ДАВНАШЊИ ИНТЕРВЈУ СА ГЛУМЦЕМ ЉУБИВОЈЕМ ТАДИЋЕМ

Глумац Љубивоје Тадић

„ТЕСЛИН ДАН“ У ЗЕМУНУ ИСПРАВЉА ГРЕХ ПРЕМА ТЕСЛИ

Наш познати позоришни глумац Љубивоје Тадић по други пут ће ове године учествовати у обележавању 166.годишњице Теслиног рођења, манифестацији „Теслин дан“ у организацији Земунске општине. То, као и многе друге активности којима је посвећен с огромним жаром, био је повод да са глумцем који је на даскама које живот значе чак 250 пута „отелотворио“ несумњивог генија светске науке, Николу Теслу, обавимо и више од разговора, односно добијемо више од онога што су питања од нашег саговорника тражила...

• И ове године учествујете у манифестацији „Теслин дан“, на који начин?

„Прошле године сам извео један одломак из култне представе Стевана Пешића „Тесла или прилагођавање анђела“, која је на репертоару од 1994.године и игра се већ 18.сезона, имала је недавно своје 250 извођење у богословији „Светог Саве“. Текст Стевана Пешића „Тесла или прилагођавање анђела“ је најбољи драмски текст који сам ја прочитао о Николи Тесли. Читао сам многе текстове о Тесли, и стекао утисак да наш велики писац Милош Црњански није разумео генија, као ни многи наши прозаисти, на онај начин на који је то учинио Пешић.

Тесла је инспирисао и стране писце, али је једино Стеван успео да Теслу прикаже и као научника и као мислиоца, који је имао филозофију 21.века. Приказао га је и као обичног човека, са људским манама и страховима, мукама које прате живот сваког човека. Знамо да је Тесла велики део свога живота провео у оскудици и немаштини, да је, с друге стране, био толико частан да Вестингхаусу врати чек на милион долара, зато што је рекао да је Вестингхаус био први човек у Америци који га је разумео и подржао и он је знао да би га тиме упропастио.

Потресна је Теслина реченица: „Најгоре од свих су беспарице које ме спречавају да радим“.Овај изванредан текст је минималистички адаптирао Душан Михајловић, и у њу је уложено много снаге и енергије. Да представа која није забавна, оволико дуго траје, једноставно није запамћено.

Играли смо је 15 година на репертоару Народног позоришта, сада је у нашој сопственој организацији, и даље има своју публику и неопходна је.

„Ову представу ћете играти док сте живи“- пророчки нам је на њеној премијери рекао режисер Душан Михајловић.

Театролог Петар Волк своју историју позоришта завршава посебним освртом на дуговечност ове представе.

Ове године у оквиру „Теслиног дана“ пружа се нова прилика да се присетимо Тесле. Исидора Секулић је тврдила да ми као велики народ не можемо увек да се вратимо прошлости и зато не знамо много о својим величинама, често их превиђамо, заборављамо и остављамо по страни. Поздрављам прилику да се живо и актуелно дело Николе Тесле у Земуну спомиње и памти на овај начин, разнолик и квалитетан. Таквој величини никад довољно почасти.

Целовечерња представа

На летњој позоници под Гардошем у оквиру манифестације „Теслин дан“ биће одржана целовечерња представа „Тесла или прилагођавање анђела“. Иако је „Лето на Гардошу“ званично отворено дан раније, у славу и част великог научника „Гардош“ је „одступио“ како би на достојан начин Теслин род обележио 166.годишњицу његовог рођења.

Он је често у нашој средини бивао оспораван, потцењиван и умањиван. Тек је 1937.године Никола Тесла постао дописни члан  Академије наука и уметности.“

• Штампа пише да је башта родне куће Николе Тесле у Смиљану „засејана“ минама-да ли је то уопште могуће, док се са друге стране он својата и велича од Америке, Хрватске, Србије?

„Однос према Тесли показан је и уништавањем Смиљана у току рата. Као човека који се већ дуго бави проучавањем и истраживањем Теслиног живота, заболело ме је то што је 2006.године, на 150-годишњицу Теслиног рођења Србија предала то право на централну прославу нашим комшијама. Одговорно тврдим да је Теслин рођак Сава Косановић купио себи дипломатску каријеру фалсификовањем изјаве великог научника  како је он „Србин са хрватском домовином“. Тесла није говорио на тај начин.Хрватска домовина се тада није помињала као данас, већ деценијама касније у најстрашнијем контексту за српски народ.

Ми се те 2006.године нисмо показали као зрео народ који ће целу годину обележавања годишњице Теслиног рођења посветити научнику који је задужио цео свет. Важно је да смо имали свакојаке одборе при министарствима за енергетику, културу са минималним или никаквим учинком у учешћу у јубилеју.

Мислим да је ово начин да се једна врста греха или злодела према Тесли ублажи и исправи и да му ово што се у Земуну сада ради његови земљаци и сународници дугују“.

• После „Теслиног дана“ ето вас у Федерацији Б и Х, којим поводом?

„На Петровдан, 12. Јула у Никшићима, то је у општини Илијаш, је већ десета прослава Петровдана после рата, с тим што је прошле године први пут црква делимично била обновљена. Део Никшићке висоравни био је настањен претежно српским становништвом, почетком рата није имао неких тежих разарања, највећа разарања су дошла на самом крају рата, када је и срушена црква. То што су свештенство и сви они који су се вратили да овде живе урадили је подвиг, те су и нову цркву посветили празнику Петровдану. Годинама су скупљали камен по камен и зидали.

Ја сам први пут био овде прошле године и дошао на идеју да долазим стално, а да се уз богослужење организује и културно-уметнички програм који ће установити традицију. Да доводимо изворне групе, засноване првенствено на мушко женском гласу, а онда старим народним инструментима, гајде или двојнице. Ја ћу говорити лирику Иве Андрића, изводе из народне баштине, „народно јеванђеље“ о питањима живота, смрти, породице, љубави кроз векове и понешто из Нушићевих представа, који савршено познаје наш менталитет, све до сатира које су га и прославиле.

На Никшићку висораван вратило се 40 Срба у последњем периоду, наставили су ратом прекинути живот и Петровдан је и посвећен нади да несрећа има крај. Нади да ће се у 21.веку говорити о љубави, нади и животу, а не о ратовима и страдању. Желимо да створимо традицију која ће на овај начин повезивати људе. Ове године окупићемо око хиљаду душа.

Прошле године сам окупљенима поручио да је и „Вуков сабор“ почео као једна мала манифестација, за наш народ који је остао усамљен у Федерацији врло је важно да зна да није остао сам, ни остављен од својих. Никшићани из свих крајева  врло су окупирани идејом да подигну свој храм и обнове село, да се макар преко лета врате у завичај и ту проведу овај важни празник.

Није нам ово пионирско дело, већ смо на Преображење у манастиру Крка који је тешко оштећен и спаљен организовали саборе на којима се окупља више десетина људи из целог света, родом из Лике и Далмације. Народни сабори враћају народ у опустошене и опустеле крајеве, какав је био манастир Крка 1995.године. „Домољуби“ су га –поплавили! Обновљена је Богословија, а ,ево, и традиција Сабора.

На сличан се начин све то може урадити и са Никшићком висоравни, на којој се живело од 14.века.

Ја овакве ангажмане доживљавам као своју личну моралну обавезу, да учествујем у нечему што је добро, као подухват да обновимо нешто што је претило да замре и да глумом или неким уметничким чином помогнем, као што зидари знају да зидају цркву!“

• Да ли вам је падало на памет да нешто слично урадите и на угроженом Косову и Метохији?

„У Грачаници на Видовдан 2004.године организовао сам представу „Сејано платно српско“ и били смо на Газиместану са почившим патријархом Павлом.

Тада је био онај страшни мартовски погром и ми смо желели да учествујемо и на Видвданским песничким вечерима, које су изузетно значајна манифестација. Тада смо организовали прво гостовање Народног позоришта у Грачаници, пред око хиљаду људи. Била је то једна од најбољих представа у којој сам говорио стихове Србољуба Митића и Даринке Јеврић.

Полиција нам је саветовала опрез због најава провокација и ризика о које се ансамбл од 30-ак глумаца оглушио, иако је било само четворо учесника у програму. Дошли смо да подржимо наш народ да опстане на вековним просторима Срба и не поклекне и ту сам обавезу доживео врло одговорно, не желећи да изневеримо своје сународнике.

И то ћу учинити, готово сигурно, опет“.

                                                                                         У Земуну, 5.јула 2012.г.