Када је 3.марта, изашавши нешто раније с посла и свративши у радње и до пијаце (кад продавци снизе цене), с рукама заузетим пуним кесама бакалука, Љ.М. није ни на ум пало да се шверцује. "Бус плус" јој је била у џепу капута, обе руке презаузете, а никог познатог на видику да олакша. С дубоким уздахом олакшања стровалила се на седиште путника који се спремао да сиђе на наредној станици. У том тренутку, глас контролора затражио јој је карту-коју је држала у руци, пружајући је ка оближњем аутомату, пазећи да се садржај пуних кеса не проспе по аутобусу.

"Сад смо блокирали аутомате. Зашто немате карту?", питао је контролор, који је од Љ. М. затражио да плати готовински две хиљаде динара и настави вожњу у наредна 24 часа (до миле воље). Оне кесе које је бранила и стискала у аутобусу, просуше се кад је средовечна Љ.М. свом својом тежином просто испала из превоза, јер-није било друге-морала је дати своју личну карту. Створила се на лицином месту и комунална полиција. Љ.М. прича како су је бесконачно дуго убеђивали да плати износ који није имала при себи, тражећи да оде до првог банкомата (ко зна где) подигне новац и спасе себе даљих мука. Чинили су то као да им плата зависи од напалте ове казне. И других, наравно.
Трућали су контролори, уносећи јој се у лице као последњем криминалцу, да ће, кад јој стигне пошта на кућу та казна износити три пута више, шест хиљада и да ће "зарадити" упис у фамозни Регистар прекршилаца. 
На једвите јаде се реши белаја: издадоше јој "записник" на тикету, са "чињеничним описом" прекршаја, иако је у руци имала бус плус и није стигла на време до аутомата.
За неколико дана заиста јој је на кућну адресу (из личне карте) стигао "прекршајни налог", са поновљеним "чињеничним описом" и обавезом да "у корист града Београда" уплати новчану казну од шест хиљада. Без икаквог права жалбе на поступање службених лица.
Нови случај догодио се М. Ј. која је, тражећи "бус-плус" по торби "закаснила" јер је аутомат већ био блокиран. Студенткиња је журила на факултет, када је почело малтретирање. "Бус -плус" је држала у руци. Наравно да није хтела да да личну карту, када су контролори позвали комуналце и устремили се на њу удруженим снагама. "Али, ја имам карту, нисте ми дали да је откуцам", узалуд им је понављала, били су неумољиви. Комуналци су је упозорили да ће је казнити због непоседовања личних докумената, те је невољко извадила и пружила им личну карту. Тражили су од ње да са две хиљаде динара плати своју "грешку". Издали блок записник...
"То је било такво масирање као да сам у најмању руку масовни убица", прича Милица Ј.
Ко не би платио или откуцао карту на којој има "кредита" за вожњу?
Нови стил препада који упражњавају контролори у београдским возилима јавног превоза апсолутно је беспризоран: кидишу чак и на путнике који су тек ушли у аутобус, не дајући им времена ни да откуцају своје карте.
Да ли им је управа наложила да имају што већи број наплата-по сваку цену-да би примили плате?
Новим Законом о прекршајима који је ступио на снагу почетком марта прошле године сви они који нису платили прекршајне казне (упола цене уколико плате у року од осам дана) уписују се у фамозни Регистар прекршилаца, и неће моћи да региструју возило, продуже дозволу или отворе фирму.
Добро, кад смо већ тако агилни, шта је са прекшиоцима Устава ове јадне земље, јадних људи, којима је, ваљда, само још ово "добро" требало?

0 Коментари