САБОР У БУСИЈАМА

Прескочила сам пар сабора у Бусијама, које су иначе за мене својеврсно чудо. Прилику да ове године одем поново, службено, и доживим чак и онај свечани део, дочекала сам с радошћу, због блога, јер видим  да сте га отварали и читали извештаје са претходних сабора, надајући се свежијем. Дакле, догодило се чудо.

Бранко Белић, мој колега геометар присећа се успут док нас вози како се парцелисало ово насеље 1997.године. Било је бескрајна равница, њива, ноге су се једва извлачиле из блата, прича нам. И ми новинари пратили смо раст и развој овог насеља, сваку улицу, сваку кућу, сваку бандеру.

Данас је ово за мене једно од најлепших насеље, дело људских руку и воље.

Док се из правца Угриноваца ближимо, у даљини, као у неком другом реду, помаља се бесконачни низ лепих кућа, са високим црквеним торњем у центру. Крајишки Срби где год се населе, најпре забоду крст на освештаном земљишту, на којем ће дизати цркву. И тај рецепт успева. Чине чуда, стварају чуда, на камену, у случају Бусија, голој њиви и у блату опстају. Ово је најлепша ода животу. Достојна дивљења.

Позвани смо на Први фестивал фолклора „Стазама наших предака“, који ће убудуће пратити и обогаћивати Сабор у Бусијама на славу насеља Светог Ћирила и Методија. Ове године се слава пала у четвртак, на „шетајући“ празник Спасовдан, односно Вазнесење Господа Исуса Христа, славу Београда. Домаћин фестивала је домаћи КУД“Свети Ћирило и Методије“ који је за годину дана научила чак 11 кореографија  Снежана Вељо.

Врло одговорним за уприличавање фестивала овде сматрају председника Удружења грађана „Бусије“ Илију Везмара, који поздравља градског менаџера Александра Бјелића зато што је, ваљда, једини на овим нашим просторима једном КУД-у доделио чак милион динара!

Програм на бини, чије је декоре делимично спрала киша у маховима, води певачица крајишког порекла Весна Ривас; она међу гостима представља Стевана Новаковића из Канаде, директора и власника ТВ и Радио „Нијагаре“, док сам фестивал отвара протојереј ставрофор Милорад Нишкић.

Следе поздрави представницима општине Земун, испред које је у Бусијама данас Милосав Стаменов, члан Већа општине.

Наступа КУД Гламоч, потом народни певачи изводе химну „Ој, Крајино“. Да се најежиш.

Киша прекида представу, повлачимо се у парохијски дом, где упознајемо много занимљивих људи. Док чекамо кума славе у Бусијама, директора НИС-а, Душана Бајатовића, пристижу свештеници са породицама.

Упознајемо живописца Бусијанског и још 48 храмова диљем света, Драгана Марунића. Тренутно живопише капелу у КБЦ „Бежанијска коса“ и прича приче о новим скелама, које се спуштају попут лифтова што мајсторима поједностављује рад.

Кад у канцеларију проте Нишкића и јереја Миће Ристића уђе свита Душана Бајатовића, којег први пут видим уживо, констатујем да је врло непосредан, рукује се са свима у просторији и наставља разговор испод портрета владике Василија спонтано и отворено.

Недуго затим, срдачно бива поздрављен и Дамир Ковачевић, члан Већа општине Земун.

Испред цркве Светог Ћирила и Методија долазак владике сремског Василија очекује огромна маса људи. Бусијанци тврде да их у време сабора који траје више дана има чак четири пута више но иначе. У свакој кући су гости, родбина и пријатељи, који су дошли што из ближе и даље околине, што из иностранства.

Стиже и заменик председника општине Земун, Саша Љубинковић, ту је председник Скупштине општине Земун, Зоран Марковић.

Владика са свитом држи литургију, а потом, после пригодног говора који слави народ, живот и православље, дарује добротворе и ктиторе ордењем епархије сремске. Куму славе, Душану Бајатовићу дарује Орден Светог Василија Сремца, првог наследника првог србског архиепископа Светог Саве, куми прошлогодишње славе Славици Ђукић-Дејановић, односно њеном супругу уручује Орден мајке Ангелине, неимару Бобану Банковићу из Сурдулице, крајишком зету Орден Светог Максима, који је, иначе, био син мајке Ангелине и 1509.године подигао фрушкогорски манастир Крушедол и Дамиру Ковачевићу за богате прилоге и помоћ у изградњи храмова у Грмовцу, Бусијама и на Алтини Орден Светог владике Максима.

Свечана поворка се затим преселила на темеље будућег Културног и духовног центра „Свети Василије Острошки“ у порти цркве, које је владика освештао, потписао повељу, коју је у темељ зазидао ктитор Бобан Банковић. („Даноноћно је на темељу и плочи радило 16 „миксера“ испричаће нам прота Нишкић, док ће свештеници неимари коментарисати како је темељ изливен по киши најбољи. За 60.000 евра, колико је коштао овај подухват Банковића, како незванично сазнајемо, чини се да је итекако заслужио овакву част).

На свечаној вечери коју је у парохијском дому за више стотина званица приредио протојереј ставрофор Милорад Нишкић са јерејем Мићом Ристићем и свештенством и народом, посебну пажњу домаћини су посветили добитницима вредних епархијских признања. Неформално и у пријатељском духу утаначена је будућа сарадња и направљени добри темељи за изградњу планираних објеката.

„По најбољем времену је прављен темељ и темељна плоча будуће основне школе, од 840 квадрата, а како је пројектом „Енергопројекта“ предвиђен међуспрат, он ће коначно достићи 1018 метара квадратних површине, што ће бити идеалан простор за око 300 ђака од првог до четвртог разреда“-испричао нам је део планова вредни прота Милорад, коме су Бусије трећи парохијски дом.

Питали смо га и како ради амбуланта у парохијском дому, а он нам је одговорио „Као поликлиника!“.

И на крају ове вечери, док се из препуних шатри чула углавном завичајна музика „са Мањаче“, окретали прасићи и јагањци на ражњу, цврчале пљескавице на роштиљима, преовладавао четнички амбијент, вртели се рингишпили и продавала лицидерска срца, да не заборавимо да поменемо да је председник Скупштине Републике српске Крајине Рајко Лежајић са четничким војводом Радетом Чубрилом и преживелим крајишким јунацима положио венац на споменик палим и несталим борцима који су бранили Крајину.

Кажу да ће овај сабор трајати до недеље. Иако се удаљавамо из урбанизованих Бусија, које имају улично осветљење, асфалт, аутобуски превоз, а у које што време одмиче стижу све луксузнији аутомобили и славље се захуктава, утисак је несумњив да се овде примио живот и да буја као пролеће...