"DISCONECT"-PREPORUČUJEM

Posle velikih ekrana, u naše domove se, i to s pravom, kao zastrašujući primer dokle zloupotreba internet konekcije može stići, uselio film prošlogodišnje produkcije "Disconect" Henrija Aleksa Rubina.
Film neophodan dobu u kojem živimo, film koji treba preporučiti u kućnom izdanju, film za celu porodicu. Film koji potresa, ali i otrežnjuje i stavlja stvari na svoje mesto.

Moderan, dinamičan, pun drame, film koji ne prodaje iluzije već nauk, i to dragocen i preko potreban. Sve ono što teorija papagajski utuvljuje bez mnogo rezultata, ovaj film pokazuje dokazujući neophodnost opreza, poverenja i svesti.
Neupadljivo, bez namere da se bavi pedagoškim zvocanjem "Disconect" u istoj ravni prikazuje tri manje-više tipične, a opet sasvim individualizovane drame: pubertetlije koji diže ruku na sebe zbog izneverenog poverenja i ljubavi virtuelne devojke, para u krizi posle sinovljeve smrti, i momka upeletenog u pakleni krug dečje pornografije. Neke od njih ostaće bez happy enda, jednostavno kao u životu. I upravo to filmskoj priči daje neophodnu ubedljivost.

Film otvara dileme gde internet, kao voda, nalazi pukotine u odnosima i biću da stvori koroziju. On u potpunosti raspršuje iluzije o virtuelnoj (ne)stvarnosti i šalje humanu poruku: vodite računa šta radite-izbor je ograničen, slomljeno srce i duša jednako konopac, poveravanje nepoznatome jednako finansijski krah porodice, i ko se jednom preda i ne iskoristi šansu za spasenje, možda je neće dobiti neki drugi put.
Gledala sam zabrinute reakcije dece, omladine i odraslih ljudi koji su u ovom filmu prepoznavali sopstvene situacije i stekla utisak da će, kad god se opuste u virtuelnom, zasvetleti lampica koja će ih vratiti u stvarni svet.
Film "Disconect", surovo istinit i stvaran, najtoplije preporučujem. Baš svima.