МАЛА ШКОЛА ПОЛОЖИЛА ПРИЈЕМНИ

Савез светских цркава са седиштем у Њујорку делегирао је Дону Дер, директорку канцеларије ове хуманитарне организације у Вашингтону да од 9. до 11. децембра 2010. године обиђе започете пројекте у Србији и о њиховој сврсисходности поднесе извештај. На основу њега, требало би донети одлуку о финансирању постојећих и подршци новим пројектима.

Директор Савеза светских цркава за Балкан Виталиј Ворона је почетком новембра 2010. године обишао кућу у улици Косте Бранковића у Земун пољу управо на дан отварања посебне школе под окриљем земунске Школе за образовање одраслих „Бранко Пешић“. Тада је упознао особље, две учитељице, мале шаке и њихове мајке, које су искористиле прилику да се упишу и описмене уз своје малишане.Контатовао је Ворона да је председник Националног савета Египћана у Србији Агим Ајра са Министарством за националне мањине Србије одржао реч и нашао адекватан простор за који ће држава Србија плаћати закупнину, док је Савез светских цркава обезбедио плате за  особље, уџбенике и многе друге текуће трошкове.

Тада је реализацију пројекта надгледао и са њим се упознао и члан Већа општине Земун Владимир Костић, но, додуше, без крупних обећања, изузетно задовољан активизмом у Земун пољу.

Месец и по дана после тога, деца се нису могла препознати. Дотерана, другачија долазе у школу. Са њима и њиховим родитељима, а деце уписане има око тридесеторо, док је родитеља: мама девет, а тата чак четири на описмењавању, на здравим животним навикама, исхрани, одевању, породичним односима, хигијенским навикама ради социјални радник и педагог школе „Бранко Пешић“ Јасна Вукојевић. Малишани бистрога и одморног ума знатно су напредовали у школи надомак кућног прага. Дочекали су Дону Дер узвицима „Хелоу“. Поздравом који је гошћи измамио осмех. Онда је она свакоме од њих поделила ранац пун школског прибора, са играчком.

Заволели учитељице

Ања Јејина свакодневно ради са малишанима од шест година и старијег узраста, који су за припремну наставу за полазак у „велику“ школу и старијима који су „промашили“ први разред, те треба да у складу са узрастом, наставе редовно школовање у „Бранку Пешићу“. Двочасовна настава не замара, а одвија  се кад се деца добро наспавају и дођу одмнорна и спремна за стицање нових знања, од 9,30 до 11,30.

У овој школи, „малој“ како су је прозвали, нема бежања са часова. Просек доласка је 22-24 ђака, остали су готово сигурно болесни или имају оправдани разлог за изостанак.

Младу и стрпљиву учитељицу обожавају, као и она њих.

Љубица Јововић чини се има тежи задатак: описмењује мајке и очеве. Уз децу или поподне. Лакше напредују жене, каже, мушкарцима наука иде теже и спорије. Нестрпљивији су. Овде је и цела породица: две ћерке од четворо деце Исмета и Галтене и они- њихови родитељи. Мајка напредује брзо, а отац се нада да ће стицањем писмености наћи неки посао.

Ту је и Агнеза, која има 15 година и никада се није одмакла даље од Земун поља. Јасна јој је обећала, кад овлада извесним знањима, да ће и њу и брата, који се старају о непокретној и болесној мајци, повести у град, бископ или неку шетњу.

Биће још

Све је ово Дина Дер, директор вашингтонске канцеларије Савеза светских цркава (Church World Service, CWS)чула од актера на лицу места. Претходно је обишла Смедерево, у којем је Савез са ПУ „Наша Радост“ организовао прешколску припрему инклузивног типа, као и донирао локалну народну кухињу.

Иззетно задовољна утисцима, резултатима, задовољством аутора и иницијатора пројекта у Земун пољу Агима Ајре и Мохамеда Османа, свога колеге Виталија Вороне и тима, као и корисника услуга, оптимистички тврди да ће Савез светских цркава ове пројекте наставити да подржава с огромном вероватноћом, али и нове, те је предложила да буде више ситнијих, мањих, инкубатроског типа у које би организација којој је на челу инвестирала по коју хиљаду евра како би заживеле, а одрживост провериле у будућности, пошто се идејама обезбеди материјална потпора.