БРАК ЈЕ ФИНО ТКАЊЕ

Поштовани читаоци,
уводим нову категорију, која ће носити име моје мајке Јелисавете, а она је непрeсушно врело савета драгоцених за живот.
У том смислу, почећу од врло актуелне теме, и из сопственог искуства, како сачувати брак, заједницу у коју нас, Богу хвала, нико није утерао, већ је наш избор, наша воља.
Имајте то на уму.

Сузбијте, савладајте своје еогизме, посебно ако сте родитељи. Развијте разумевање, толеранцију, живи смо људи, и имајте на уму, да ће, временом, све доћи на своје, што народ каже ''из д....а у главу'', а највише последица сносиће и понети из свих ваших турбуленција прилагођавања другоме и заједничком животу управо најнедужнији - ваша деца.
Заједница или брак је једно непрестано фино ткање.
И кад вам се чини да се заглавило, ударило у зид и нема даље, све док вам растанак теже пада од састанка, покушајте да га залијете и оживите.
Препустите нешто и инерцији, огуглајте и отупите помало на оно што вам се чини непоправљиво и видећете да се ипак померило са мртве тачке. Прилагођавање је жив, непрестани процес.
Цена безбројних компромиса је понекад срећа вашег детета. Немојте је олако жртвовати. Добро процените.
Најлакше је све послати дођавола.
Нисам заговорник трпљења насиља, у било ком виду.
Али, због сопствене савести, због одговорности према сутра кад ће вас неко можда запитати зашто, трипут мерите пре него се латите маказа.
Понекад управо кад олабавите, кад се више ничему не надате, приметићете корак од седам миља - да вам неко угађа, зна, дакле, и препознаје шта вам смета и то избегава,. И зна шта вам причињава радост и приреди вам је. Колико год било ретко, ако је тако, видећете,м временом ће прећи у навику и лакше ће вам пасти повремени ''несташлуци'', искакања из шина. Сви смо ми људи, а посебно док смо млади, имамо потребу да се некад отмемо с ланца.
И то није увек лако, и понављаће се, али док вам год нечије присуство више прија него смета, борите се за ту превагу. Свет је ионако пун самаца.
На крају крајева, нађите свој модус. У брачним играма је све дозвољено. И дати себи одушка, па се вратити у матицу. Свака заједница има своје границе и не руководите се ни општим ни туђим начелима, живите СВОЈУ заједницу.
Наоружајте се стрпљењем у прилагођавању, оно је мајка опстанка сваког заједништва, верујте ми на реч.

Руководите се приоритетима. Ипак вам нико више неће бити ближи у животу од партнера, онога кога сте изабрали за оца или мајкусвог детета и с њим поделили интиму. Не искључујем безнадежне случајеве. Смогните снаге и једнога дана, у једној прилици, процеђено ткање ће се поцепати, када више нећете имати ни избора. Док год може да се крпи, купите време одрастања уз оба родитеља своме детету. Њему сте највише дужни. А доћи ће у фазу и да само схвати неслогу, па ће лакше прихватити разлаз као неминовност.
Ту сами одлучујете. Као што сте имали слободу избора, понављам хвала Богу, и кад сте једно друго бирали, на оном романтичном почетку.