ГОВОР ЗА ЗАБРАЊЕНИ МИТИНГ У ПОДГОРИЦИ

Веселин Ђуретић

Говор који је припремљен за Протестни скуп у Подгорици 10. октобра о.г. али који због забране није одржан

Поштовани пријатељи, Срби и бивши Срби и они који ће се вратити својим извориштима онда када прохује и ови луди идеологизаторски вјетрови !

Ово што нам се, ево, неко доба дешава и ја, а вјерујем и већина од вас сте знали и осијећали. Ја сам негдје крајем 2005. године, послије говора пред око 3000 такозваних теразијских Црногораца био скоро извикан када сам рекао да је у току реализација пројекта стварања "Велике католичке Хрватске са Црном Гором и Албанијом", и да стога не треба да пјевамо оде српству.

Замјерио сам се, нарочито када сам прозвао актуелно руководство Србије пред оцем њиховог лидера, Љубомиром Тадићем, човјеком којег сам познавао још из мојих сарајевских дана, крајем 60'их година.

Вјероватно сам се замјерио тада и новом руском руководству, када сам устврдио да ни оно није изашло из дугог једноумачког сумрака.

Ускоро се показало да сам био у праву; Кремљ је први признао "независну" Црну Гору, скоро у исто вријеме када и Тадићева Србија.

Данас су наступила нова времена; Русија се брзо опаметила а Србија још није.

Док се Русија враћала себи, Србија је бјежала и од себе и од ње - према разјапљеним чељустима Западне аждаје. Црна Гора је у томе предњачила.

Потом је престони Београд прихватио аждајину политику мира у региону, без сазнања да је то политика стабилизације српских развалина; једна од таквих развалина је и црногорска.

Зар не видите страшне последице ове политике; зар не видите да је некадашња Српска Спарта,  и постала независна Црна Гора, са цетњске Обилића пољане протјеран војвода Милош, да је извршен атентат на историјско достојанство народа; нема више ни чојства ни јунаштва.

Црногорски главари не виде битно, да се Русија већ усправила, те да је на путу да исправи и своје промашаје према српству учињене под стаљинским заставама?

Зар не чујете глас нове Русије и њену поруку, да су светиње Косова и Метохије светионици цјелокупног православља, па наши и ваши.

Видио сам њено усправљање више пута боравећи на руском тлу. Са овим у вези моја порука Албанцима, онима који су узурпирали српске земље те онима који су се доселили у вријеме Мусолинијеве, Хитлерове и Титове диктатуре из Албаније је - напуштајте отето док не буде прекасно! Онима који знају своје српско поријекло, а таквих је око трећине КиМ поручујем - реинтегришите се у смислу ресрбизације, јер само тако можете говорити да сте и сами учествовали у градњи српских светиња, као Срби.

Црна Гора је данас експериментални полигон ватиканског прозелеитизма; Света столица рачуна да ће ако пређе ову српску препрпреку отворити сва врата према Истоку. Зато све вас позивам да не дозволите да нас Језуити убаце у колотечине превјеравања и однарођавања. Данас њима служи васцијели Запад. Донедавно је главни њихов комесар био папа Јован Павле II, данас се загребачки Пургери удварају његовом наследнику Франциску (тепајући му Фрањо) да би био близак њиховом лидеру Туђману.

Нису, браћо и сестре случајне ватиканске канонизације надбискупа Степинца и других бивших Усташа, јер је циљ потиснути хрватски геноцид над Србима, Јеврејима и Циганима. Није случајна Сребреница јер је циљ потискивање Јасеновца, Јадовна, бројних крашких јама у које су бацане живи Срби, све са циљем да се од њих очисти БиХ - предвиђена да буде "босански трбух Велике Хрватске".Нису случајне хашке инкриминације српских предводника јер циљ је да се сатанизује цјелокупни српски народ. Срећом по нас ту су се прерачунали. Милошевић се у Хагу мудрошћу искупио за националне промашаје у рату, док је Шешељ својим енциклопедијским знањем и јуначком непокорношћу отворио посебан фронт против белосвјетске завјере, интернационализовао српско питање.

Као што видите: " И сви ови неки беспореци по поретку некојем следују".

Добро сам научио њихову методологију однарођавања. Док ми доказујемо да је оно што је и записано наше, у скоро двомиленијумском постојању, да смо Срби, они нас посматрају као "етничко тијесто"погодно за различита обликовања. Док ми прелазимо олако преко њихових таквих глупости, они у потаји чекају да изумру бар двије наше генерације, послије чега ћемо ми бити они.

Чекајући чланство у НАТО, толико гласно кукају протв нас, па да би били убедљивији приписују нам све оно што нам је Запад приписао. А ми, јадници, дозвољавамо да нам одводе у своје казамате јунаке,  оне којима смо раније подизали споменике. Неке тамо убијене и не оплакујемо. Чујем Нушића: " У Србији прилике су такве, славе бабе, презиру јунаке".

Нисам политичар, али сам ипак нешто видио унапријед: 2006. године сам видио да они једва чекају да се братоубилачки сукобимо на улицама Подгорице, да би онда под видом помирења умарширали и довели на власт своје. Циљ је, браћо моја, да се спријечи излазак Србије на море а тиме и Русије. А море, које је хиљаду година носило српско име, више није српско.

Да би нас историјски дискредитовали у рату су довели на власт неког Тита, чији је једини задатак био да уништи српски покрет отпора југословенске оријнтације, покрет ђенерала Михаиловића,  и преведе геноцидне Хрвате на страну побиједника. Одајмо пошту и ђенераловим сарадницима из ових крајева: Павлу Ђуришићу, Блажу Ђукановићу, Бају Станишићу, Саву Вулетићу, Крсту Зрнову Поповићу.

Лажи о "великосрпској хегемонији" које су посејали Стаљин и његова Коминтерна и путем Титове КПЈ пласирали на наше просторе, наставили су да живе и у Јељцинова времена, чак и касније. Борис Николајевич је поводом 50 година победе над фашизмом одликовао Туђмана, а Путин поводом 60. година Месића, чији је стриц предводио хрватску легију у борби против Руса код Стаљинграда.

Не љутимо се, браћо због тога, лично сам видио колико је стаљинских савјетника наслиједио Владимир Владимирович, а они су га могли савјетовати само на стаљински начин. данас их тамо нема.

Познајући све што се потом дешавало у Русији, увјеравам вас да нема више бојазни да ће нам се поновити 2006. година, када је Москва прва признала Црну Гору; када и несрпска Србија.

Знајте, урадио је то Кремљ зато што се у стаљинској доктрини на Црногорце гледало као на неке од Срба угњетени народ.  Када сам то причао многим руским пријатељима, говорили су ми: ми ништа о вама незнамо, добро је што вас нисмо потпуно уништили.

Поручујем Западу а и онима његовим које данас ви овдје одбацујете - нема шанси да ће се НАТО појавити тамо гдје је почетком 18. вијека радила војно-поморска школа Петра Великог, јер вјерујем да Америка неће дозволити да направи још неку војно-политичку глупост као што је то урадила у Ираку, Либији, Сирији, јер и она зна да овдје живи најрусофилскији народ на свијету, а он неће мирно посматрати велике НАТО лађе.

У закључку желим да вам понудим неке идеје, које се данас појављују на јавној сцени:  једна је чланство у ЕУ, у ком случају признајемо све њихове српске развалине, сва превјеравања и однарођавања; друга је, уједињење са Русијом, гдје би се двије српске државе спојиле под заставом Српске Уније, и ушле у државни оквир са Русијом, Бјелорусијом, Казахстаном и Украјином (када ову напусте Језуити).

Будући да нисам политичар него историчар, један од оних који резонују из угла епилога процеса, на основу поука и порука општег сазнања, излаз из ове ситуације видим у договру свих незадовољника са црногорском политиком, да господину Милу Ђукановићу понуде онај излаз из ћорсокака који су Руси понудили Јељцину(2000е године) када су му претпоставили Владимира Владимировича Путина.

Вјерујем да је Ђукановић толико виспрен да добро види драму која се припрема, и која може бити погубна и за њега самог.