DVA LICA...I OSTALO

Kako su ovih dana učestali naslovi "Dva lica" koječega, ponukana sam da se utrendim.

Posebno što se i sadržaj posta tiče pozitivnih i negativnih primera, pa se zaista i radi o famozna "dva lica" moga kraja.

Ponešto se na ovu temu i ranije moglo čitati, stoga vašoj pažnji preporučujem POVRATAK LUDISTA, a in concreto TAKO MUNZE, TAKO ŠILEROVSKI.

Elem: "Lane u ljeto, odoh ja, odoh ja da se odmorim malo, kod mama i tata...", kako pjevaše omiljeni mi  stanoviti Brecelj u rečenoj pjesmi

i-ako ste odslušali, probudili ste se, pa da nastavimo, možda? (Ili, bolje, da se vratimo u krevet?)

Dakle(m), kako bi rekla većine većina u statističkom smislu, u svom kraju, Gornjem gradu, naiđem jutros, kao i svakog ranog jutra na uobičajen prizor (otkako se deda Miklić kreće na štakama):

Ovako ostave za sobom naš kraj naša deca.

Još strašnije je u celoj okolini.

"Shop and go" više puta nedeljno razvaljen, ne mogu ljudi da menjaju razbijene izloge, iskrivljene rešetke, skinute oluke. Objekat huligani razaraju sa svih strana. Razmiljaju da li da odu-without shop. A radnja i osoblje, na `leb da ih mažeš. Uslužni, ljubazni, pedantni. Pa se sve bojimo. (Možda da se samoorganizujemo u noćne straže?)

A oko njega blagi užas od smeća izjutra.

Zato mu nekako neobično dođe kad se u kraju pojavi neko da nešto i sredi, osveži ili obnovi, kao na snimku jutrošnjem radnica "Zelenila" sa farbom i četkom u ruci:

Predlažem da "Zelenilo" za svoje radnike u našem kraju obezbedi body gard ili čuvara objekta-sve se bojim da će neko da nastrada u ozloglašenom kraju.

A možda i da smanjimo upotrebu ...određenih alkaloida.