ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ- "САВ СРБИН",180 ГОДИНА ПОСЛЕ СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА

Један од најзнаменитијих Срба српске историје, ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ, родио се 23.октобра 1789.године у Земуну, у угледној грађанској породици.
Врло учен и образован, још за студентских дана покренуо је познате "Новине сербске", због чега се сматра и оцем српског новинарства.
Због своје велике учености постаје књажев секретар, а 1821.године објавиће своје најпознатије дело "Историја српског народа".
Одиграо је, сматра се, као врсни и вешт дипломата у цариградској Порти, кључну улогу у добијању Хатишерифа из 1830.године, после чега је постао и министар унутрашњих послова и просвете у ондашњој Србији.
Ипак, најпознатији је као писац Сретењског устава, пре тачно 180 година.
Овај се Устав у историјској литератури сматра првим државотрвоним уставом у историји Срба. Када је укинут после свега 40 дана, Давидовић је ражалован са свих државних функција и повукао се у Смедерево, где ће и скончати свој живот у анонимности и сиромаштву.
Од тројице синова и две ћерке није имао потомака, те се његова лоза, нажалост, угасила.
Упокојио се 25.марта 1838.године у Смедереву.
На гробу Димитрија Давидовића, поред Вука и Доситеја незаборавног симбола државности Србије, остао је натпис "Сав Србин".
У његовом родног граду преко пута Команде ваздухопловства и данас стоји његова родна кућа, а на Земунском кеју биста подигнута у част великана. Правно-биротехничка школа у Земуну носи име великог  "Димитрија Давидовића".

Имајући у виду непоновољив историјски допринос Димитрија Давидовића развоју српске државности, образовања, културе и дипломатије, "Земун инфо" предлаже да општина Земун дан његовог рођења 12. октобар прогласи Даном
Димитрија Давидовића и достојно га обележава.