PRIČE O TESLI
Sedmoga januara 1943, na Božić, sneg je lagano padao nad Njujorkom. Na prozoru tridesettrećega sprata stajao je beli golub i posmatrao svog nepokretnog prijatelja koji mu nije imao ništa ostaviti. Teslina duša otišla je visoko u nebesa do kojih je on već davno dosegao sa svojim eksperimentima. Umro je najveći među svim velikanima svog milenijuma. Njegovo nasledstvo koristi i koristiće tokom narednih stoleća citav tehnološki svet ljudske civilizacije. Pepeo Teslinih posmrtnih ostataka prenet je i čuva se u zlatnoj urni u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.
Jedna od najkotraverznijih tema u vezi sa Teslom je sudbina njegovih naučnih radova posle njegove smrti, 1943. Pre svoje smrti, za vreme vrhunca Drugog svetskog rata, tvrdio je da je usavršio svoje zrake smrti. Shodno tome mnoge agencije poput FBI-a bile su zainteresovane za njegove radove na temu naoružanja. Neke je brinula mogućnost da Teslini radovi padnu u ruke “Silama osovine” ili sovijetima.
Jutro posle Tesline smrti, njegov nećak, Sava Kosanović, požurio je do sobe svog ujaka u hotelu “NewYorker”. On je bio uspešni Jugoslovenski zvaničnik sa vezama sa komunističkom partijom u svojoj zemlji. Dok je on stigao, Teslino telo bilo je sklonjeno, i Kosanović je sumnjao da je neko već preturao po radovima njegovog ujaka. Nekoliko tehnoloških radova je nedostajalo, kao i crna sveska, za koju je Kosanović znao da je Tesla imao, sveska sa nekoliko stotina strana, a neke od njih bile su označene sa “Vlada”.
P. E. Foksvort, pomoćnik sirektora FBI-ja je pozvan da istraži. Po njemu, vlada je bila vitalno zainteresovana u očuvanje Teslinih radova. Dva dana posle Tesline smrti, zvaničnici Američke vlade su otišli do njegove sobe u Nju Jorkeru i zaplenili sve njegove radove.
Dr Džon Trump, elekto-inženjer pri Nacionalnom birou za zaštitu, naučno-istraživačkog odseka, je pozvan da analizira Tesline radove. Posle istrage od 3 dana, on je zaključio: “Teslini radovi za poslednjih 15 godina bili su filosofski, spekulativni i pomalo promocionalnog tipa, uglavnom na temu proizvodnje energije i transmisije iste bežičnim putem, ali nisu uključivali nove, sigurne metode za ostvarivanje toga.”
Posle kraja Drugog svetskog rata, obnovio se je interes za zračna oružija. Kopije Teslinih radova poslate su u vazdušnu bazu u Ohaju, gde je pokrenut projekat pod imenom „Projekat Nik“. Ovaj projekat bio je dobro finansiran. Detalji experimenta nikada nisu obijavljeni, i projekat je naizgled obustavljen. Ali nešto čudno se je desilo, kopije Teslinih radova su nestale, i niko ne zna šta se je desilo s njima.
1952. Teslini preostali radovi i predmeti su poslati nazad u Beorgad, gde je podignut muzej u čast ovom velikom naučniku. Mnogo godina, pod komunističkim režimom Josipa Broza, bilo je nemoguće učenjacima i reporterima sa zapada da pristupe Teslinim radovima. To nije bio slučaj sa sovijetskom delegacijom. Sovijetski premijer Kruščev je 1960. obijavio da je novo, fantastično oružije u fazi rađanja, što je podiglo velike brige na zapadu.
Radovi na zračnom oružiju su nastavljeni i u Americi. Nacionalni biro za odbranu i istraživanje je počeo projekat “Seesaw” 1958. da bi razvio zračno oružije. Posle 10 godina i 27 miliona dolara, projekat je obustavljen sa izgovorom da je izrada takvog oružija preskupa i da izaziva mnoge tehničke probleme koji u trenutku nisu rešivi. Naučnici pri ovom projektu su tvrdili da ne znaju ništa o Teslinim radovima.
1970. postojao je strah da su sovijeti stigli do tehnološkog napretka. Neke analize Sjedinjenih država su implementirale da se prototip oružija gradi u Sibiru. Američki odgovor na ovo je bila odbrambena inicijativa predsednika Regana 1983. Vladini naučnici su zamoljeni da “daju svoje velike talente radi odbrane nacije i postozanja svetskog mira, radi proizvodnje odbrane zbog koje će nuklearna oružija biti zastarela”.
Danas, posle pola veka istraživanja i biliona potrošenih dolara, taj projekat se smtatra promašajem, i još uvek nema realističnih izgleda da se odbije nuklearni napad.
Mnogo godina naučnici su tragali za Teslinim radovima, bez ikakvog vidljivog uspeha. Najverovatnije je, ako je znao način za izradu “zraka smrti”, Tesla to odneo sa sobom u grob.
Jedna od najkotraverznijih tema u vezi sa Teslom je sudbina njegovih naučnih radova posle njegove smrti, 1943. Pre svoje smrti, za vreme vrhunca Drugog svetskog rata, tvrdio je da je usavršio svoje zrake smrti. Shodno tome mnoge agencije poput FBI-a bile su zainteresovane za njegove radove na temu naoružanja. Neke je brinula mogućnost da Teslini radovi padnu u ruke “Silama osovine” ili sovijetima.
Jutro posle Tesline smrti, njegov nećak, Sava Kosanović, požurio je do sobe svog ujaka u hotelu “NewYorker”. On je bio uspešni Jugoslovenski zvaničnik sa vezama sa komunističkom partijom u svojoj zemlji. Dok je on stigao, Teslino telo bilo je sklonjeno, i Kosanović je sumnjao da je neko već preturao po radovima njegovog ujaka. Nekoliko tehnoloških radova je nedostajalo, kao i crna sveska, za koju je Kosanović znao da je Tesla imao, sveska sa nekoliko stotina strana, a neke od njih bile su označene sa “Vlada”.
P. E. Foksvort, pomoćnik sirektora FBI-ja je pozvan da istraži. Po njemu, vlada je bila vitalno zainteresovana u očuvanje Teslinih radova. Dva dana posle Tesline smrti, zvaničnici Američke vlade su otišli do njegove sobe u Nju Jorkeru i zaplenili sve njegove radove.
Dr Džon Trump, elekto-inženjer pri Nacionalnom birou za zaštitu, naučno-istraživačkog odseka, je pozvan da analizira Tesline radove. Posle istrage od 3 dana, on je zaključio: “Teslini radovi za poslednjih 15 godina bili su filosofski, spekulativni i pomalo promocionalnog tipa, uglavnom na temu proizvodnje energije i transmisije iste bežičnim putem, ali nisu uključivali nove, sigurne metode za ostvarivanje toga.”
Posle kraja Drugog svetskog rata, obnovio se je interes za zračna oružija. Kopije Teslinih radova poslate su u vazdušnu bazu u Ohaju, gde je pokrenut projekat pod imenom „Projekat Nik“. Ovaj projekat bio je dobro finansiran. Detalji experimenta nikada nisu obijavljeni, i projekat je naizgled obustavljen. Ali nešto čudno se je desilo, kopije Teslinih radova su nestale, i niko ne zna šta se je desilo s njima.
1952. Teslini preostali radovi i predmeti su poslati nazad u Beorgad, gde je podignut muzej u čast ovom velikom naučniku. Mnogo godina, pod komunističkim režimom Josipa Broza, bilo je nemoguće učenjacima i reporterima sa zapada da pristupe Teslinim radovima. To nije bio slučaj sa sovijetskom delegacijom. Sovijetski premijer Kruščev je 1960. obijavio da je novo, fantastično oružije u fazi rađanja, što je podiglo velike brige na zapadu.
Radovi na zračnom oružiju su nastavljeni i u Americi. Nacionalni biro za odbranu i istraživanje je počeo projekat “Seesaw” 1958. da bi razvio zračno oružije. Posle 10 godina i 27 miliona dolara, projekat je obustavljen sa izgovorom da je izrada takvog oružija preskupa i da izaziva mnoge tehničke probleme koji u trenutku nisu rešivi. Naučnici pri ovom projektu su tvrdili da ne znaju ništa o Teslinim radovima.
1970. postojao je strah da su sovijeti stigli do tehnološkog napretka. Neke analize Sjedinjenih država su implementirale da se prototip oružija gradi u Sibiru. Američki odgovor na ovo je bila odbrambena inicijativa predsednika Regana 1983. Vladini naučnici su zamoljeni da “daju svoje velike talente radi odbrane nacije i postozanja svetskog mira, radi proizvodnje odbrane zbog koje će nuklearna oružija biti zastarela”.
Danas, posle pola veka istraživanja i biliona potrošenih dolara, taj projekat se smtatra promašajem, i još uvek nema realističnih izgleda da se odbije nuklearni napad.
Mnogo godina naučnici su tragali za Teslinim radovima, bez ikakvog vidljivog uspeha. Najverovatnije je, ako je znao način za izradu “zraka smrti”, Tesla to odneo sa sobom u grob.
0 Коментари