и таква бића нас саплићу, хране се једом и злобом, сметају и непријатна су, па, ипак, постоје. Још како постоје.

петак, 25. новембар 2016.

"ЂЕНИЋ" ИЗ ЗЕМУНА НА 11.САЈМУ ЕТНО ХРАНЕ И ВИНА

На штанду града Београда своје производе изложило је и земунско предузеће "Ђенић д.о.о.", које узгаја и вакуумира по ХССП стандардима на традиционалан начин укисељене главице, листове купуса и такорећи домаћи резанац, празилук, бундеву и кукуруз кокичар.

СНАГА ЗА САМОИЗЛЕЧЕЊЕ

Разговарам са докторком Словић из патронажне службе Дома здравља у Железнику: "Имате ли много посла"?, питам - она одговара "Нажалост, највише оваквог". При том мисли на највећи број посета болесницима у терминалној фази. И на мој упитан поглед одговара: "Катастрофа, знате. Епидемија!"
Да ли је ко чује?

среда, 23. новембар 2016.

УГРИНОВЦИ

"Диван је кићени Срем", каже песма. А овог блиставо сунчаног дана, с осећањем краткотрајног бекства од туге (тешка болест драге особе) идилично сеоце засијало је пуним сјајем. Управо због драге особе подсетило ме на моје босоного детињство, додуше много јужније, а по много чему слично, на далеки, изгубљени завичај.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...