У СУСРЕТ ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ О ПОТОМЦИМА НЕМАЊИЋА

Промоција тек објављене, историјски и национално врло значајне десете књиге Божидара Кљајевића са две насловне стране "Потомци Немањића по мушкој линији" и "Потомци Немањића у српском роду, племе Никшићи" заказана је 14.јуна у библиотеци "Свети Сава" у Земуну и 22.јуна у Удружењу књижевника Србије у Француској 7.
Специјално за "Земун инфо" њен аутор је желео да је пре свих  представи јавности управо код нас, на страници Земун инфо..
Божидар Кљајевић се својим истраживањем порекла српских породица бави готово 40 година.
И у ово обимно дело уложио је велики труд и вишегодишњи напор.
"Потомци Немањића у српском роду" почињу истраживањем потомства по женској линији, племена Никшића, које слави Светог Луку и воде порекло од сина Вуканове ћерке Јефимије и грбљанског бана Владимира.
"Никша је као мали одрастао на двору свога ујака Стефана Немањића и у време док је овај зидао манастир Морачу 1252.године, Никша се као дечак од својих десетак година играо на зидинама. Један старији пустињак свештеник, како сведоче записи који су нам остали из тог доба, који се нашао ту у време подизања светиње, гледајући дечака за којег су му рекли да је од Немањића, изрекао му је благослов: "Дабогда, синко, од тебе остао широк траг". И јесте од племена Никшића остао јако широк траг потомака у свим српским земљама. Побројао сам их све на 10. и 11. страни своје књиге" - уводи нас у историјску, али и данас актуелну причу њен писац, Божидар Кљајевић.

СЛАВНО ПОТОМСТВО ПЛЕМЕНА НИКШИЋА

Војвода Грдан, српски патријарх Гаврило Рајић-Рашковић, Сима Милутиновић-Сарајлија, војводе Стеван и Петар Добрњац, архимандрит Хаџи Милентије Симеуновић Никшић, војвода Анте Богићевић,  Миливоје Близнавац Петровић, Милутин и Илија Гарашанин, Миша Анастасијевић-Капетан Миша, ужички владика Јањићије Нешковић Јања, кнез Теодоије из Орашца, војвода Поп Филип, Хаџи Рувим, Петар Николајевић Молер, војводе Јанко Катић и Тома Вучић-Перишић, архимандрит Милентије Павловић, Милутин Савић Гарашанин, прота Захарија, преци Јована Скерлића, кнежеви Грбовићи,  Јелена Карађорђевић, кнегиња Љубица, краљица Драга, научник Љуба Стојановић, војвода Степа Степановић, Васа Чубриловић, Иван Мештровић, Вељко Кадијевић, Јосиф Панчић академици Душан Каназир и Петар Влаховић, Алекса Шантић, Матија Бећковић, Добрица Ерић, Јован Рашковић, Миодраг Булатовић, Бранко Ћопић, Миодраг Булатовић ВИБ, Слободан Ракитић, Војислав Шешељ, Зоран Ђинђић, Драган Ђилас, Расим Љајић, Ненад Чанак, Милован Ђилас, Вељко Влаховић, Петар Велебит, Маја Гојковић, Снежана Никшић, Весна Чипчић, Мирјана Вукојчић, Гојко Шантић, Ненад Окановић, Небојша Кундачина, Жарко Требјешанин, Душан Оташевић, Стеван Никшић, Богдан Тановић, Миховил Накић, Никола Пековић, Дејан Котуровић, Душан Савић, Војкан Мелић, Јосип Скоблар, Баста, Фахрудин Мушовић, Аљоша Асановић, Марко Млинарић, Ненад Милијаш, Спајић, Шкрбић, Рамљак, Бркљач, Билић, Пецељ, Баждаревић, Јокановић, Ракитић, Ратомир Дујковић, Милош, Никола и Владимир Грбић, Милош Никић, Бошко Вујачић, Вук Хамовић, Миодраг Костић, Лепа Лукић, Емина Јаховић, Ана Кокић, Јелена Броћић, Ивана Селаков, Жељко Јоксимовић, Петар Грашо, Никола и Јована Пековић, Саво Пушица - само су неки потомци племена Никшић, Немањића по женској линији, од Јефимије, сестре Вукана Немањића.
"Сјајни посланици културе, спорта, политике и историјске личности воде порекло од овог племена!"-закључује Кљајевић.

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

 Ретко кад написи на ову тему доспеју до јавности, којој се сервира друга и другачија историјска "истина". Таква "званична" историја,  сматра да се Немањићима кроз дугу српску историју давно изгубио траг. Други прижељкују да се семе свете лозе Немањића обожи и умножи.
Где је истина?

На крају своје књиге која има више од 300 страница текста, Кљајевић даје садржај и библиографију. Коришћена литература доказује да се аутор бавио искључио научном страном ове теме, извори  су углавном из дела следбеника Јована Цвијића, који су се бавили пореклом и трагом српских породица.
"Све сам то ширио, а 2011- е, захваљујући  др Илији Синдику, који је обрадио Дубровник од VII-XX века  и објавио своју књигу 1926.године, као и раду др Руже Ћук, која је свој научни рад објавила у Историјском институту САНУ. Овај рад дајем у књизи на увид као доказ мог истраживачког дела - да је др Ружа Ћук дала доказ да су се на територији пљеваљског краја налазили летњиковци породице Немањића и да је ту 1350.године син Богуна Немањића отишао  у пратњу цара Душана и царице Јелене, када је имала 100 званичних пратилаца, и остао у Дубровнику да живи. Касније је отишао и његов брат Сергеј, звао се Лаврентије и од њих је стасала породица Богуновић, прозвана по његовом оцу Богуну. Тамо су живели 252 године и оставили родослов који др Ружа Ћук помиње. Били су трговци у Дубровнику и околним селима и ширили своју трговачку мрежу по целом српству: од Приштине, Призрена, Новог Брда, Косовске Митровице, Пазара, Пљеваља и других крајева где се  одвијала жива трговина. Први који је прешао у Херцеговину био је Журо Богуновић. По њему ће се прозвати једна нова породица, звали су се Журовићи, Зуровићи, онда касније Зуровци. Од њих ће стасати две исламске породице, а одатле, из Херцеговине, Богуновићи се селе на подручје Шибеника, у залеђе и град, где их један наш истраживач Кашић налази као чувену породицу. Селе се ка Поуњу, Лици и другим крајевима, а од њих су стасали Цвјетичани, Миљуши, Шкундрићи, Грмуша, Ковачевићи, сви славе Светога Јована као и херцеговачки Богуновићи. Од њих су данас познати, на пример, Петар Шкундрић и Оливера Ковачевић"-каже Божидар Кљајевић.

ОБИСТИНИЛО СЕ ДРЕВНО ПРОРОЧАНСТВО

Он тврди да је све што је написао и извео у књизи засновано на науци и историјским фактима.
"Поносан сам што се род Немањића вратио у српски народ јер се обистинило древно пророчанство и остварила молитва монаха Свете горе да се свети род Немањића врати међу своје Србе. Мислим да нам се та жеља испунила и да је моје дело прилог тој нади и њеном обистињењу!" - каже наш саговорник Божидар Кљајевић.