SAVATIĆKI BALKON ČEKA ŠAMPIONA, NADICU BOŽANIĆ!

Najveća radost roditelja je kada dete čini stvari kojima se ovaj ponosi. A naša deca, naši učenici, čine da se njihovi nastavnici lako poistovećuju s uspesima "svoje" dece! I ovde su znaci navoda, u stvari, suvišni! Jer, naši đaci JESU i NAŠA deca. Svi mi, koji bar delom, bar za malo učestvujemo u njihovom odrastanju i sazrervanju, ne zbog pokazivanja pred drugima, ne zbog sujete, ne zbog čaršije, već po punoći emocije kojom se unosimo u te mlade živote i njihove neizvesne tokove, još na samom izvoru tih burnih životnih strujanja, i koji smo, hteli-ne hteli, gradivno tkivo njihovog obrazovanja i vaspitanja, možemo da kroz njihove uspehe merimo validnost sopstvenog truda da budemo deo slagalice u slici koja, bar delom gradi i oblikuje te mlade živote.Nadica Božanić je dete koje je svoj život na mnogo načina vezala za "Savatić": ne samo svoje odrastanje, svoje prve socijalne odnose, svoje mlade životne planove i ustreptale snove, koje je kovala i u dubokoj hladovini i sigurnosti savatićkih učionica, već i kroz prve treninge i trenerska uputstva, časove protkane osmesima i maštarijama širom otvorenih očiju, koje je snevala na tvrdo lakiranom parketu savatićke Svečane sale, gde su se odvijali (i odvijaju) treninzi taekwondoe-a, gde je uvežbavala i savlađivala, kraj učionica ispunjenih zadacima iz matematike i gramatike, geografskih atlasa i istorijskih čitanki, svoje pobedničke udarce i krčila put za profilisanje svog raskošnog talenta. Mesto gde je, uz sopstveni dom, u miru usvajala i sve one vrednosti koje su činile da njen sjaj ne bude samo (slučajni!) sjaj u tami, već biser u kruni koja će se, najpre i Nadici zahvaljujući, sve više puniti i šampionskim sjajem u vremenima pred nama oglašavati!
Nadice - BRAVO! Čestitamo ti i znamo da je ovo tek tvoj početak. Našu radost još većom čini saznanje da je sjaj medalje na tvojim grudima tek bleda senka onog sjaja koji smo upoznali u tvojim dečjim očima, koje plene svojim vaspitanjem i skromnošću. Trudićemo se, koliko je do nas, da taj sjaj održavamo i podržavamo. A ti samo budi onakva kakva si. Naša radost biće i dalje isprepletana sa ponosom kojim si nahranila i naš (školski) duševni kvasac. Da raste i narasta. Do vaspostavljanja novog šampionskog balkona, ovoga puta u dvorištu OŠ "Lazar Savatić", u Zemunu, u septembru:) i očekivanju novih i novih uspeha (u koje ne sumnjamo), i susreta kojem se unapred radujemo, s ljubavlju,
nastavnici i svi zaposleni u kolektivu tvoje škole