HVALA ŠTO ČITATE
Dragi moji čitaoci, kolege, poznanici, virutelni i stvarni prijatelji i neprijatelji,
hvala vam što čitate "Zemun info". Posebno danas, kada sam na najposećenijoj društvenoj mreži fejsubku iz čiste nostalgije, iznova potresena istinitom ispovešću koje mi je pre pet godina, boraveći u Zemunu uz svoga umirućeg brata, u njihovom stanu u Bežanijskoj 55 kazivala gospođa Hilda Butorac.
Iz toga stana sa visokom tavanicom, koji je donekle uredila i modernizovala bratu, recimo, dobro zaptivajućom pvc stolarijom, videla sam najbajnije sitnice na svetu, koje čuvaju samo izuetno bogata domaćinstva, prepuna uspomena. Sve je u njihovim stvarima čuvalo i tu dirljivu priču. I ta jedna povest korigovala je moje dotadašnje jednoumlje: Hilda je kazivala danima, ne dozvoljavajući mi da beležim, dok se moj um upinjao da zapamti svaku važnu stvar, ne bi li je i za druge sačuvao od zaborava.
Samo nam ove godine zahvalna gospođa Hilda Butorac nije čestitala blagdane. Slala je šarene karte iz Minhena, raspitujući se za sve koje je upoznala i želeći im dobro zdravlje. Ove se godine nije javila, a prethodno joj se, onako ovlaš, omaklo da je bolesna.
Od gospođe Hilde Butorac saznala sam i priču o negdašnjem Zemunu, kada su u njemu živeli ravnopravno i prijateljski svi narodi, kada se znalo koje se porodice kojim poslom bave i kako su izgledala smutna vremena kad su dojučerašnji prijatelji i gazde postajali neprijatelji i nepoželjni, u zavisnosti od vihorova...
I onaj potresan kraj o zemunskim folksdojčerima, među kojima se rodila i, verovali ili ne, zvezda nemog filma Glorija Svanson!
Zato vam se u ime svih njih zahvaljujem na odvojenom vremenu i pažnji. Sigurna sam da su mnoge porodice među njima na pravdi Boga postradale.
Iz toga stana sa visokom tavanicom, koji je donekle uredila i modernizovala bratu, recimo, dobro zaptivajućom pvc stolarijom, videla sam najbajnije sitnice na svetu, koje čuvaju samo izuetno bogata domaćinstva, prepuna uspomena. Sve je u njihovim stvarima čuvalo i tu dirljivu priču. I ta jedna povest korigovala je moje dotadašnje jednoumlje: Hilda je kazivala danima, ne dozvoljavajući mi da beležim, dok se moj um upinjao da zapamti svaku važnu stvar, ne bi li je i za druge sačuvao od zaborava.
Samo nam ove godine zahvalna gospođa Hilda Butorac nije čestitala blagdane. Slala je šarene karte iz Minhena, raspitujući se za sve koje je upoznala i želeći im dobro zdravlje. Ove se godine nije javila, a prethodno joj se, onako ovlaš, omaklo da je bolesna.
Od gospođe Hilde Butorac saznala sam i priču o negdašnjem Zemunu, kada su u njemu živeli ravnopravno i prijateljski svi narodi, kada se znalo koje se porodice kojim poslom bave i kako su izgledala smutna vremena kad su dojučerašnji prijatelji i gazde postajali neprijatelji i nepoželjni, u zavisnosti od vihorova...
I onaj potresan kraj o zemunskim folksdojčerima, među kojima se rodila i, verovali ili ne, zvezda nemog filma Glorija Svanson!
Zato vam se u ime svih njih zahvaljujem na odvojenom vremenu i pažnji. Sigurna sam da su mnoge porodice među njima na pravdi Boga postradale.
0 Коментари