DNEVNIK SA KRFA III: ZANOSNA PALEOKASTRICE

S obzirom na obzir, ne mogu tvrditi šta ovde dan nosi, ali do sada su Paleokastrice, rajska laguna najbistrije vode sa dnom od belog peska i prijateljskim ribicama najzanosnija jonska plaža koju smo posetili. S pravom. To znaju brojni stranci kojih je bilo oko nas: Italijani, Australijanci, Rusi, Česi, Nemci, Englezi,čak i Japanci.

Dovoljan znak da je nešto nesvakidašnje po sredi u mom ličnom iskustvu je bio što smo dan ranije zakasnile na autobus, a naredni za četiri sata nismo dočekale, te se s našim prijateljicama Ruskinjama, Ljuljom i Tanjom uputile ka Agios Georgiosu. Kažu-tipičnoj jonskoj kalifornijskoj plaži. Ogoromnoj peščanoj, koja se proteže kilometrima. Voda je čistija i bistrija kod nas, gde smo smešteni, u Ipsosu, ali je mnogo, mnogo prostraniji sam žal. U Ipsosu je on jako uzak i naslonjen je na  dok i šetalište.

Naravno, ima i sirena...

Paleokastrice...Sam put je daleko urbaniji, predeli pravi turistički, sa mnoštvom apartmanskih kompleksa u mediteranskom rastinju svih boja.
Očekivala sam da i u Paleokastricama zateknem kilometarsku plažu, ali se ispred nas ukazala čarobna uvala oivičena s dva brda. Uz oba su se peli autobusi, dok su se ispod ukazivale predivne morske pećine u koje se stizalo lako. Ispred njih se ukazivalo maleno belo peščano žalo.
Malena lučna plaža, kao i sve druge tako besprekorno održavana i čista, da se nijedan turista nije usuđivao da je oskrnavi time što bi iza sebe ostavio otpadak, podseća na sedefni biser, gorsko oko.
Voda je hladna, bistra i duboka. Pristižu neprestano turistički i rbiarski čamci u maleni pristan. Ide i Jelow submarine, iz koje se može videti bogat životinjski i biljni svet ovog dela Jonije.
Na krfskom priobalju neprestano neprimetno pirka vetrić, te se neprimetno izgori. Toga dana sam dobila temperaturu, koja ni u najmanjem nije uticala na najlepše utiske koje sam ponela iz Paleokastrice. Sem toga, gotovo da sam pročitala obimnu knjigu Haruki Murakamija "Igraj Igraj Igraj", od koje se jednostavno nisam mogla odvojiti. Neobično štivo čita se u jednom dahu.
U Paleokastricama ima više slatkih uvala.
Ima pristojnih finih trgovina. Prvi put smo videli tradicionalno grčku odeću.

Tu je i manastirčić Svetog Spiridona, koga Krfljani neobično uvažavaju.
Trgovci rado pomažu turistima Lako snize cenu. Vole da preporuče, neumorni su da nađu ono što tražite. U Paleokastricama ima baš svega, od dnevnih potrepština za plažu do retkih autentičnih sitnica za uspomenu.
Srbe, opšti je utisak, neobično vole i kako mi se čini, daju im apsolutnu prednost u odnosu na druge, ponašaju se kao prijatelji.
Ima prelepih terasica, gde se pije frapućino-ledena kafa sa mlekom, koja idealno osvežava.
Naravno, vetar koji je prethodnog dana, kako nas je upozorio naš gazda uz Ipsosa Dimitris, doneo oblake, prosuo je pljusak i to taman kad smo imali poslednji autobus za povratak do Zavrosa, a zatim kući.
Onaj čarobni prizor lagune koja je pomalo sakrivena od ostatka oštrog stenja i hridi Krfske obale nikada neću zaboraviti. Nadam se da ćemo stići da se još jednom okupamo u Paleokastricama.
Na povratku smo videli i najveću fabriku proizvodnje krfskog kumkvata, male pomorandže, koja je zaštitni znak ostrva "Malvmakis".

Vreme se opasno narogušilo kada smo stigli u Ipsos. Vetar je zaljuljao drveće, pred nogama su mi bile pomorandže! Gospode, pomislila sam! Daruješ smokvom, limunom i pomorandžom. Neverovatno!
U sivilu dana jedan bujni rascvetali čičak bode oči. Kao da smo u tropima! Ovo je bajka.
Postaje mi jasno zašto je dovoljno samo jednom doći na Krf. Posle nećete moći bez njega. Već za tri dana. Stvarno.