DRUŠTVO

Naši đaci ponovo "pali" na PISA testu

Naša deca imaju enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje (Foto J. Milovanović)

Preliminarni rezultati Programa za međunarodno testiranje učenika (Programme for International Student Assessment) obrazovnog postignuća naših petnaestogodišnjaka, koje je na jučerašnjoj konferenciji za novinare izneo Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, a koji svedoče da su naši đaci u konkurenciji 57 zemalja sveta zauzeli 41. mesto, po svemu sudeći, ponovo će neprijatno iznenaditi domaću javnost.

Iako su ovi rezultati za nijansu bolji od prethodnog PISA testiranja, na kome su učenici iz Srbije, prema pokazanom znanju iz matematike, prirodnih nauka i razumevanju pročitanog teksta zauzeli poslednje mesto u Evropi (dok su na svetskom nivou lošije rezultate od naših đaka imali samo Turska i nekoliko prekookeanskih, afričkih i dalekoistočnih zemalja), preliminarni rezultati pokazuju da znanje koje se stiče u našim školama ne zadovoljava čak ni prosečne kriterijume ovog međunarodnog testiranja.

PISA testiranje predstavlja najveće i najbitnije međunarodno ispitivanje učeničkih postignuća u domenima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti, a obrazovni eksperti objašnjavaju da PISA test ne ispituje u kojoj meri su deca ovladala nastavnim planom i programom, već pokazuje da li su ona ovladala znanjima koja im pomažu da se snalaze u životu i da li su savladali tzv. naučnu pismenost.

"Naučna pismenost je u okviru PISA projekta definisana kao sposobnost da koristimo naučno znanje, identifikujemo naučno relevantna pitanja i izvodimo zaključke zasnovane na naučnim rezultatima, a sve u cilju razumevanja sveta u kome živimo", objašnjavaju domaći stručnjaci koji su učestvovali u sastavljanju pitanja PISA testa i koji ne žele da ocenjuju ovogodišnje rezultate ovog testa pre zvaničnog komentara Ministarstva prosvete.

Oni, ipak, dodaju da rezultati ovog testiranja ne predstavljaju iznenađenje, jer svako istraživanje o efektima osnovnog školovanja potvrđuje da naša deca imaju enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje i da smo iz godine u godinu "stabilno loši". Naime, prvo istraživanje o efektima osnovnog školovanja, koje je uradio Institut za psihologiju 1989. godine i koje je 2003. godine ponovljeno za potrebe Unicefove studije, pokazalo je da je naš obrazovni sistem neefikasan i da naši učenici imaju reproduktivno i nefunkcionalno znanje. Sa takvim znanjem iz osnovne škole đaci nastavljaju srednjoškolsko obrazovanje, što za posledicu ima produkovanje nekompetentnog stručnog kadra, ocenjuju eksperti. U tom vremenskom intermecu desio se rat i raspad zemlje, ali se obrazovni sistem nije urušio, već je ostao dosledno loš, ocenjuju obrazovni eksperti, koristeći sintagmu o "samoodrživosti neefikasnog sistema". Iz njihove vizure, rezultati PISA testiranja ne predstavljaju "obrazovni incident", već hronično stanje koje traje duže od dvadeset godina.

U iščekivanju zvaničnih informacija i stavova, treba se podsetiti da je ovo međunarodno testiranje školskog znanja petnaestodišnjaka prvi put organizovano 2000. godine. Srbija nije učestvovala u prvoj proveri znanja, a Slovenci, Hrvati i Makedonci nisu participirali u drugom istraživanju, tako da rezultati PISA testa neće zadovoljiti radoznalost onih koji žele da znaju gde smo mi u poređenju sa komšijama. Tačnije rečeno, tek će naredno PISA testiranje doneti odgovor na pitanje kako izgleda nadmetanje u znanju slovenačkih, hrvatskih, crnogorskih, srpskih i makedonskih đaka.

Rezultati poslednjeg PISA testa svedoče da su najbolji matematičari na svetu – srednjoškolci iz Hongkonga, na drugom mestu su Finci, na trećem Holanđani, pa onda Lihtenštajnci, Japanci, Kanađani i Belgijanci... U prvih deset plasiralo se pet evropskih država, a naši školarci su se našli na nezavidnom 34. mestu na lestvici znanja, sa 436,87 poena, a ovaj rezultat se najbolje može razumeti u okviru činjenice da je prosek OECD-a fiksiran na 500 bodova. U razumevanju pročitanog teksta plasirani smo na 36. mestu, a u prirodnim naukama smo na 37. mestu. Standardno najbolji u svakoj oblasti bili su Finci, Japanci i đaci iz Koreje i Hongkonga.

Pitanja koja se postavljaju u PISA testu uvek se uzimaju iz "korpusa znanja" koje bi đaci trebalo da steknu tokom obaveznog školovanja, a širom sveta ovim testovima se "meri" znanje petnaestogodišnjaka. Poslednje testiranje pokazalo je da su naša deca najgore prošla na testu razumevanja teksta, ali i da su se vrlo loše snalazila na testu znanja iz matematike i prirodnih nauka. Tezu da PISA test ne ispituje enciklipedijsko, već funkcionalno znanje, obrazovni eksperti ilustruju tvrdnjom da među pitanjima na PISA testu nikada nećete pronaći tablicu množenja, ali će se od vas tražiti odgovor na pitanje – koliko ćete novca u lokalnoj valuti dobiti kada razmenite novac vaše zemlje.

Tipičan primer pitanja sa PISA testa jeste razumevanje sadržaja recepta leka. Preciznije rečeno, na PISA testu neće se naći pitanje – čemu služi taj lek, već pitanje: ko sme da uzima taj lek, da li neko ko je mlađi od deset godina sme da uzima taj lek, šta treba da se radi u slučaju da taj lek dovede do povišenja temperature... Takođe, u repertoaru PISA pitanja neće se naći direktno pitanje – koje godine i kog datuma otkrivena Amerika, već će ono biti preformulisano u pitanje – da li je to bilo pre ili posle pada Rimskog carstva, pre ili posle Francuske buržoaske revolucije... Drugim rečima, od učenika se očekuje da pronađe informacije i da poveže različite delove teksta, odnosno naučenog gradiva.

Neke od bivših jugoslovenskih i bivših komunističkih zemalja koje su u prvom PISA istraživanju loše prošli, kao što je to slučaj sa Poljskom, već u sledećem testiranju postigle su znatno bolje rezultate, a veliki broj zemalja koji učestvuje u ovom međunarodnom istraživanju prati kvalitet svog obrazovanja preko PISA indikatora.

objavljeno:  Naši đaci ponovo "pali" na PISA