"ПАРТНЕРСТВОМ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ"

Програм УН за развој у Србији(UNDP), и Међународни регионални центар са НВО "Транспарентност Србија" били су 15.новембра 2011.године организатори и домаћини Друге регионалне конференције под слоганом "Партнерством против корупције", која је окупила на једном месту цивилни сектор и представнике независних државних институција и органа којима је заједнички циљ: борба против корупције.

 Вилијем Инфанте, регионални координатор UNDP Србија отворио је конференцију. Указавши на изузетно неповољне, и, без обзира на предузете акције, непромењене индексе корупције у Србији и окружењу, он је истакао као позитиван и пожељан холистички, интегрални приступ проблему, уз потребу јачања веза и свих облика сарадње цивилног и владиног сектора и медија, као и друштвених медија уопште у најширем смислу.
Инфанте је изнео генералну замерку да је мало урађено на подизању културе и јачања свести грађана о томе шта је корупција и какви им механизми стоје на располагању за одбрану од ових негативних појава.
Искуства из Литваније пренео је Сергеј Муравјов, члан борда "Међународне транспарентности". Објављивањем података из сектора јавних набавки, државне независне институције нису процесуирале проблем корупције већ га само изложиле на увид јавности, чиме је отворен процес који је довео до смањења негативних појава.
Председник "Транспарентности Србија" Владимир Гоати нагласио је важност теме којом се конференција бави: партнерство, а његовом уводном беседом отворен је радни део конференције.
Републички повереник за доступност информација од јавног значаја Родољуб Шабић на истеку свог мандата доживео је хвале на овоме скупу и изнео своја богата искуства. "Где се год затезало, где су год пријављена нерасположења фактора да млако дају тражене податке јавности, разоткривале су се у даљем поступку крупне афере"-рекао је Шабић, истовремено одбивши  било какве инсинуације у погледу права на заштиту података о личности и управо апелујући на право појединца да сазна све из сопственог "досијеа" који се о њему води.
Некада кадровски и материјално неопремљено, Повереништво се афирмисало у јавности огромним залагањем да изађе у сусрет медијима и на тај начин добило на немалом значају који му се данас у друштву признаје.
Искуства из суседне Хрватске разложно и објективно је анализирао и предочио Мунир Подумљак. Не гајећи претерани оптимизам у погледу исхода постојећих облика борбе против корупције, Подумљак је знатижељницима ближе указао на амбијент у којима се догодио расплет неких врућих тема у Хрватској. Управо у време изборне кампање, процесуиран је "случај Санадер" не зато, тврди Подумљак, што постоји принципијелан антикорупционашки став Владе, већ због Санадерових политичких амбиција с којима је хтео да придобије једно крило ХДЗ, те је потом уследило хапшење и истрага.

Овим и искуствима о којима се чуло на конференцији потврђен је став Вилијема Инфантеа да Владе региона немају стратегије, па чак ни акционе планове деловања у борби против корупције.
Искуство је потрвђено чак и из једне Словеније, која важи за чланицу ЕУ у развоју, о чему је известио Игор Шолтес.
Програмски директор "Транспарентности Србија" Немања Ненадић одржао је радионицу на више занимљивих тема, као што су укључење представника НВО и цивилног сектора у рад независних државних органа, мониторингу оних који надзиру појаве корупције или система који је генеришу и о евентуално новим облицима партнерства, у коју се укључио велики број представника организација и удружења из свих делова региона.
На скупу је о корупцији говорила и ВЕРИЦА БАРАЋ,  

 директорка државне Агенције за борбу против корупције. истакавши да се пре 10 година почело без икаквих услова, а да се и данас ради са мањим бројем људи од неопходног. "У Србији не постоји права воља за борбу против корупције", обратила се присутнима Верица Бараћ. Она је подсетила да је Агенција прва обелоданила аферу са шверцом шећера, нагласивши да се тада успело захваљујући подршци медија, која је свих ових година јењавала. Они данас чине "исцепкану стварност, коју је сувише тешко саставити у целину", описала је она деловање медија.

Ових дана изашао је и објављен Извештај о притисцима и деловању медија, који је објављен на огромном броју страна, уз све пратеће релевантне податке до којих је Агенција дошла, н а званичном сајту. Нико о њему није написао ни речи, као да постоји завера ћутања! А он оптужује!
Из њега је јасно да су медијски простор Србије својим фирмама заробили и окупирали, блокирали Срђан Шапер и Драган Ђилас, два потпредседника владајуће странке, на одређеним положајима, истакла је Бараћ.
Она је навела да је и власништво многих медија нетранспарентно и у рукама адвоката оф шор компанија. Без обзира на ову околност, државни органи, а требало би основати јавно тужилаштво за копрупцију-једноставно ћуте!
Бараћ је изнела податке о приватизацији "Вечерњих новости", по којима је имвоина овог гласила у поптуности незаконито приватизована и опет-ником ништа. Сама држава шаље сигнал шта је све могуће појединцима да некажњено отуђе.

Она је истакла да је Србија једина држава на свету која нема ревизију буџета, из које се генерише неконтролисано трошење пара пореских обвезника.
"У Србији је 840 судија остало без посла у једноме дану и то је догађај без преседана, који није претерано узбудио духове", директор РТС плаћа казне за недостављање извештаја и троши новац онаквог јавног сервиса по сопственоме нахођењу, а да му нико ништа не може, 20 новинара добије отказ а ниједан од њих не сме да напише писмо својој струковној организацији регуларно и потписано, на овај начин је гостима Конференције пластично приказала јаву Србије директорка Државне агенције за борбу против корупције Верица Бараћ.
Искуства из Албаније, Словеније, Хрватске из области деловања медија и њиховог значаја у транзицији могу се сажето пренети у реченици да не постоје слободни медији(већ заробљени), али постоје независни и храбри појединци. Лудо храбри, у односу на последице којима су без икакве заштите изложени.
Конференцију је дала суморну визију напретка у броби против корупције у региону, која је могућа, али изложена бројним невољама и ометањима, као и опструкцији из сопствених редова, склоности конформизму и томе слично.