OKULTNE, MISTIČNE DISCIPLINE
(Pokušaj razmatranja fenomena Novak iz drugog ugla)
Toga dana kada Novak Đoković igra finale, sto posto je izvesno da ne treba išta planirati.
Jednostavno je to tako.
Nijedan drugi događaj neće biti posećen, dobro je primetio i zahvalio se osnivač Zemunskog međunarodnog salona karikature Novaku što je eskpresno završio jedan od svojih mečeva, da bi Salon mogao biti otvoren.
Kad je Novak uradio što je uradio, opet nismo bili ni za šta.
Sutra je prvi radni dan nove nedelje pred nama. Dugo ćemo vući užasan osećaj poraza i da smo sve svoje snage uprli ka cilju koji nismo dosegli.
Šta je to u nama što je u Novaku Đokoviću našlo otelotvorenje snova, nada i, zašto ne reći-ljubavi, ili, čak, animoziteta?
Koliko su to naši životi opustošeni da smisao vide u uspehu ili neuspehu momka koji se takmiči prvenstveno u individualnom sportu?
Koliko smo to, možda, propali da na ovu stvar gledamo tako defetistički?
Da li je to Novakov uspeh postao jedina svetska afirmacija sa predznakom srpski?!?
Pokušajmo da uporedimo: šta se događa u Parizu, Lionu, Nantu, Provansi kada u finalu igra Conga, Monfis, Gaske ili Simon? Da li se nad Francusku navlači crni flor zbog njihovog eventualnog poraza?
Da li Švajcarska staje kad Rodžer gubi, a priređuje vatromet i svečani doček za osvajača Rolan Garosa Stena Vavrinku?
Ne, brate.Ništa se posebno ne događa i život ide dalje.
Francuzi i Švajcarci su, umalo da zaboravim, glupi, ne znaju ništa, ne znaju da se opuste, uživaju i žive, oni znaju samo da rade i milioni Parižana i ne znaju šta se događa na "Filip Šatrijeu"! Zaboga!
Podsetimo se, nije bilo tako davno, kako se, uprkos Novakovim naporima, gasio "Srbija open". Ko sve zbog tog istog Novaka -sigurno ne zbog ponižavajuće smešnog, nepristojnog fonda nagrada-nije tada došao na Dorćolske terene? I Lopez i Izner i Sepi i Gveri i Kubot...I, ma koliko Novaku nedostajao taj "srpski" open, mogao je da preživi samo ako bi on investirao, jer država i narod, znate već. I tako je potrajalo, očigledno sve traljavije i bez ičije pomoći i priloga, tri leta. Ptu, ptu! Bilo, ne povratilo se bruke.
Podsetimo se kako je u korenu suzbijena ideja da današnji broj 1 svetskog tenisa u Kragujevcu sagradi teniske komplekse?
Setimo se samo toliko toga.
I ne glumimo licemere.
Život ide dalje.
Tenis je nova arena.
Gore glave, biće još godina za megdana.
Toga dana kada Novak Đoković igra finale, sto posto je izvesno da ne treba išta planirati.Jednostavno je to tako.
Nijedan drugi događaj neće biti posećen, dobro je primetio i zahvalio se osnivač Zemunskog međunarodnog salona karikature Novaku što je eskpresno završio jedan od svojih mečeva, da bi Salon mogao biti otvoren.
Kad je Novak uradio što je uradio, opet nismo bili ni za šta.
Sutra je prvi radni dan nove nedelje pred nama. Dugo ćemo vući užasan osećaj poraza i da smo sve svoje snage uprli ka cilju koji nismo dosegli.
Šta je to u nama što je u Novaku Đokoviću našlo otelotvorenje snova, nada i, zašto ne reći-ljubavi, ili, čak, animoziteta?
Koliko su to naši životi opustošeni da smisao vide u uspehu ili neuspehu momka koji se takmiči prvenstveno u individualnom sportu?
Koliko smo to, možda, propali da na ovu stvar gledamo tako defetistički?
Da li je to Novakov uspeh postao jedina svetska afirmacija sa predznakom srpski?!?
Pokušajmo da uporedimo: šta se događa u Parizu, Lionu, Nantu, Provansi kada u finalu igra Conga, Monfis, Gaske ili Simon? Da li se nad Francusku navlači crni flor zbog njihovog eventualnog poraza?
Da li Švajcarska staje kad Rodžer gubi, a priređuje vatromet i svečani doček za osvajača Rolan Garosa Stena Vavrinku?
Ne, brate.Ništa se posebno ne događa i život ide dalje.
Francuzi i Švajcarci su, umalo da zaboravim, glupi, ne znaju ništa, ne znaju da se opuste, uživaju i žive, oni znaju samo da rade i milioni Parižana i ne znaju šta se događa na "Filip Šatrijeu"! Zaboga!
Podsetimo se, nije bilo tako davno, kako se, uprkos Novakovim naporima, gasio "Srbija open". Ko sve zbog tog istog Novaka -sigurno ne zbog ponižavajuće smešnog, nepristojnog fonda nagrada-nije tada došao na Dorćolske terene? I Lopez i Izner i Sepi i Gveri i Kubot...I, ma koliko Novaku nedostajao taj "srpski" open, mogao je da preživi samo ako bi on investirao, jer država i narod, znate već. I tako je potrajalo, očigledno sve traljavije i bez ičije pomoći i priloga, tri leta. Ptu, ptu! Bilo, ne povratilo se bruke.
Podsetimo se kako je u korenu suzbijena ideja da današnji broj 1 svetskog tenisa u Kragujevcu sagradi teniske komplekse?
Setimo se samo toliko toga.
I ne glumimo licemere.
Život ide dalje.
Tenis je nova arena.
Gore glave, biće još godina za megdana.
0 Коментари