ЧОВЕК ПТИЦА
Овогодишњи четовоструки добитник "Оскара 2015", за најбољи филм, режију, сценарио и фотографију, филм "Човек птица (Неочекивана моћ незнања) Алехандра Гонзалеса Ињарита, само десет дана пошто је побрао ловорике у Холивуду, нашао се и у домаћим биоскопима.
Изузетан, несвакидашњи и , често када је награда Америчке филмске академије у питању, филм који говори о представи "с ове стране", из гардеробе, тачније филм о представи, филм о глумцу. Ова визура је за престижни жири увек била престижна.
"Неочекивана моћ незнања" јесте у ствари суочавање глумца на заласку каријере, који се упушта у постављање текста на бродвејску позорницу са амбицијама да засени своју репутацију помало заборављеног филмског јунака "Човека птице". Прошавши тегобан живот, одлучан да се врати са текстом који је "депресивно-филозофски досадан", Риган Томпсон ставља на коцку све како би себи и другима доказао да постоји. Успех је питање његове егзистенције.
Велики проблем у комуникацији с публиком, иако је овенчан с седам "Златних глобуса" и важио за фаворита светске филмске продукције у минулој години, јесте одређена тематска аутистичност овог филма. Филм је сурово искрен, а зналачка режија уводи у радњу документаристички.
Управо као и у комаду, у којем ће замењени глумац којег изванредно игра Едвард Нортон привући пажњу као звезда филма, али и Бродвејског спектакла, фокус ће лагано бити враћен на Мајкла Китона, односно Ригана Томпсона. Риган ће од младог колеге прихватити изазов "тоталне" глуме и покушати да парира.
Риган није сам у гардероби, он чује глас своје "Птице", која га кињи, подстиче, прати у стопу, до размера лудила.
Искушавајући своје границе, како би победио хипотеку филмског јунака гледаног филма по којем је запаћен, остарели глумац ће успут покушати да "санира" односе у разореној породици, али и позоришној трупи. Превазићи ће себе, дајући се до краја- у хиперреализму он ће у улози на даскама уместо из лажног пуцати себи у главу из правог пиштоља. Заслужиће насловне стране, што због скандала, што због сјајног наступа на премијери.
Потрошивши своју велику улогу, Риган Томпсон ће из болничке постеље кроз прозор кренути за својим верним пратиоцем Птицом.
Филм изванредних порука, неочекиваних дијалога, сукоба прошлог и новог света у којем се за славу боре сви, и први и последњи, визуелно и драматично приказан буран, раздирући унутрашњи живот, остаје дуго у памћењу гледаоца, иако ће га већ у наредном тренутку одсвукуд бомбардовати безброј нових сензација.
Филм модеран о трагичном вапају за остварењем, за испуњењем егзистенције и смисла у свету, макар он био само тренутан, филм који доказује пољуљаност темеља нашег тако расклиматаног и разлабављеног света о којем одлучују надобудни етикетирајући и недодирљиви креатори "вредности", филм са незаборавним упечатљивим генерацијским порукама, филм о јазу и гледиштима, филм о једном необичном амбису у који се суновраћује време...
Филм мексичког режисера Алехандра Гонзалеса Ињарита "Човек птица" који га је коначно, после номинација за "Вавилон" 2007. и "Пасјег живота"( који је заузео место у антологијама најбољих филмова 21. века), коначно довео до победничког постоља, бескомпромисни је пресек нове, тако тешко подношљиве (не)стварности у којој живимо, да ће, једном, "кад све ово свене" бити један од најрепрезентативнијих докумената пеохе и стања духа 2014.године.
"Неочекивана моћ незнања" јесте у ствари суочавање глумца на заласку каријере, који се упушта у постављање текста на бродвејску позорницу са амбицијама да засени своју репутацију помало заборављеног филмског јунака "Човека птице". Прошавши тегобан живот, одлучан да се врати са текстом који је "депресивно-филозофски досадан", Риган Томпсон ставља на коцку све како би себи и другима доказао да постоји. Успех је питање његове егзистенције.
Велики проблем у комуникацији с публиком, иако је овенчан с седам "Златних глобуса" и важио за фаворита светске филмске продукције у минулој години, јесте одређена тематска аутистичност овог филма. Филм је сурово искрен, а зналачка режија уводи у радњу документаристички.
Управо као и у комаду, у којем ће замењени глумац којег изванредно игра Едвард Нортон привући пажњу као звезда филма, али и Бродвејског спектакла, фокус ће лагано бити враћен на Мајкла Китона, односно Ригана Томпсона. Риган ће од младог колеге прихватити изазов "тоталне" глуме и покушати да парира.
Искушавајући своје границе, како би победио хипотеку филмског јунака гледаног филма по којем је запаћен, остарели глумац ће успут покушати да "санира" односе у разореној породици, али и позоришној трупи. Превазићи ће себе, дајући се до краја- у хиперреализму он ће у улози на даскама уместо из лажног пуцати себи у главу из правог пиштоља. Заслужиће насловне стране, што због скандала, што због сјајног наступа на премијери.
Потрошивши своју велику улогу, Риган Томпсон ће из болничке постеље кроз прозор кренути за својим верним пратиоцем Птицом.
Филм изванредних порука, неочекиваних дијалога, сукоба прошлог и новог света у којем се за славу боре сви, и први и последњи, визуелно и драматично приказан буран, раздирући унутрашњи живот, остаје дуго у памћењу гледаоца, иако ће га већ у наредном тренутку одсвукуд бомбардовати безброј нових сензација.
Филм модеран о трагичном вапају за остварењем, за испуњењем егзистенције и смисла у свету, макар он био само тренутан, филм који доказује пољуљаност темеља нашег тако расклиматаног и разлабављеног света о којем одлучују надобудни етикетирајући и недодирљиви креатори "вредности", филм са незаборавним упечатљивим генерацијским порукама, филм о јазу и гледиштима, филм о једном необичном амбису у који се суновраћује време...
Филм мексичког режисера Алехандра Гонзалеса Ињарита "Човек птица" који га је коначно, после номинација за "Вавилон" 2007. и "Пасјег живота"( који је заузео место у антологијама најбољих филмова 21. века), коначно довео до победничког постоља, бескомпромисни је пресек нове, тако тешко подношљиве (не)стварности у којој живимо, да ће, једном, "кад све ово свене" бити један од најрепрезентативнијих докумената пеохе и стања духа 2014.године.
0 Коментари