TEMIŠVAR NA BEGEJU

Uz mnogo muka, preko novosadske turističke agnecije "El Greko" (iako mi se ime tako dopalo!)u drugom pokušaju, gotov za dž moja srednja ćerka i ja sedosmo (sa zakašnjenjem od dva sata) u autobus za Temišvar (sa naglaskom na poslednjem slogu).
Nisam bila u Temišvaru od početka rata 1991.godine.
Poslednje zabrinjavajuće vesti koje smo čuli kada smo te godine jeli, pili i olakšali se na graničnom prelazu Vatin dolazile su iz Sarajeva, sa, kako će se ispostaviti, istorijske svadbe. Da li će početi rat, bila je dilema svih onih koji su u praskozorje pristizali u Temišvaroš, siv, težak i mučan. Čim smo stigli, mi "šverceri" dali smo se u potragu za robom koje nije bilo tada kod nas- bili smo pod sankcijama. 
Duž neke dugačke ulice opasane kamenim bedemom išlo se na tezge i pijace. Videla sam brda oraha i svima u

Beogradu kupila iz Rumunije po kilogram. Za ono vreme pravo bogatstvo!
Napunila torbe super lepkovima, kockicama za jamb, plinskim upaljačima, svime što je bilo neophodno za mamin kiosk koji nas je tada prehranjivao..."Turisti" su iz Temišvara u to vreme dovlačili sanitarije: žena do mene na zadnjem sedištu celim putem je u krilu čuvala ve-ce šolju.
Nije bilo hrane u Temišvaru, jedva smo se snašli da jedemo. A kafu sam sa koleginicoom s faksa Ankicom Gruden popila u baštu hotela "Temišvar". Pozlilo nam je od šlaga, najblaže rečeno neobičnog ukusa.
Htela sam da proverim ovoga puta da li im se, posle 22 godine, kafa popravila?
Na 60 kilometara od Vatina u Banatu, posle beskonačnih njiva kukuruza i suncokreta-kao i u Srbiji-ulazimo u prestonicu Rumunije koju volim. Blizu, na tridesetak kilometara od Temišvara, u Čakovcu, rođen je Dositej Obradović. Nedaleko, u Čongradu oštećen za Nobelovu nagradu za književnost  isključivo zbog srbovanja-Miloš Crnjanski, najveći pisac 20.veka...Dovoljno da volim Rumuniju. Plus najskuplji živopisac, najsjajniji slikar mrtvih priroda-šteta još jedno što je bio Srbin, inače bi pomračio slavu Ticijana i Rubensa zajedno-neponovljivi, jedinstveni KONSTANTIN DANIL...
Naš vodič (da li se, iz rodnog poštovanja kaže-vodičica ili, možda, voditeljka?) Anastasija nas upoznaje s Rumunijom u koju smo ušli kod Moravice.

PRESTONICA BANATA

Tipično banatsko mesto Moravica, kao i ostala uz odličan auto-put (EU), ima u centru dvobrodnu crkvu. Ostatak su kuće, ne preterano ni lepe ni velike. Nema luksuza. Bar vidljivog na prvi pogled nema.

Rumunija zauzima površinu nekadašnje SFRJ i ima približno stanovnika koliko je "velika" država nekada imala - 19 miliona.
Sa Rumunijom nikada nismo ratovali. Naprotiv, poštovali su na svoj način i čuvali Srbe, kojih u ovome trenutku, kroz decenije, od nekih 10 odsto 1930.godine do naših dana ima manje za čitavih devet odsto!
Asimilacija i nebriga matice učinili su svoje. Danas u Rumuniji živi oko 17.000 Srba, što je još uvek jedna osrednja varoš. O njima se brine, a ostaci bivstvovanja Srba na ovim prostorima, i u Rumuniji, a u Temišvaru posebno, vidljivi su na svakom koraku. U varoši na

Begeju postoji Srpski kvart, Srpska saborna crkva, replika beogradske, opština Temišvarska dodatno za školovanje Srba u Temišvaru izdvaja 14.000 evra mesečno (ima dvestotinak đaka). Za Sabornu crkvu se nije žalilo, te je oslikao najskuplji živopisac toga doba-krajem 19.veka- Konstantin Danil, a doslikao Stevan Aleksić... Za Danila se zna da je bio samouk, a da je po umeće i veštinu išao u Minhen. Na žalost, grobno mesto ovog nadaleko čuvenog i velikog Srbina u Zrenjaninu je izgubljeno, neobeleženo...(ali, neću da patim za svojim rodom i narodom valjda i u belome svetu!)! Retko se ko može "podičiti" ovakvim podvizima, ako uopšte može.

Srpski kvart je pod sporom u Briselu.
Ishod ovog procesa mogao bi Srpskoj zajednici u Rumuniji da vrati veliku nepokretnu imovinu, čitav kvart. Nova okolnost bi mogla da promeni stvari -  da se možda Srbi osećaju bolje i odupru ne toliko agresivnoj asimolaciji, koliko svojoj potrebi da ne štrče...
Skoro trkom od "najvećeg evropskog tržnog centra Lilius" prolazimo rutu ispod nadvožnjaka, botaničke bašte, Cvetnog trga ili Trga ruža do Saborne crkve i centra gde menjamo 10 evra za 43-44 lea. Punu šaku lea razgledam podižući živopisne novčanice sa providnim simbolima, leptirom, notom , cvetom u vazduh. Lepe su, da zastaje dah.

Temišvar u centralnim uličicama mami i zove, oronule fasade, zdanja kulturna i verska (Temišvarska mitropolija...) - osećam se kao kući. Ljudi, prolaznici i oni koji čekaju autobuse i trojelbuse (Temišvar ima pola miliona stanovnika) kao da su duhovi. Ne smeju se, ne razgovaraju, nigde veselja...zabrinjavajuće. Uvek su bili namučeni i mračni. Ali znali i da zadive.
Naš vodič Anastasija-ispostaviće se svetlija tačka putovanja - raspolaže ogormnim znanjem o ovoj divnoj zemlji i gradu. Navodi činjenice u prilog trenutno poularnoj tezi da je KGB u stvari svrgao tiranina Čaušeskua s vlasti. Nepobitno je i da Rumunija posle porodice Čaušesku nije imala lea duga prema inostranstvu, a da je  "u obnovi" zaglavila do guše. Taj očaj, sirotinja, pomirenost sa sudbom 
sada se vidi i u utišanoj igri deteta u parku. Rumunija kao da je zamrla. U Temišvaru su veseli, bučni i razigrani samo strani turisti. "Pomalo je tužno..."

TRG POBEDE

Monumentalni trgovi velikih evropskih gradova nekadašnjeg Istoka imaju Trg pobede, Trg slobode ili Trg heroja. Pitanje za kviz. Temišvar ima Trg pobede, nekadašnji Trg opere, od 1989. kada je svrgnut Čaušesku slavi se pobeda i heroji.
Opera je velelepno zdanje, kojem je dodato pročelje, da podseća na parisku Trijumfalnu kapiju. Od "pobede" su veze, posebno privredne i kulturne sa Francuskom procvetale (Reno Dačija ,npr). Opera daje repertoar aktuelan, svež, na tri jezika: rumunskom, francuskom i nemačkom.
Do nje je obnovljen (ne prepoznah ga uopšte!) hotel "Temišvar" (čuvena kafa u bašti...)

Niz baroknih stilskih građevina, izuzetna evangelistička crkva i, konačno, osma po veličini Pravoslavna rumunska crkva, sa devet tornjeva i krovovima poput mađarskih katedrala, od tamnijih pločica. Crkva je građena od crvene opeke i vidi se iz svih delova centralnog Trga pobede. Nadvisuje građevine i vreme. U fazi je velike rekonstrukcije. Posvećena je postradaloj deci Rumunije, nestaloj u nemirima koji su i počeli u Temišvarru. Ranjene je sa temišvarskih ulica skuipljala Sekuritatea, zloglasna rumunska tajna policija, i ubijala, kako bi što duže krila svaki glas o neredima. Nekadašnja SFRJ odigrala je ogromnu ulogu u širenju istine o Temišvarskoj revoluciji, priča nam Anastasija. Meni ne priča, mene podseća, pratila sam borbu suseda. Ali zapamtila i scenu koja je prikazivala streljane Nikolaea i Elenu Čaušesku, ustreljene u nekom dvorištu po prekom sudu. Ni tada ni danas me nije fascinirala. Naprotiv.

Crkva u čast velikih svetaca, Sveta tri jerarha: Vasilija Velikog, Grigorija bogoslova i Jovana Zlatoustog.deluje monumentalno. Moja ćerka se okreće, ne zna šta bi najpre pogledala. Visoka kupola Pentokratora, ogromni lusteri, žuto svetlo ogromnoj prostoriji hrama daje patinu da se živopis jedva vidi, kanonade uvode u odaje u kojima se mole. Začuđena sam da nas niko ne opominje zbog oskudne odevenosti, no... Mošti Svetog Josifa, biće Jovana Zlatoustog su najposećenija relikvija...Zvona crkve odzvanjaju iza naših leđa, a pravo puca modernistički Spomenik revoluciji. Još uvek Temišvarani pale sveće svojoj nestaloj deci. Dalje nas put navodi kroz predivan park, cveće je kao najlepše tkan ćilim, a na vrhu vučica iz Rima koju je ovaj grad tridesetih godina poklonio Temišvaru. Poluprazne bašte, po usijanom danu. A moja ćerka prevrće najnoviju kolekciju u "Teranovi". Gospode!
Svraćamo u radnjicu po sokove, pitam ima li šta rumunsko, rado bih probala. Nema, ostaje nam fanta, ukusi kojih još nema kod nas: kajsija i neko crno voće.
Potom razgledamo obuću u DM. Usamljeni. Stranci. Rumuni ne kupuju. 
Na jedvite jade uslikavam velelepan krak dvorca Janka Hunjadija, Sibinjanin Janka, velikog srpskog, mađarskog i, evo, rumunskog junaka!
Na jedvite jade, na povratku ka čuvenom "Liliusu", uspevam da danem dušom na klupi Botaničke bašte. Nema natpisa vrsta, klupe, senka i retko prolaznici. 
Sledi višečasovna potraga za sandalama sa platformom, ručak s nogu, višekratno ulaženje u hipermarket i sem milibrota, makarona na merenje, karamela-nismo pazarili ništa rumunsko. Sem, o tuge, prosjaka. Nekako posebnih.
Kafu u Temišvaru popiću drugom prilikom. A onda ću ga razgledati natenane. Posebno tragove besmrtnog Konstantina Danila u ovome gradu.