BJELAŠNICA I NJENA TAJNA
Planina Bjelašnica- nalazi se u centralnom delu BIH,jugozapadno od Sarajeva, udaljena od njega malo više od dvadesetak kilometara.Ćudljiva i horivita, poznata po prilično jakim vetrovima sa visinom najvišeg vrha od 2067mnm.Na samom vrhu podignuta je meteorološka stanica još 1894.godine, radi praćenja meteoroloških promena na samoj planini i najviša je nastanjena tačka u BiH.Srednja temperatura iznosi samo 0,7 stepeni,zbog veoma niskih zimskih temperatura, koja pada čak i ispod 40 stepeni, a bila sam na planini kada je temperatura bila preko 30 stepeni!!!Bjelašnica je cura na kojoj vladaju nepredvidivi vremenski uslovi, na njoj caruju žestoki vetrovi i preko 250 m/sec.
Na toj i takvoj planini, u noći izmedju 01. i 02.12.1062. godine, dogodila se jedna od najvećih planinarskih tragedija na ovim prostorima.Sedmorica mladih članova sportske sekcije „Naša Krila“ iz Zemuna, nestalo je u oluji, na domak spasonosne planinarske sobe u Opservatoriji.Jedanaest članova gore pomenute sekcije, čiji članovi su se već afirmisali u snimanju dokumentarnih filmova, krenula je 29.novembra 1962. godine (veliki praznik bivše Jugoslavije) na Bjelašnicu:vodič-Miodrag Prvanović (31.god.tehničar u ŽTP),Zoran Ivanišin (19 god.student iz Zemuna),Slobodan Vujinac (18.god.-učenik iz Zemuna), braća Siniša (18. god. učenik iz Sarajeva) i Zoran Tvorić (16 god. učenik iz Sarajeva) inače članovi PD „Železničar“ iz Sarajeva, Nikola Kožuh (16. god. učenik iz Zemuna, Aleksandar Krnješevac (15 god. učenik iz Zemuna), Andjelko Sabo-Pešić (malo više od 14 godina-učenik iz Zemuna), braća Vojislav (21. god.-tehničar iz Zemuna) i Branko (16. god.-učenik iz Zemuna) i Rifat Hasečić (16. god.-učenik).
 |
| Opština Zemun postavila je spomen obeležje koje treba hitno obnoviti! |
Sa malim planinarskim iskustvom, sa pozajmljenom planinarskom, lošom opremom (bilo je i mokasina!), na insistiranje domara iz planinarskog doma „Sitnik“ da ne polaze ka vrhu, jer se sprema izuzetno jako nevreme, krenuli su 01.12. u popodnevnim satima ka Opservatoriji.Avanturizam, neiskustvo i samouverenost su prevladali razum, a to je dovelo je do toga da sedam mladih ljudi nastradaju u snažnoj oluji pri brzini vetra od 160 km/h i pri izuzetno niskoj temperaturi(blizu -30 stepeni C).Grupa se razbila na dva dela (kako je rekonstrukcija pokazala),njih sedmorica, potpuno izgubljeni, počeli su da traže put prema vrhu.Njabliži Opservatoriji nadjen je na oko 150 m , a najdalji na oko 315. m od nje.Obdukcijom je ustanovljeno da su svi imali smrzline i pluća napunjena vodom.Živote su izgubili:Zoran Ivanišin, Slobodan Vujinac,Nikola Kožuh, Aleksandar Krnješevac, Andjelko Sabo-Pešić i braća Siniša i Zoran Tvorić.Iza ovih suvoparnih podataka nigde se ne govori kakva se očajnička borba za život vodila te noće, to možemo samo da naslutimo, mi koji smo doživeli te DIVLJE VETROVE BJELAŠNICE!!!
Tu nesrećnu noć su preživeli: vodič Miodrag Prvanović, braća Vojislav i Branko Matić i Rifat Hasečić.Oni su uspeli da se u ponoćnim satim spuste do sela Milišića i ono što će ih progoniti do kraja života-uopšte nisu rekli ni reči meštanima o svojim drugovima koje su ostavili, a možda bi bilo vremena da meštani krenu u njihovo spasavanje.
Akciju spasavanja organizovali su:Gorska služba Sarajeva i Planinarskog saveza Bih, počev od sutra dan posle tragedije, ponedeljak,03.12.1962., zaključno sa 09.12.1962.Punih sedam dana članovi GSS, uz pomoć meštana sela Lukavica i Milišića, radnika Fakultetskog oglednog dobra „Igman“, jedanaest miliconera iz Sarajeva sa psima, GSS Slovenije iz Jesenica, sa psima-tragačima, uz prisustvo oca braće Tvorić i oca Zorana Ivanišina, ukupno oko dve stotine ljudi, rasporedjenih po smenama.Spasioci su tragali u prečniku od 5 km, odolevajući magli, snažnom vetru, snežnim padavinama i niskoj temperaturi zaledjene Bjelašnice, sa gotovo nadčovečanskim naporima zbog kojih su se kod mnogih pojavila prividjena u teškim noćima.
Prvog dana pronadjeni su: Slobodan Vujinac, Andjelko Sabo-Pešić, Nikola Kožuh i Siniša Tvorić, drugog, Zoran Tvorić, a poslednjeg dana, zahvaljujući GSS Slovenije iz Jesenica i njihovim psima-tragačima, Aleksandar Krnješevac i Zoran Ivanišin.
Na inicijativu PSD „Železničar“ iz Beograda, a uz podršku PD „Bjelašnica“ iz Sarajeva, Planinarskog saveza Beograda i Planinarskog saveza iz BiH, 1972. godine organizuje se prvi Memorijal Bjelašnice.Održavali su se svake godine, poslednjeg vikenda u novembru sa promenljivom srećom sa vremenom, sve do 1990. godine.Još veća tragedija na Balkanu prekinula je ovu lepu tradiciju,ali se 2008. godine uspešno ovaj memorijalni pohod obnovio i traje sve do danas.
Moja želja da se ovi mladi životi i ova velika planinarska nesreća ne zaborave dovela je do uspostavljanja novih veza sa planinarima sa Pala i iz Sarajeva.Veliku podršku i pomoć dobijamo svake godine od vodiča i instruktora HPD „Bjelašnica-1923“ iz Sarajeva i vodiča iz PED „Romanija“ sa Pala,a uz nas je uvek Drago Bozja, legenda planinarstva, član GSS-učesnik u akciji spasavanja tragično nastradalih Zemunaca.
Memorijal Bjelašnice se nastavlja iz dva razloga: prvi, zbog uspomene na nastradale mlade ljude i drugi da se kroz ovu visokogorsku akciju, u snežnim vremenskim uslovima, lepšim ili kao 2.12.1962. godine stiču iskustva i znanja i prenese poruka
DA SE NIKADA VIŠE, NA NEKOM DRUGOM MESTU NE PONOVI BJELAŠNICA.
POZIV NA POMEN
Tradicija je da se sa Bjelašnice donesu sedam grančica, za sedam Zemunaca, koje će 02.12.2011., tačno u 12.00 h, biti položene na spomen-poprsja na Zemunskom groblju.Svake godine na taj dan planinari Beograda, sa živim srodnicima, dolaze do spomenika koji dominira na ulazu u groblje.
Nadica Stojkov
Nadica Stojkov
4 Коментари
Cenjena gospodjo/gospodjice,
ОдговориИзбришиne pisite stvari u koje niste sigurni, posebno tako mnogo godina kasnije. Ako ikada budete zeleli, drage volje cu vam ispricati o ovome, samo iz pravog ugla. Neka moj deda ostane zapamcen onakav, kakvim ga ja pamtim i kakvog ga poznajem - kao voljenog oca i dedu, a pre svega, coveka koji bi mogao svima da nam bude primer.
Uros Prvanovic
Poštovani gospodine Prvanoviću,
ОдговориИзбришиhvala vam što ste reagovali, jer je to u interesu pre svega istine, za koju se borimo i koju želimo da pišemo na ovim stranicama!
Ako ste pogledali, izvor za ovu priču i materijal, pored onoga što je objavila ondašnja štampa o jednoj od najvećih planinarskih tragedija na našim prostorima i šire, jeste iskusni, višegodišnji planinar i vodič Nadica Stojkov. Potpisana ispod teksta takođe.
Naravno, i posle više decenija ta strašna priča ne prestaje da uzbunjuje duhove željne istine.
Sve što znate, verzija o kojoj posedujete svedočanstva, koja menja dosadašnje, nepotpune i možda i iskrivljene improvizacijom, može biti dragoceno u njenom rasvetljavanju. Posebno što ste, verujem, kao unuk svoga dede imali i ličnih razloga da je detaljno istražite.
Ako ste raspoloženi za priču, ako ste voljni da je sami napišete, možete rasvetliti tajnu kojom je ova užasna nesreća obavijena. Stojim vam na raspolaganju za objavljivanje na blogu, na način koji vi izaberete. Mislim da je ćutanje o istini najsigurniji način da je zamene poluistine. Srdačan pozdrav, Žana Živaljević
PS: Moj e-mail, kao i broj mobilnog telefona imate na blogu, lako ga je naći.
Gospodjo Zana Zivaljevic!!!!
ИзбришиJa sam jedan od prezivelih sa Bjelasnice 1962 godine Danas mi je 72 god Vojislav Matic ja bi vas molio da sto pre se izvinete za ovaj pogresan i tako glupo napisani tekst.
Gospodja Nadica Stojkov se vec izvinula!!!!!!!!!
Uz VELIKO izvinjenje svim preživelim planinarima iz ove tragične noći, dugujem svim posetiocima ove stranice ispravku.Četvorica preživelih planinara nisu se oko ponoći spustili u selo Milišići, nego su noć proveli na vrhu Bjelašnice,zajedno u grupi, pokriveni šatorskim krilom, polako gubeći snagu i pomažući jedni drugima da ostanu budni.Kada je svanulo, pri pokušaju da krenu i pronadju stazu, grupa se razbila i to je dovelo do katastrofe.Grupa koja se držala zajedno se i spasla i vidno iscrpljeni, meštanima su preneli da se iza njih nalazi još planinara iz grupe.Meštani su odmah krenuli u potragu, ali jak vetar, slaba vidljivost i oluja im nisu dozvolili duže traganje.Kasniji ishod ste pročitali u daljem tekstu.Sporna rečenica je prepisana sa 2. strane Pozivnog pisma čiji je autor Staniša Jovanović i ja se i u njegovo ime izvinjavam braći Voji i Branku Matić.Ovim putem želim da stavim svima do znanja da mi nijednog trenutka nije bio cilj da OKRIVIM preživele, niti da NAMERNO koristim netačne podatke.Cilj cele ove priče je da se NE ZABORAVI i da se svaki pohod na planinu shvati ozbiljno, da se poštuju njeni zakoni i da se iz svega toga nešto i nauči.Mislim da to mogu potvrditi i 250 planinara koji su učestvovali na Memorijalima od 2008.-2012. godine.
15. Dezember 2012 um 02:21 · 5
Nadica Stojkov Uz VELIKO izvinjenje svim preživelim planinarima iz ove tragične noći, dugujem svim posetiocima ove stranice ispravku.Četvorica preživelih planinara nisu se oko ponoći spustili u selo Milišići, nego su noć proveli na vrhu Bjelašnice,zajedno u grupi, pokriveni šatorskim krilom, polako gubeći snagu i pomažući jedni drugima da ostanu budni.Kada je svanulo, pri pokušaju da krenu i pronadju stazu, grupa se razbila i to je dovelo do katastrofe.Grupa koja se držala zajedno se i spasla i vidno iscrpljeni, meštanima su preneli da se iza njih nalazi još planinara iz grupe.Meštani su odmah krenuli u potragu, ali jak vetar, slaba vidljivost i oluja im nisu dozvolili duže traganje.Kasniji ishod ste pročitali u daljem tekstu.Sporna rečenica je prepisana sa 2. strane Pozivnog pisma čiji je autor Staniša Jovanović i ja se i u njegovo ime izvinjavam braći Voji i Branku Matić.Ovim putem želim da stavim svima do znanja da mi nijednog trenutka nije bio cilj da OKRIVIM preživele, niti da NAMERNO koristim netačne podatke.Cilj cele ove priče je da se NE ZABORAVI i da se svaki pohod na planinu shvati ozbiljno, da se poštuju njeni zakoni i da se iz svega toga nešto i nauči.Mislim da to mogu potvrditi i 250 planinara koji su učestvovali na Memorijalima od 2008.-2012. godine.
ОдговориИзбришиGospodjo Zana Zivaljevic bilo bi red ida se vi izvinete. Ovaj text je tolko glup i izmisljen.
Puno pozdrava Matic Vojislav jedan od prezivelih sa Bjelasnice 1962