OBIČNA PRIČA
Kada je M.Z. toga dana stigla na posao ni slutila nije da ga do isteka radnog vremena neće imati!
Baš ništa tog sunčanog popodneva nije nagoveštavalo oblake.
Da, posao jeste generalno svim zaposlenima išao traljavo, ali da se kola slome na najslabijem šrafu-ko je to uopšte mogao pretpostaviti!
Prošla je na konkurs za stalno između 200 kandidata.
Stoički podnela masne laži poslodavca o visini plate, vrsti posla na koji je primljena na neodređeno vreme, nedogledne dodatne edukacije, čak i kompanijska druženja prvim radnim vikendom, obećanja ludom radovanja o usavršavanju u inostranstvu. Neprestane pokušaje namicanja omče oko vrata besmislenim protokolima i internim pravilima. Sve, baš sve što može kooperativni šraf novokompotovane firme, kakvih je k`o pečuraka posle kiše, ako drugačijih više uopšte ima-barem u takozvanom privatnom sektoru.
Toga dana, koji ničim nije nagoveštavao ni vetrić nekmoli buru, pred kraj radnog vremena, pred svima, trust direktora predvođen gazdinim sinom, brojan kao ostatak kolektiva, morao je jednostavno da iskupi čast zbog kašnjenja plata i zavede disciplinu ritualnim kažnjavanjem žrtve. Ređali su polupismeni direktori njene grehe-koji bi u svakoj normalnoj firmi, a zemlji svakako bili vrline, naočigled zaprepašćenih komercijalista. Sa neopisivim sladostrašćem kinjili su žrtvu. Prisutni se nisu ni prisabrali, a neopozivi otkaz je bio već izrečen! Razduživanje službenog telefona, laptopa, započetih poslova, ključeva službenog automobila.
Radni odnos na neodređeno vreme!
Bez otkaznog roka i razloga!
Bez nade u inspekcije, zakone (o radu, valjda).
U žabokrečini i mulju.
U firmi je zavladao muk. Svi se pitaju ko će biti sledeći.
A država? Državi nema ko da piše. Ona sve ovo dozvoljava.
Baš ništa tog sunčanog popodneva nije nagoveštavalo oblake.
Da, posao jeste generalno svim zaposlenima išao traljavo, ali da se kola slome na najslabijem šrafu-ko je to uopšte mogao pretpostaviti!
Prošla je na konkurs za stalno između 200 kandidata.
Stoički podnela masne laži poslodavca o visini plate, vrsti posla na koji je primljena na neodređeno vreme, nedogledne dodatne edukacije, čak i kompanijska druženja prvim radnim vikendom, obećanja ludom radovanja o usavršavanju u inostranstvu. Neprestane pokušaje namicanja omče oko vrata besmislenim protokolima i internim pravilima. Sve, baš sve što može kooperativni šraf novokompotovane firme, kakvih je k`o pečuraka posle kiše, ako drugačijih više uopšte ima-barem u takozvanom privatnom sektoru.
Radni odnos na neodređeno vreme!
Bez otkaznog roka i razloga!
Bez nade u inspekcije, zakone (o radu, valjda).
U žabokrečini i mulju.
U firmi je zavladao muk. Svi se pitaju ko će biti sledeći.
A država? Državi nema ko da piše. Ona sve ovo dozvoljava.
0 Коментари