ЧОЛА ЗАПАЛИО УШЋЕ

Увек ми је драго да чујем Здравка Чолића, али ћу изузетно ретко пустити његов ЦД. А слушам га цео живот, откако знам за себе. Чола је део мог одрастања, детињства, девојаштва, "Љубав је само реч" је најживља успомена на моју прву љубав, хиљаду и један тренутак мог живота сажет је у неки његов општепознат стих или мелодију. Чола је једноставно Чола.

Међутим, не бих ни отишла на његов концерт да нисам добила бесплатне карте, а и онда сам се нећкала. И то је било неизбежно, пре него што једно од нас, он или ја напустимо ову планету. С тог разлога сам отишла на концерте неких мега звезда, не из претеране љубави. Било је неомгуће умрети, а то не видети, ако ти се већ пружа прилика. "Стонсе", на пример.
Слушала сам о Чолиним концертима. А онда се и лично наслушала и нагледала: ЛЕПОТЕ, БАЈКЕ, УЗАЈАМНОСТИ. Чола и његова публика, то је прича за себе. Уосталом, ко тод да се нађе на његовом концерту, учествовао би у њему, јер познаје скоро цео његов репертоар.
Данас сам срећна што сам јуче била на Ушћу. Сада о Чоли могу да кажем мишљење из прве руке, а не оно "чула сам да је непревазиђен".
Скупио је Чола националне синоћ иха-ха публике, на десетине хиљада, цео један град. Закрчени су били сви правци и прошло је три иза поноћи када смо се преко Бановог Брда вратили у Земун. Али, вредело је. Тешко функционишем данас, али није ми криво.
А има Чола песама које нису општепознате и јако су, јако добре, као ова, која у мени однедавно, откако симболише успомене на једно дивно пријатељство, буди најлепша осећања...