СТАТУС НАЈПОВЛАШЋЕНИЈЕ ЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ У ТРГОВИНИ СА РУСИЈОМ БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ
У београдском "Медија центру" 3.априла 2014.године одржан је округли сто на тему "Косово-Крим: сличности и разлике" у организацији Центра за развој међународне сарадње.
Огромну пажњу представника седме силе привукао је долазак и најављено учешће амбасадора Руске Федерације у Београду, Њ.Е. Александра Чепурина.
Овај утисак потврдиће новинарска питања која су уследила после свих дискутаната, а која су постављана искључиво руском амбасадору.
Оквир разговора о актуелној теми, присаједињењу сада већ бивше украјинске Кримске републике Русији, начин на који је оно спроведено, паралеле са Косовом и Метохијом, али и друга потенцијална жаришта у свету, више пута поновљен и познат широј јавности, није практично донео ништа ново, сем утиска да су многи учесници округлог стола, неки од њих у међувремену устоличени на места тренутних апологета режима, у ствари потврдили став о корисности српског неопредељивања или барем непристајања на притиске да уведе санкције Русији.
Аналитичари, новинари, социолози, истраживачи јавног мнења износили су додатне аргументе којима су поткрепљивали процедуралну законитост последњих потеза Руије у Криму. Било је, наравно, минуциозних подсећања на стварност у Украјини и односе двеју држава кроз историју, у чему се посебно истицала дубинска анализа проблема др Драгана Петровића.
У округлом столу су иначе узели учешћа, поред домаћина доцента др Стевице Деђанског, председника Центра за развој међународне сарадње и мр Драгомир Анђелковић, новинар и коментатор "Политике" Мирослав Лазански, Милован Балабан и Бранко Радун, одговорни за портал "Видовдан", као и Миломир Мандић из Форума за одговорну политику и Дане Чанковић из Републике Српске, председник Удружења "Избор је наш".
Александар Чепурин оценио је одговор српских власти да неће увести санкције Русији као "исправан одговор Србије на ову, за њу веома сложену ситуацију".
Срби, рекоа је руски амбасадор, имају пословицу "Три пут мери, једном сеци", а Руси-седам пута мери, једном сеци. И за све оно што се у Србији мери бројем три ради сигурности посла или одлуке, Њ.Е. Чепурин је нагласио да се у Русији одлучује после седам (а не три) пута.
Све чиме се западна проппаганда послужила како би напала Русију за Крим, била је чиста лаж, рекао је Чепурин у "Медија центру" 3. априла 2014.године.
Са друге стране, док се НАТО примиче руским границама, базу по базу, образлажући свима очигледне истине, како овај продор није усмерен против Русије, Русији нико не треба да говори како ствари стоје и о чему се ради, јер она сама процењује своју ситуацију и сама одлучује о угрожености и степену нападности сопствених интереса, јасно је поручио амбасадор РФ.
О ставу руске дипломатије све је ових дана изрекао министар спољних послова Сергеј Лавров речито показавши пред камерама на мапи Руске Федерације стотинак америчких војних база стационираних тако да евентуално могу угрозити његову отаџбину.
О Америци најбоље говори анегдота о војнику из једне од тих база који коментарише "Зашто су се Руси тако примакли нашим базама?" На таквој "стварности" Америка и Запад граде и оправдавају своје присуство близу руских граница. И ништа јасније ни боље не илуструје политику двоструких аршина коју воде у свету.
Што се тиче Крима, Русија није повредила ни у једном слову важеће одредбе међународног права, ни суштински ни процедурално. Крим се обратио Русији са молбом за присаједињење РФ, ову вољу потврдила је Скупштина Републике Крим, касније на својој седници и Руска дума. На основу сагласности двају парламената расписан је референдум на који је изашло 83,5 одсто грађана Кримске Републике, од којих се 96,7 одсто определило за уједињење са Руском Федерацијом.
Обзиром на статистике које су показале да је тридесетих година прошлог века у Криму живело 90 одсто руског становништва, а да је овај проценат пао за трећину, то значи да су, и поред неких негативних тонова, и козаци гласали за присаједињене Русији, као и сви остали народи који живе у сада већ бившој Украјинској републици, чак и Украјиници.
Како онда поредити Крим и Косово и Метохију?
Да ли се рачуна на заборавност јавности када високи званичници тврде како је на Косову и Метохији био одржан референдум?
Колико се сећамо, није га било, нити постоји сагласност Ујединњених нација за осамостаљивање Косова и Метохије.
Како стоје ствари на Криму?
Власт која је затражила у име грађана присаједињење Русији је легално изабрана 2010.године, док је у Кијеву криза власти.
Нису Руси ти који су на Мајдану трчали као мишеви како би изазвали државни удар у Украјини.
На Косову и Метохији је, слично Криму, постојала легално изабрана власт у Србији. Да би се она срушила, изведен је државни удар, којем је претходило бомбардовање НАТО, смрт и разарање на све стране. У таквим условима је пуч испровоциран агресијом.
Данас се у свету, како је изрекао Чепурин, међународно право редовно крши. Нико не слуша УН и то право се злоупотребљава у властиту корист, за интересе појединих земаља које су наметнуле своју вољу. Више је преседана који то доказују, не тако давних: распад Совјетског Савеза, на пример, али и СФРЈ, ДР Немачка, Чеченија.
Ми знамо ко је данас у свету јасно заинтересован да шири пожаре, Русија није.
Русију не плаше претње завођењем санкција. Ми то видимо као сељачића који је у стању да себи из ината ископа око како би наудио ташти!
Робна размена ЕУ са Русијом је милјарду евра дневно.
И Америка и Русија дају идентичне изјаве: први "Украјина треба да реши своје проблеме", други "Украјинци треба да рее своје проблеме". За разлику од Американаца, ми сматрамо да Украјинци имају проблем јер су дозволили покушај инсталирања власти уместо избора.
Треба проблем Украјине сагледати комплексно, са свих страна. Она је сва у поделама и њени се делови, као ретко другде разликују. Западни део је дуго у Пољској, југозападни у Аустроугарској, централни и источни су гравитирали ка Русији, разликује се верска припадност, празници које обележавају. Док источни део слави победе над фашизмом, западни је припадао силама Осовине; први су православци, други претежно католици. Али је све то ипак заједничка држава, која мора поштовати разлике и посебности својих регија.
Русија сматра да треба помоћи Украјинцима да превазиђу кризу, поделе, спрече њихово продубљивање и изађу из наметнуте позиције двоструких стандарда.
Амбасадор Руске Федерације Њ.Е. господин Чепурин је додатно образложио недовољно јасно схваћене ставове руске стране: живимо у свету дуплих стандарда у којем се не поштује професионална част, достојанство и знање. Стога се у јавности и покушава прављење поређења око Крима и Косова и Метохије. Косово и Метохија је незаконито отето од Србије, док је Крим Русији припојен по међународном праву и Повељи УН.
Није обрнуто, јер би то било као у причи коју ћу поновити, причи оног војника из НАТО базе у Европи у близини руских граница: "Зашто се Русија приближила НАТО базама?".
Да су сви заинтересовани за Украјину имали добре намере, проблеми би били решени на опште добро, уз уважавање интереса свих региона у Украјини.
Русија сматра да никоме данас у свету не треба ново жариште, посебно не у срцу Европе, а да то спрече одговорност је на Русији и Европској Унији.
Амбасадор Чепурин је невољко одговорио на питања телевизије "Б 92" : "Шта је захтев Русије, ако он постоји од Србије у ситуацији када се на њу врше притисци да се приклони увођењу санција пријатељској земљи? Какву сте поруку шефа руске дипломатије Лаврова пренели његовом српском колеги Мркићу?" и "Да ли имате коментар на најаву председника Томислава Николића да је тренутак да Србија изађе са новом платформом у вези Косова и Метохије?".
"Рекли сте једно, а то је више питања", прокоментарисао је господин Чепурин.А потом сасвим јасно одговорио: "Србија је рекла да неће ништа урадити што би нанело штету заједничким интересима Србије и Русије. Ми смо тиме задовољни.
Што се најављене нове резолуције тиче, требало би нам времена да то размотримо."
На новинарско питање има ли коментар на изјаву Виктора Јануковича да ће под било којим околностима вратити Крим у окриље Украјине, коју је пренео Франс прес, Чепурин је одговорио: "Молим вас, прочитајте шта је рекао "Интертас".
"КОМАНДАНТНЕ УБИЦЕ(ПРИЧЕ ИЗ ПАКЛА)" ЗА АМБАСАДОРА
При одласку из "Медија центра" Њ.Е. амбасадору РФ у Србији Александру Чепурину писац књиге "Конадантне убице (Приче из пакла)", ветеран из Приштине, Славко Никић поклонио је своје дело "У име српских жртава".
"КРИМ ИМА МИТСКИ ЗНАЧАЈ ЗА РУСИЈУ"(Руско Косово и Метохија)
За триостуту годишњицу присаједињења Украјине Русији, 1954.године Совјетски Савез је указом тадашњег председника Никите Хрушчова својој републици поклонио Крим.
Шта је Крим за Русију?
Веза са хришћанством и Византијом, вековима је Крим био драгуљ Руске круне, средином 19.века вођен је Кримски рат, Крим је седиште Руске морнарице, њен излаз на Црно море, институти, Морнаричка академија...
Крим има митски значај за Русију, јер је брањен милионима жртава.
После присаједињења Крима Русији, Путинова популарност достигла је историјски максимум.
(Бранко Радун)
БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ У ПОВЛАШЋЕНОМ ТРГОВИНСКОМ СТАТУСУ!
Србији је неопходна сарадња са Руском Федерацијом и то потврђују чињенице:
Србија једина у Европи има са РФ потписан споразум о слободној трговини и најповлашћенија је земља која ужива бесцарински режим.
Ово је од изванредног значаја за њену будућност, 20 одсто нижа размена у односу на све остале требало би да буде неодољиви фактор за инвеститоре.
Остаје енигма зашто овај положај Србија недовољно користи, иако је њена велика развојна прилика.
У спољнотрговинској размени са РФ Србија бележи значајан, али недовољан раст. Од три милијарде долара, две су увоз (што је повећање за 22,3 одсто у односу на прошлу годину), док је Србија у РФ извезла за милијарду долара робе(повећање од 11,6 одсто у односу на годину пре).
По Мандићевом мишљењу, ову сарадњу кочи и успорава недостатак извозне стратегије и финансијске институције која би се бавила подстицањем извоза у РФ.
Уз посебан гасни споразум око изградње Јужног тока и безвизни режим, ове околности сведоче о стварном значају који Русија придаје Србији.
Миломир Мандић из "Форума за одговорну политику"
Овај утисак потврдиће новинарска питања која су уследила после свих дискутаната, а која су постављана искључиво руском амбасадору.
Оквир разговора о актуелној теми, присаједињењу сада већ бивше украјинске Кримске републике Русији, начин на који је оно спроведено, паралеле са Косовом и Метохијом, али и друга потенцијална жаришта у свету, више пута поновљен и познат широј јавности, није практично донео ништа ново, сем утиска да су многи учесници округлог стола, неки од њих у међувремену устоличени на места тренутних апологета режима, у ствари потврдили став о корисности српског неопредељивања или барем непристајања на притиске да уведе санкције Русији.
У округлом столу су иначе узели учешћа, поред домаћина доцента др Стевице Деђанског, председника Центра за развој међународне сарадње и мр Драгомир Анђелковић, новинар и коментатор "Политике" Мирослав Лазански, Милован Балабан и Бранко Радун, одговорни за портал "Видовдан", као и Миломир Мандић из Форума за одговорну политику и Дане Чанковић из Републике Српске, председник Удружења "Избор је наш".
Срби, рекоа је руски амбасадор, имају пословицу "Три пут мери, једном сеци", а Руси-седам пута мери, једном сеци. И за све оно што се у Србији мери бројем три ради сигурности посла или одлуке, Њ.Е. Чепурин је нагласио да се у Русији одлучује после седам (а не три) пута.
Све чиме се западна проппаганда послужила како би напала Русију за Крим, била је чиста лаж, рекао је Чепурин у "Медија центру" 3. априла 2014.године.
Са друге стране, док се НАТО примиче руским границама, базу по базу, образлажући свима очигледне истине, како овај продор није усмерен против Русије, Русији нико не треба да говори како ствари стоје и о чему се ради, јер она сама процењује своју ситуацију и сама одлучује о угрожености и степену нападности сопствених интереса, јасно је поручио амбасадор РФ.
О Америци најбоље говори анегдота о војнику из једне од тих база који коментарише "Зашто су се Руси тако примакли нашим базама?" На таквој "стварности" Америка и Запад граде и оправдавају своје присуство близу руских граница. И ништа јасније ни боље не илуструје политику двоструких аршина коју воде у свету.
Што се тиче Крима, Русија није повредила ни у једном слову важеће одредбе међународног права, ни суштински ни процедурално. Крим се обратио Русији са молбом за присаједињење РФ, ову вољу потврдила је Скупштина Републике Крим, касније на својој седници и Руска дума. На основу сагласности двају парламената расписан је референдум на који је изашло 83,5 одсто грађана Кримске Републике, од којих се 96,7 одсто определило за уједињење са Руском Федерацијом.
Како онда поредити Крим и Косово и Метохију?
Да ли се рачуна на заборавност јавности када високи званичници тврде како је на Косову и Метохији био одржан референдум?
Колико се сећамо, није га било, нити постоји сагласност Ујединњених нација за осамостаљивање Косова и Метохије.
Како стоје ствари на Криму?
Власт која је затражила у име грађана присаједињење Русији је легално изабрана 2010.године, док је у Кијеву криза власти.
Нису Руси ти који су на Мајдану трчали као мишеви како би изазвали државни удар у Украјини.
На Косову и Метохији је, слично Криму, постојала легално изабрана власт у Србији. Да би се она срушила, изведен је државни удар, којем је претходило бомбардовање НАТО, смрт и разарање на све стране. У таквим условима је пуч испровоциран агресијом.
Данас се у свету, како је изрекао Чепурин, међународно право редовно крши. Нико не слуша УН и то право се злоупотребљава у властиту корист, за интересе појединих земаља које су наметнуле своју вољу. Више је преседана који то доказују, не тако давних: распад Совјетског Савеза, на пример, али и СФРЈ, ДР Немачка, Чеченија.
Ми знамо ко је данас у свету јасно заинтересован да шири пожаре, Русија није.
Русију не плаше претње завођењем санкција. Ми то видимо као сељачића који је у стању да себи из ината ископа око како би наудио ташти!
Робна размена ЕУ са Русијом је милјарду евра дневно.
И Америка и Русија дају идентичне изјаве: први "Украјина треба да реши своје проблеме", други "Украјинци треба да рее своје проблеме". За разлику од Американаца, ми сматрамо да Украјинци имају проблем јер су дозволили покушај инсталирања власти уместо избора.
Треба проблем Украјине сагледати комплексно, са свих страна. Она је сва у поделама и њени се делови, као ретко другде разликују. Западни део је дуго у Пољској, југозападни у Аустроугарској, централни и источни су гравитирали ка Русији, разликује се верска припадност, празници које обележавају. Док источни део слави победе над фашизмом, западни је припадао силама Осовине; први су православци, други претежно католици. Али је све то ипак заједничка држава, која мора поштовати разлике и посебности својих регија.
Русија сматра да треба помоћи Украјинцима да превазиђу кризу, поделе, спрече њихово продубљивање и изађу из наметнуте позиције двоструких стандарда.
Амбасадор Руске Федерације Њ.Е. господин Чепурин је додатно образложио недовољно јасно схваћене ставове руске стране: живимо у свету дуплих стандарда у којем се не поштује професионална част, достојанство и знање. Стога се у јавности и покушава прављење поређења око Крима и Косова и Метохије. Косово и Метохија је незаконито отето од Србије, док је Крим Русији припојен по међународном праву и Повељи УН.
Није обрнуто, јер би то било као у причи коју ћу поновити, причи оног војника из НАТО базе у Европи у близини руских граница: "Зашто се Русија приближила НАТО базама?".
Да су сви заинтересовани за Украјину имали добре намере, проблеми би били решени на опште добро, уз уважавање интереса свих региона у Украјини.
Русија сматра да никоме данас у свету не треба ново жариште, посебно не у срцу Европе, а да то спрече одговорност је на Русији и Европској Унији.
Амбасадор Чепурин је невољко одговорио на питања телевизије "Б 92" : "Шта је захтев Русије, ако он постоји од Србије у ситуацији када се на њу врше притисци да се приклони увођењу санција пријатељској земљи? Какву сте поруку шефа руске дипломатије Лаврова пренели његовом српском колеги Мркићу?" и "Да ли имате коментар на најаву председника Томислава Николића да је тренутак да Србија изађе са новом платформом у вези Косова и Метохије?".
"Рекли сте једно, а то је више питања", прокоментарисао је господин Чепурин.А потом сасвим јасно одговорио: "Србија је рекла да неће ништа урадити што би нанело штету заједничким интересима Србије и Русије. Ми смо тиме задовољни.
Што се најављене нове резолуције тиче, требало би нам времена да то размотримо."
На новинарско питање има ли коментар на изјаву Виктора Јануковича да ће под било којим околностима вратити Крим у окриље Украјине, коју је пренео Франс прес, Чепурин је одговорио: "Молим вас, прочитајте шта је рекао "Интертас".
"КОМАНДАНТНЕ УБИЦЕ(ПРИЧЕ ИЗ ПАКЛА)" ЗА АМБАСАДОРА
При одласку из "Медија центра" Њ.Е. амбасадору РФ у Србији Александру Чепурину писац књиге "Конадантне убице (Приче из пакла)", ветеран из Приштине, Славко Никић поклонио је своје дело "У име српских жртава".
"КРИМ ИМА МИТСКИ ЗНАЧАЈ ЗА РУСИЈУ"(Руско Косово и Метохија)
За триостуту годишњицу присаједињења Украјине Русији, 1954.године Совјетски Савез је указом тадашњег председника Никите Хрушчова својој републици поклонио Крим.
Шта је Крим за Русију?
Веза са хришћанством и Византијом, вековима је Крим био драгуљ Руске круне, средином 19.века вођен је Кримски рат, Крим је седиште Руске морнарице, њен излаз на Црно море, институти, Морнаричка академија...
Крим има митски значај за Русију, јер је брањен милионима жртава.
После присаједињења Крима Русији, Путинова популарност достигла је историјски максимум.
(Бранко Радун)
БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ У ПОВЛАШЋЕНОМ ТРГОВИНСКОМ СТАТУСУ!
Србији је неопходна сарадња са Руском Федерацијом и то потврђују чињенице:
Србија једина у Европи има са РФ потписан споразум о слободној трговини и најповлашћенија је земља која ужива бесцарински режим.
Ово је од изванредног значаја за њену будућност, 20 одсто нижа размена у односу на све остале требало би да буде неодољиви фактор за инвеститоре.
Остаје енигма зашто овај положај Србија недовољно користи, иако је њена велика развојна прилика.
У спољнотрговинској размени са РФ Србија бележи значајан, али недовољан раст. Од три милијарде долара, две су увоз (што је повећање за 22,3 одсто у односу на прошлу годину), док је Србија у РФ извезла за милијарду долара робе(повећање од 11,6 одсто у односу на годину пре).
По Мандићевом мишљењу, ову сарадњу кочи и успорава недостатак извозне стратегије и финансијске институције која би се бавила подстицањем извоза у РФ.
Уз посебан гасни споразум око изградње Јужног тока и безвизни режим, ове околности сведоче о стварном значају који Русија придаје Србији.
Миломир Мандић из "Форума за одговорну политику"
0 Коментари