DNEVNIK SA KRFA IV: MITSKA KERKIRA (FOR EVER)

Ostrvo i grad Krf imaju mitski značaj u životu Srba.
Vreme čini svoje.
Krfljani pamte.
Da li mi počinjemo da zaboravljamo?
Samo pitam...
Srbi u svakoj trgovini i na svakom mestu dobiju osmeh, tapšanje po ramenu i izlive dubokog poštovanja i naklonosti-to je dug naših predaka, koji ovaj topao prijateljski narod pamti. Za njih je srpska epopeja veliki istorijski događaj, u životu ostrva i grada Kerkire ili Krfa kako ga mi zovemo, gotovo mitskih razmera.

Lađama opevanim u pesmi umorni, promrzli, izgladneli i ranjeni Srbi, posle albanske golgote, pristigli su u Guviju, danas predgrađe Krfa. Na mestu današnje bolnice, po stanju u kojem se nalazilo 150.000 preživelih (od 220.000 kada su krenuli u povlačenje) raspoređivani su na određene lokacije. Najteže oboleli na obližnje ostrvo Vido, gde ih je čekala plava jonska grobnica.
Svako mesto kuda se kretala srpska vojska je obeleženo, tako i mesto prispeća brodovima u Guviji.
(Grad Krf je 1916.godine imao 100.000 stanovnika).

Glavni grad ostrva Krfa i danas broji jedva nešto više od 30.000 stanovnika, a celo ostrvo oko sto hiljada.
Na njegovim ulicama je svakodnevno više hiljada turista, koji se uvek vraćaju.
Krf je grad s velikom dušom. Kao i celo ostrvo.
Skoro svaki Grk govori engleski, nemački, italijanski i ruski. Sporazumevanje nije nikakav problem.
Ima mnogo spomenika, skulptura, trgova i znamenitih crkava.

Najstariji deo grada je tvrđava sa vidikovcem. Kažu da se za lepog vremena vidi najjužniji i najseverniji deo ostrva, kao i luka Igumenica, odakle s kopna trajekt prevozi putnike i automobile na ostrvo.
Grad ima više luka.
Usidreni su ogromni putnički brodovi, mali gradovi na vodi, jer je Krf svetski atraktivna destinacija.
U starom gradu uskih uličica, sa mnogo zanimljivih stepeništa, cvetnih terasa i živopisnih žaluzina, najatraktivniji su restorani i trgovine, kojih je na svakom koraku. Nije se štedelo na mašti.Obaveni su specijaliteti domaće kuhinje: musaka, girosi, pite, kadaif, mandolata, pića i specijaliteti od kumkvata, smokava i, naravno, sveta maslina. Od ulja, ploda do drvenarije od maslinovog drveta.
Jako su atraktivna aromatična pića i likeri od grožđa, kumkvata, limuna i smokve.
Od autentično krfskih proizvoda, česti su prirodni morski sunđeri, čija se "efikasnost" pre kupovine može proveriti u kofi s vodom.

Drugim rečima, nema čega nema. Od svetskih marki odeće, obuće, nakita, kože do ručno rađenih krfskih proizvoda, koji su ovde i najtraženiji.
Jedan od takvih je i pivo od đumbira, koje se mora probati. Sadrži i limun, vrlo je sveže voćne arome i pitko.
Ako gde u junu ima voća, i to svake vrste, ima ga na tržnicama grada Krfa. Sočno je i uzgajeno na otvorenom suncu. Ovde sve raste i sve uspeva. Od plami, limuna, pomorandži, vinove loze, smokava, maslina, kumkvata...do morskih plodova, kojih je u izobilju na menijima restorana.

Crkva Svete Ane čuva delove moštiju čak 13 svetaca!

Za doživljaj koji Krf pruža, cene svakako nisu previsoke niti nepodnošljive čak ni srpskim turistima. Posebno, s obzirom na obavezan popust za Srbe.

Nekako nam se na ovom letovanju baš ništa ne dade iz prve, pa tako, sem što smo našli Srpsku kuću, niti smo stigli da je po letnjem rasporedu posetimo do 15 časova, niti stigosmo do Vida. Svratili su nas, kao i sve namernike, na osveženje i odmor Popovići, koji su na Krfu već 20 godina i u Srpskoj kući i preko puta nje prodaju pisane, digitalne, štampane i sve ostale uspomene na boravak Srba od 1916-1918.godine. Srpska radnja Krf je utešno

Crkva Svetog Spiridona, zaštitnika Krfa

mesto. Lepo je znati da na svetom i zavetnom mestu neko dežura. Željko Popović iz Beograda skrasio se tu sa svojom porodicom, ženom i šestogodišnjim sinom. U radnji ima sve što je o srpskoj golgoti napisano, snimljeno. Živa je enciklopedija. Da ponovim, Srbi se na Krfu ponašaju kao da nisu Srbi, poprimili su jednu velikodušnost od Krfljana.
Toliko sam puna utisaka da prosto ne mogu da ih zapišem dok se ne slegnu.
Krf, Srpska kuća i sveto ostrvo Vido ostaju za neki od ovih dana, kada se bolje organizujemo. Sad znamo satnicu. Kao da smo kući.