НАЈТЕЖЕ ЖРТВЕ ПРАВИЛНИКА-ШКОЛСКИ БИБЛИОТЕКАРИ

Сви знамо колико су нас и на који начин на првим животним корацима у истраживању света око нас да се не саплићемо и што боље "проходамо" помогли школски библиотекари. Они су први отварали капије нашој радозналости и хранили је сазнањима.

Правилником о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност образовања и васпитања који је ступио на снагу на почетку школске године озбиљно је угрозио статус школских библиотекара, али и школских библиотека које не испуњавају задате нормативе.

Актив школских библиотекара Земуна и Сурчина није седео скрштених руку: на више састанака -са Синдикатом образовања, покушаја да разговарају о прелозима допуна и измена Правилника после седнице Актива са представницима Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и у међусобним договорима решено је да се подржи

најављени протест просветара због неисплаћених додатака, али суштински због понижавајућег положаја просвете.
Аутентичности ради хронолошки објављујемо записнике са две седнице Актива библиотекара земунских и сурчинских школа, јер се из њих најбоље види суштина проблема, али и предлози да се садашњи и будући-са несагледивим последицама по квалитет обтразовања наше деце сагледају стручно и компетентно.
Подршку својим колегама, уступајући и простор за седнице Актива дала је Земунска библиотека "Свети Сава".

ЗАПИСНИК СА САСТАНКА АКТИВА ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКАРА ОДРЖАНОГ У УТОРАК, 8. 9. 2015. ГОДИНЕ

У ОШ "БРАНКО ПЕШИЋ"

Састанак почео у 12.00 часова. Присутно 19 библиотекара.

Дневни ред:

1. Положај школских библиотекара после доношења Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања

2. Разно

1.На данашњем састанку највише речи било је о новонасталој ситуацији у којој су се нашли школски библиотекари после доношења Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања. У резовима запослених у школама, које је овог лета извело Министарство просвете, најгоре су прошли основношколски библиотекари. Број ових кадрова смањен је у свакој школи, па су многи остали или без посла или без пола плате. И то важи само за основне школе, док је у средњим ситуација много повољнија.

За све је крив нови Правилник који је, после више измена, објављен и почео одмах да се примењује; донет је 28.8, а почео је да се примењује од 1.9. тако да запослени нису ни имали прилике да на њега одреагују пре него што је и званично достављен школама.

Мањкавоси Правилника су бројне, али оно што је веома спорно јесте норма која је овим правилником одређена за стручне сараднике, тј. основношколске библиотекаре:

Члан 11. Школа до 24 одељења има 0,5 извршилаца на пословима библиотекара. Школа од 25 до 64 одељења има 1 извршиоца на пословима библиотекара. Школа од 65 и више има 2 извршиоца на пословима библиотекара.

Овакав Правилник о финансирању не само да је оштетио запослене у библиотекама, већ представља корак ка укидању једне од најважнијих институција у образовању. Наш Актив је оваквим прописима веома погођен јер је у 25 школа 10 библиотекара остало са непотпуним радним временом, а четворо сасвим без посла.

Чланови Актива изразили су своје негодовање и још више своју забринутост за целокупну ситуацију у нашем образовном систему који већ деценијама не налази начин да реформише и побољша образовно-васпитни процес. Све што је урађено до сада само је

уназадило српску просвету, па остаје отворено питање: да ли то Србији нису потребни образовани и просвећени људи?

Како није довољно да само изразимо своје негодовање, договорено је да ће све наше даље активности бити усмерене на захтев за променом Правилника, који није у складу са кровним законом и који је дискриминишући за библиотекаре који раде у соновним школама. Земунски и сурчински библиотекари сматрају да се мора представити једна нова платформа на којој ће бити засновани и дефинисани послови школског библиотекара.

Као основу за платформу, колегиница Ингрид Граорац предложила је ИФЛА/УНЕСЦО Манифест за школске библиотеке. То је документ који званично даје одговор на питања: шта је школска библиотека у процесу образовања, ко су и какви треба да буду људски ресурси који раде у школској библиотеци и који је њихов значај. ИФЛА – Интернатионал Федератион оф Либрарy Ассоциатионс је удружење свих библиотекара света и то треба имати у виду јер смо и ми део тог света. Не може наше школство бити ван свега тога, ма какви били интереси једне државе. У Манифесту се наводи:

„Позивају се владе да преко својих министарстава одговорних за образовање осмисле стратегије, програме и планове рада у којима ће бити уграђена начела из овог Манифеста.“

Јасно је дато на знање да и наша земља мора да се придржава овог Манифеста.

Када се говори о улози школске библиотеке и њеном раду и програму, посебан акценат је дат на људски потенцијал везан за рад у библиотеци.

Поглавље 3. – Кадровска политика школских библиотека:

„Школски библиотекар је припадник стручног, квалификованог особља, одговоран за планирање рада и управљање школском библиотеком. У томе му, ако дозвољавају новчана средства, помаже одговарајуће особље. Он сарађује са осталим учесницима у образовном процесу школе и одржава везе са јавном библиотеком и другим организацијама и појединцима.“

Овај став показује да је школски библиотекар део стручног кадра у систему образовања. Даље се наводи да је школски библиотекар укључен у израду планова и спровођење наставног програма.

Влајко Тегелтија, библиотекар у ОШ „Илија Бирчанин“, сматра да је писменост данас битнија него икада, у вету порука и имејлова, у свету писане информације. Потребно је да читамо и пишемо, потребни су нам светски грађани који могу да читају с лакоћом, да разумеју оно што читају, разумеју нијансе и учине себе разумљивим. Библиотеке су капије будућности. Зато је штета што власти користе прилику и затварају библиотеке како би на лак начин уштедели новац. Не схватају да тако краду од бдућности, да тако затварају капију која би требала бити отворена.

Оно на шта су колеге нарочито указале јесте да је:

Правилник о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања донет по врло дискутабилним критеријумима, без претходне консултације са људима из праксе, са пуно очигледно нестручних и нелогичних решења, а уз позивање на "Закон о основама система образовања и васпитања" који такође има толико мањкавости. Директори школа, који су били позвани од стране регионалних Школских управа, на састанак где им је дато до знања да у "миру и тишини" све лепо одраде, борили су се само за оне школске структуре које су њима потребне, а то су пре свега секретари и педагози. О библиотекарима читавог лета није било речи ни на једном састанку. Чак су и синдкалисти били мирни и изгледа сагласни са Правилником, без детаљније анализе његових могућих последица. Пошто је наставно особље овога пута било поштеђено (чланови синдиката су углавном из те бранше), синдикати се о поменутом Правилнику нису оглашавали све до средине септембра. Велика забуна унета је и око тога да ли су библиотекари и даље стручни сарадници. На шта се позива аутор Правилника о цени услуга кад нас искључује из ове категорије? Какве су последице тога? Који је сада наш опис посла? У Правилнику о стручном усавршавању (из 2013), а који се сада мења, и у Правилнику о програму свих облика рада наставника и стручних сарадника (из 2012), према коме планирамо свој рад и према тим областима рада добијамо решења сваке године, библиотекари су наведени као стручни сарадници.

Дакле, треба проверити кад смо престали да будемо стручни сарадници и зашто смо у технолошким вишковима у категорији ненаставног особља.

Треба урадити озбиљну анализу која ће нам дати конкретне резултате зашто је Правилник погубан за ученике, наставнике и образовање и зашто то, у ствари, није рационализација.

Важно је да докажемо да је оваквим прописима образовање доведено у ћорсокак из ког неће скоро изаћи: смањена количина хигијенских средстава по квадрату, никог ко би школу почистио и што неприступачније билиотеке-свакако нису пут којим ће наша деца кренути у неку светлију будућност.

Читаву ситуацију отежава и то што стандарди за стручне сараднике нису донети иако су припремљени, јер Просветни национални свает још увек није формиран.

2. Присутним библиотекарима представила се Издавачка кућа „ProPolis Books“, у чије име је говорила Тања Лебовић-Зечевић. Заинтересовани библиотекари договорили су радионице и продајне изложбе.

Подршку школским библиотекарима дала је и Библиотека „Свети Сава“, чији представници су присуствовали састанку Представник Библиотеке пренео је колегама обавештење да је цена колективног уписа 400,00 динара.

Термини одржавања новог састанка остао је отворен како би се билиотекари по потреби састали уколико то буде наметнула новонастала ситуација.

Овом записнику придодаћу и Закључке са састанка у мају да би се видело колико је Правилник промењен од маја до августа и колику су штету претрпели школски библиотекари, а заједно са њима и корисници школских библиотека.

И за крај: Тужно је што нам деца од осам година знају за „Фарме“ и разне Кристијане, што друштво уместо да предузме све могуће мере и ресурсе да унапреди образовање, под велом штедње, уништава школе и од њих прави установе за чување деце и то што се све чини да се млади убеде да им право и квалитетно знање ни за шта није потребно, јер се у животу све може постићи купљеном дипломом. И кад је данас све то тако, како се ненаметљиви, повучени и на знање усредсређени просветери, читај библиотекари, могу изборити са проблемима који су их задесили када друштву нису потребни такви људи са „вишком“ образовања.
Руководилац Актива Весна Босић

ЗАКЉУЧЦИ СА САСТАНКА АКТИВА ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКАРА ОДРЖАНОГ У УТОРАК, 12. 5. 2015. ГОДИНЕ У 12.00 Ч.

У ОШ „ЛАЗАР САВАТИЋ“

На редовном састанку Актива школских библиотекара општина Земун и Сурчин једна од тачака дневног реда било је и тумачење Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања. Већина библиотекара била је само делимично упозната са овим Правилником, који је међу колеге унео велику забринутост и бројне нејасноће у тумачењу. Аница Трнинић и Весна Ђукић-Пејчић присуствовале су истог дана састанку који су организовали секретари и пренеле присутнима закључке са тог скупа. Присутне колеге су у потпуности прихватиле и слажу се са изнетим запажањима. Наши закључци се не разликују много од онога о чему сте и ви причали. Усагласили смо се у следећем:

- у потпуности подржавамо све предузете активности и спремни смо да се у сваком тренутку одазовемо и другим активностима које буду организоване ради доношења ваљаних одлука које ће одбранити улогу и важност које школски библиотекари имају у образовно-васпитном процесу;

- дајемо подршку настојању да се донети Правилник у потпуности одбаци и организују нова тела и комисије које би у складу са реалним потребама школа и улогом коју у истим имају стручни сарадници, секретари, рачунополагачи и техничко особље донеле нови Правилник који би одговарао стварним потребама српског посрнулог школства;

- остало нам је нејасно да ли на основу овог Правилника библиотекари који раде у школама са мање од 32 одељења иду на листу технолошких вишкова; како ће се формирати листе технолошких вишкова, ко ће одређивати критеријуме за бодовање и на који начин; да ли ће се листе формирати на нивоу школа или на неком другом нивоу; како ће библиотекар, који је професор социологије, нпр. у основној школи, запослен на месту библиотекара бити бодован за листу технолошких вишкова, или професор страног језика, који се у школи у којој ради не изучава;

- све ово за собом повлачи и следећа питања: да ли постоји могућност допуњавања норме до 100%, на кога ће се то односити и по којим критеријумима; који обим посла и које радно време ће имати запослени којима норма не буде допуњен и по којим критеријумима ће се то одређивати, тј. чија ће надлежност бити; односно, да ли ће се у обрачун рада узимати у обзир радна или наставна недеља;

- да ли постоји разлика у томе да ли је колега у школи запослен као библиотекар или наставник који је дошао на место библиотекара; а шта је са колегама које су завршиле групу за библиотечко-информациону делатност?

Дакле, нама је јасно да онај ко је писао овај Правилник није упознат са начином функционисања основних школа, као ни са обимом посла који имају запослени обухваћени овим актом. Оно што чланови нашег Актива могу и желе у овом тренутку јесте да се укључе у све активности које радне групе буду предузеле, пре свега да се спорни документ одбаци. Лично се надам да радне групе које сте изабрали на састанку имају ону потребну правну потку која ће бити уверљивија и документованија, да не кажем егзактнија, од овога што нам наше Министарство и држава сервирају као довољно за потребе образовања које је наводно кренуло пут Европе.

Весна Босић, руководилац Актива

ЗАКЉУЧЦИ СА САСТАНКА АКТИВА ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКАРА ОДРЖАНОГ У УТОРАК, 12. 5. 2015. ГОДИНЕ У 12.00 Ч.

У ОШ „ЛАЗАР САВАТИЋ“

Весна Босић, руководилац Актива

АКТИВ ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКАРА У ЗЕМУНУ

У уторак, 13 октобра, у Библиотеци „Свети Сава“, у Земуну одржан је други ванредни састанак школских библиотекара општина Земун и Сурчин поводом ступања на снагу Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања.

На састанку коме је присуствовало двадесет библиотекара основних и средњих школа из Земуна и Сурчина гости су били Радислав Јовић, дечји писац, Снежана Лукић, представник Издавачке куће ЈРЈ-Мој Издавач и представници Градске библиотеке „Свети Сава“.

Централна тема стручног скупа односила се на положај школских библиотекара и библиотека које применом овог Правилника раде само пола радног времена због чега су ученици ускраћени за квалитетно пружање информација и приступ књизи. Учесници у дискусији су нагласили да су оваквим прописима угрожени право и доступност као и квалитетно образовање и васпитање и општи принципи утврђени Законом о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 72/2009, 52/2019 и 55/2013, члан 3).

Иако су овим Правилником највише оштећени школски библиотекари чија је професија доведена у питање, ипак ће највећу штету претрпети ученици.