UMRO JEDAN OD OSLOBODILACA BEOGRADA I ZEMUNA, ICO KLAŠNJA
Sasvim iznenada, u desetoj deceniji života, krepak, čio, bistre i brze pameti, a uvek živih sećanja, u Zemunu je 19.oktobra 2013.godine umro Ico Klašnja.
Pridruživši se oslobodiocima 1945.godine, izjednačen po visini s puškom, u 17-oj godini učestvovao je u velikim bitkama za oslobođenje Beograda i Zemuna od Nemaca.
Odlikovan je najvišim državnim priznanjima, a radio kao visoki obaveštajac.
Sav predan negovanju antifašističke tradicije, neumorno je novim generacijama prenosio priču o slobodi i borbi za slobodu.
Bio je do svog poslednjeg dana uz borce, a trebalo je i da ovog 22. oktobra položi vence na spomenik oslobodiocima našeg grada i održi čas istorije.
Dao je neprocenjiv doprinos istoriografiji, beležeći i popisujući mnoge značajne stvari, od imovine do žrtava zločina na prostoru nekadašnje Jugoslavije koju nije mogao da prežali.
I, moram da napišem i nešto sasvim lično, rizikujući da i ovom notom opteretim pisanije koje pretenduje na objektivnost. Sa čika Icom sam imala poseban odnos: mislim da me je veoma voleo i cenio, ostavio mi je neka dragocena svedočanstva i podatke iz kojih mogu proizaći verdni i značajni tekstovi.
.jpg)
Sa svoje strane, osim duga koji ću odužiti, mogu reći da sam izuzetno cenila borbenost i vrednoću čika Ice Klašnje, malog oslobodioca iz Titove Korenice, njegovu vitalnost i žar s kojom je marljivo prikupljao podatke značajne za potomstvo. Bio je izuzetak o kojem sam pisala, posebnog morala, te je zbog toga u "Zemunskim novinama" koje sam svojevremeno uređivala, verujem i nadam se, dobio visoko, zasluženo i počasno mesto. Razlikovao se od nekih ljudi o kojima, inače, nikada ne bih pisala, barem ne dobro.
Tako me je naučio važnoj živtonoj lekciji, na čemu sam mu zahvalna.
Hvala mu i što me je zvao unuka. I moj pravi deda je bio Ličanin.
Neka mu je laka sveta srbska zemlja i pokoj mu duši na prvi dan koji će izostati sa zadatka da na 22.oktobar kada je Zemun oslobođen od Nemaca na spomenik antifašistima položi venac. Gde god da je, biće s nama...
Pridruživši se oslobodiocima 1945.godine, izjednačen po visini s puškom, u 17-oj godini učestvovao je u velikim bitkama za oslobođenje Beograda i Zemuna od Nemaca.
Odlikovan je najvišim državnim priznanjima, a radio kao visoki obaveštajac.
Sav predan negovanju antifašističke tradicije, neumorno je novim generacijama prenosio priču o slobodi i borbi za slobodu.
Bio je do svog poslednjeg dana uz borce, a trebalo je i da ovog 22. oktobra položi vence na spomenik oslobodiocima našeg grada i održi čas istorije.
Dao je neprocenjiv doprinos istoriografiji, beležeći i popisujući mnoge značajne stvari, od imovine do žrtava zločina na prostoru nekadašnje Jugoslavije koju nije mogao da prežali.
I, moram da napišem i nešto sasvim lično, rizikujući da i ovom notom opteretim pisanije koje pretenduje na objektivnost. Sa čika Icom sam imala poseban odnos: mislim da me je veoma voleo i cenio, ostavio mi je neka dragocena svedočanstva i podatke iz kojih mogu proizaći verdni i značajni tekstovi.
Sa svoje strane, osim duga koji ću odužiti, mogu reći da sam izuzetno cenila borbenost i vrednoću čika Ice Klašnje, malog oslobodioca iz Titove Korenice, njegovu vitalnost i žar s kojom je marljivo prikupljao podatke značajne za potomstvo. Bio je izuzetak o kojem sam pisala, posebnog morala, te je zbog toga u "Zemunskim novinama" koje sam svojevremeno uređivala, verujem i nadam se, dobio visoko, zasluženo i počasno mesto. Razlikovao se od nekih ljudi o kojima, inače, nikada ne bih pisala, barem ne dobro.Tako me je naučio važnoj živtonoj lekciji, na čemu sam mu zahvalna.
Hvala mu i što me je zvao unuka. I moj pravi deda je bio Ličanin.
Neka mu je laka sveta srbska zemlja i pokoj mu duši na prvi dan koji će izostati sa zadatka da na 22.oktobar kada je Zemun oslobođen od Nemaca na spomenik antifašistima položi venac. Gde god da je, biće s nama...
.jpg&description=UMRO JEDAN OD OSLOBODILACA BEOGRADA I ZEMUNA, ICO KLAŠNJA){kind=link}
0 Коментари