На Земунском кеју, код ресторана Венеција, од 10-20 часова 17.јуна одржан је Трећи фестивал народне радиности са пратећим инклузивним радионицама, у организацији УГ "Утилис". Одазвала су се и УГ "Ево рука" и "Нов дан". Приход прикупљен од продатих рукотворина намењен је Борису Стојиљковићу за операцију у Русији која би му омогућила да прохода.
"Земун инфо" је био у недељу на Кеју и имао шта да прибележи.

Од раног јутра деца су застајкивала и придруживала се маштовитим радионицама. Остајали су колико им воља, док не буду задовољни оним што науче. Учили су ретки и неопходне ствари: бидворк, израду накита од перлица, вез, декупаж, основе кројења и везивања чворова, ткање, сликање, прављење магнета од разноразних материјала.
При свим овим активностима владала је незаборавна атмосфера и стечена бројна нова пријатељства, злата вредна. Заједно су седела сва деца и инклузија је у поптуности успела. Што због ведрог дечјег духа, што због слободе и привидне ноншаланције посебно осмишљених радионица, што због креативности која јаче него ишта на свету спаја.

И, прво, шта смо севе видели: шешире, хеклану одећу, капе, лампе, кутије, подметаче, наките свих врста, боја и материјала, дрвене играчке...

А онда кога смо упознали: Бебу, Александру, Милицу и Душанку. 
Беба подучава изради накита од разнобојних перлица. врло је атрактиван и скуп, а систематски се да научити и -ето заната у рукама.
Деца су одушевљена, траже да радионица буде чешће. Беба обећава. Како се за ову вештину интересују и родитељи, саветује их да на курс доведу и своју талентовану децу.

Александра Вучетић учи децу брзом везу. Ту се нашао и мали Лука, ученик трећег разреда ОШ "Јован Стерија Поповић". Везе три "труковане" кућице, али помало затеже. Ипак је он дечак. Александра исправља и прича о везу: "Овај конац "рунолист" је најтрајнији, најтеже отпушта боју при прању"-каже она. Затим наставља о врстама везова и показује узорке: мађарки вез има лице идентично с наличјем, а ако око мотива извезете црну ивицу -то је српски вез, учи нас ова искусна везиља.Везу и ручним радовима је најпре учила бака, потом мајка. Александра једина, по сосптвеном знању, ради звездице, посебну врсту рада. Како бисмо знали да је ова уникатна вештина остала у породици, показује нам пожутеле фотографије на којима је њена бака своју децу покривала у колицима звездастим прекривачима. Затим је такву одећу носила мајка, а онда пренела своју вештину на ћерку. "Дуже од 30 година имам ову белу хаљину, и данас је иста и радо је носим"-показује нам Александра једну новију фотографију.

Вештина је заиста велика: за сат времена уради се 30 зведица на посебној машини. Између се спајају хеклицама, за мараљму треба 210 звездица, односно 7 часова рада само на звездицама, и још док се споје, најмање 10-15 дана. За хаљину треба 360 звездица и најмање 20 дана, за тунику још више и дуже...
За овај фестивал народне радиности Александра је спремила  везене минђуше од перлица по "рецептури" Северноамеричких Индијанаца...
Милица Ђукановић је за тили час окупила повећу групу љубитеља декупажа, лепе и необичне технике прављења слика од старог папира и салвета. Направили су права ремек дела и очигледно се лепо забавили.
Момак који је показивао и подучавао основама кројења био се накратко изгубио, али су иза њега остали трагови. Много њих воли да кроји, шије и научи везивање чворова, које је у животу тако потребно.
Чекајући га да се појави, попричали смо са Душанком Радивојевић која је свом "ђаку" показивала ткање на малом импровизованом разбоју, са кога настају ткане торбице, појасеви и многи други украсни предмети. "Више волим да шијем", каже Душанка, док испод нити ниче шарено ткање...
Какав дан!

0 Коментари