МОЛИТВА ЈЕДИНА ЗАШТИТА МОНАХИЊА ИЗ ДЕВИЧА
Са монахињама манастира које живе у страху, у
озлоглашеној Дреници. Игуманија Анастасија: Шта можемо да очекујемо од
оних који су до јуче пуцали у нас
Од када је косовска полиција почела да „обезбеђује“ манастир Девич на Космету, монахиње ове светиње у озлоглашеној Дреници живе у непрестаном страху. После потписивања трилатералног споразума са представнциима Кфора и Еулекса, косовска полиција је од пре неколико дана и званично постала надлежна за безбедност ове православне светиње.
Подсећајући на непријатна искуства са припадницима косовске полицијске службе, који их ни до сада никада нису заштитили, монахиње не желе да сарађују са њима и живе са стрепњом.
- Како можемо да будемо безбедне и шта можемо да очекујемо од оних који су до јуче пуцали у нас. Али коме то да кажемо, коме да се обратимо, јер наш вапај нико не чује – прича мати Анастасија, игуманија манастира, који се налази у шумовитој Дреници, некадашњем леглу албанских терориста, не скривајући огорчење због одлуке Кфора да препусти светињу косовској полицији. – Много тога смо преживеле од албанских екстремиста, који су нас нападали, држали заточене у светињи коју су на крају запалили. Зато већ тринаест година не смемо да мрднемо без пратње Кфора, а како ћемо тек сада излазити из светиње?!
Игуманија напомиње да је сестринство ипак остало и у најтежим данима у светињи, под опсадом разјарених Албанаца јуна 1999. године, али и у мартовском погрому 2004. године, све док светиња није спаљена. И док монахиње још увек видају ране које су Албанци нанели паљењем светиње, вест о „новим заштитницима“ сестринство је примило као нови „атак“ на њихов и опстанак манастира који је 1434. године подигао деспот Ђурађ Бранковић у част светог Јоаникија Девичког.
Игуманија Девича каже да су припадници косовске полиције од недеље присутни око светиње, али да монахиње немају никаквог контакта са њима. – Видели смо њихов ауто и да неколико њих седи у њему, али не желимо да сарађујемо, јер једноставно немамо поверења у њих. Више се ослањамо на овај заштитни зид и молитве, него на помоћ косовских полицајаца.
И док и остале монахиње истичу да су имале коректну сарадњу са
мароканским припаднцима Кфора, који су их, као испомоћ француским
војницима обезбеђивали неколико претходних година, у Косовској полицији
наводе да не могу забранити Кфору да остане и даље присутан око ове
светиње која се налази пет километара јужно од Србице.
Окружење без Срба
Припадници Кфора, који су обезбеђивали манастир, имали су два контролна пункта око ове српске светиње са свих страна окружене шумом. И док истичу да десетинама километара у пречнику нема српске душе, монахиње кажу да им је Кфор био једина узданица у спас и заштиту од непријатељски расположених Албанаца.
- Мада нам је и упркос присуства војника недавно опљачкана радионица, ипак смо са њима имале некакву сигурност – каже мати Анастасија, напомињући да је Девич чувало десетак војника.
Извор: Вечерње Новсти
Од када је косовска полиција почела да „обезбеђује“ манастир Девич на Космету, монахиње ове светиње у озлоглашеној Дреници живе у непрестаном страху. После потписивања трилатералног споразума са представнциима Кфора и Еулекса, косовска полиција је од пре неколико дана и званично постала надлежна за безбедност ове православне светиње.
Подсећајући на непријатна искуства са припадницима косовске полицијске службе, који их ни до сада никада нису заштитили, монахиње не желе да сарађују са њима и живе са стрепњом.
- Како можемо да будемо безбедне и шта можемо да очекујемо од оних који су до јуче пуцали у нас. Али коме то да кажемо, коме да се обратимо, јер наш вапај нико не чује – прича мати Анастасија, игуманија манастира, који се налази у шумовитој Дреници, некадашњем леглу албанских терориста, не скривајући огорчење због одлуке Кфора да препусти светињу косовској полицији. – Много тога смо преживеле од албанских екстремиста, који су нас нападали, држали заточене у светињи коју су на крају запалили. Зато већ тринаест година не смемо да мрднемо без пратње Кфора, а како ћемо тек сада излазити из светиње?!
Игуманија напомиње да је сестринство ипак остало и у најтежим данима у светињи, под опсадом разјарених Албанаца јуна 1999. године, али и у мартовском погрому 2004. године, све док светиња није спаљена. И док монахиње још увек видају ране које су Албанци нанели паљењем светиње, вест о „новим заштитницима“ сестринство је примило као нови „атак“ на њихов и опстанак манастира који је 1434. године подигао деспот Ђурађ Бранковић у част светог Јоаникија Девичког.
Пренос надлежности- Најстрашније је што смо немоћне и немамо коме да се пожалимо. Ето, војници Кфора су почели да се повлаче и склањају заштитни пункт. Иако су рекли да ће нас још неко време надгледати, питање је само колико ће то бити, да ли три, 30 или колико већ дана – не скрива огорчење због одлуке Кфора да повуче контролне пунктове око светиње мати Анастасија.
Пренос надлежности са Кфора на Косовску полицију у обезбеђивању српских православних светиња и културних добара отпочео је марта 2010. године када је ова полиција преузела надлежност над Газиместаном, спомеником подигнутим у част јунацима страдалим у Косовском боју 1389. године. Косовска полиција је потом најавила да ће почети да обезбеђује манастир Грачаницу, али је монаштво одбило стално присуство полиције. За сада војници Кфора, припадници италијанског контингента, обезбеђују још манастире Високи Дечани и Пећку патријаршију.
Игуманија Девича каже да су припадници косовске полиције од недеље присутни око светиње, али да монахиње немају никаквог контакта са њима. – Видели смо њихов ауто и да неколико њих седи у њему, али не желимо да сарађујемо, јер једноставно немамо поверења у њих. Више се ослањамо на овај заштитни зид и молитве, него на помоћ косовских полицајаца.
Сведочанство погрома
Окружење без Срба
Припадници Кфора, који су обезбеђивали манастир, имали су два контролна пункта око ове српске светиње са свих страна окружене шумом. И док истичу да десетинама километара у пречнику нема српске душе, монахиње кажу да им је Кфор био једина узданица у спас и заштиту од непријатељски расположених Албанаца.
- Мада нам је и упркос присуства војника недавно опљачкана радионица, ипак смо са њима имале некакву сигурност – каже мати Анастасија, напомињући да је Девич чувало десетак војника.
Извор: Вечерње Новсти
0 Коментари