PRIRODNA DOBRA ZEMUNA
Nezaobilazna stanica svakog stranca koji poseti prestonicu Srbije je i naš grad Zemun.
Azbuka prestonog turizma je obilazak zaštićene gradske celine poznate kao Staro jezgro Zemuna u kojem je popisano čak 67 spomenika istorije i kulture naroda koji su živeli u ovom divnom gradu.
O njima se gotovo sve zna.
Malo je, međutim, poznato da je čak pet prirodnih dobara ili celina na spisku Zavoda za zaštitu prirode Srbije: Veliko i Malo ratno ostrvo, lesni profili Zemun i "Kapela" u Batajnici, Gradski park, kao i vinova loza u dvorištu Gospodske 4.
Svoje goste iz inostranstva, dragi Zemunci svih uzsrata i generacija, možete prošetati, barem zimi i u svim uslovima kroz Gradski park i do Gospodske 4, gde mogu videti prirodne retkosti kojima se može podičiti naš grad. A kad vremenski uslovi dozvoljavaju, pored reke, na reci i sa reke možete im pokazati što druge prestonice nemaju: bogatstvo prirodnog zaštićenog dobra, netaknute prirodne oaze na Velikom ratnom ostrvu ili lesne profile koji važe za najkompleksnije i najlepše rečne u regionu i šire.
Ispričajte im istoriju Velikog i Malog ratnog ostrva-po čemu su i dobili ime; da aluvijlna ostrva u srcu ušća dveju velikih reka rastu, koliko su bogata životinjskim i biljnim vrstama, da se tu gnezdi jedinstevn orao beloerpan, ali i 192 vrste ptica, a da se u kanalu Galijaš mresti veliki broj rečnih riba; da na ostrvu raste izuzetno redak i lekovit gavez, kao i močvarni čempres, listopadni četinar taksodija. Takvim bogatstvom se može pohvaliti retko koja prestonica u svetu.
Povedite svoje goste u Gradski park, u kojem obitava jedna od najstarijih gimnazija u Srbiji, osmoletka-spomenik "Majka Jugovića", ostaci nekadašnjeg Kontumca, pravoslavni manastir Svetog arhangela Gavrila, katolička crkva Svetog Roka i mnoštvo statua i spomenika velikanima srpske istorije...Pokažite im i prirodno dobro ogromno drvo kavkaske pterokarije, čija je krošnja podignuta metalnim cevima.
Sa vode je posebno zadovoljstvo pogledati lesne profile, koji se mogu razgledati i šetnjom uz obalu prema Širokoj stazi, u koje je promena epoha utisnula slojeve čija se starost procenjuje do milion godina unazad.
I na kraju im obavezno pokažite vinovu lozu u dvorištu prve zemunske štamparije Jovana Pulje iz 19 veka, zasađenu pre 120-150 godina. Prirodno dobro čija se vrednost upoređuje sa svega nekoliko retkosti slične vrste-lozom Svetog Simenona u Hilandaru starom šest vekova ili lozom u Mariboru zasađenom pre 400 godina!
Azbuka prestonog turizma je obilazak zaštićene gradske celine poznate kao Staro jezgro Zemuna u kojem je popisano čak 67 spomenika istorije i kulture naroda koji su živeli u ovom divnom gradu.
O njima se gotovo sve zna.Malo je, međutim, poznato da je čak pet prirodnih dobara ili celina na spisku Zavoda za zaštitu prirode Srbije: Veliko i Malo ratno ostrvo, lesni profili Zemun i "Kapela" u Batajnici, Gradski park, kao i vinova loza u dvorištu Gospodske 4.
Svoje goste iz inostranstva, dragi Zemunci svih uzsrata i generacija, možete prošetati, barem zimi i u svim uslovima kroz Gradski park i do Gospodske 4, gde mogu videti prirodne retkosti kojima se može podičiti naš grad. A kad vremenski uslovi dozvoljavaju, pored reke, na reci i sa reke možete im pokazati što druge prestonice nemaju: bogatstvo prirodnog zaštićenog dobra, netaknute prirodne oaze na Velikom ratnom ostrvu ili lesne profile koji važe za najkompleksnije i najlepše rečne u regionu i šire.
Ispričajte im istoriju Velikog i Malog ratnog ostrva-po čemu su i dobili ime; da aluvijlna ostrva u srcu ušća dveju velikih reka rastu, koliko su bogata životinjskim i biljnim vrstama, da se tu gnezdi jedinstevn orao beloerpan, ali i 192 vrste ptica, a da se u kanalu Galijaš mresti veliki broj rečnih riba; da na ostrvu raste izuzetno redak i lekovit gavez, kao i močvarni čempres, listopadni četinar taksodija. Takvim bogatstvom se može pohvaliti retko koja prestonica u svetu.
Povedite svoje goste u Gradski park, u kojem obitava jedna od najstarijih gimnazija u Srbiji, osmoletka-spomenik "Majka Jugovića", ostaci nekadašnjeg Kontumca, pravoslavni manastir Svetog arhangela Gavrila, katolička crkva Svetog Roka i mnoštvo statua i spomenika velikanima srpske istorije...Pokažite im i prirodno dobro ogromno drvo kavkaske pterokarije, čija je krošnja podignuta metalnim cevima.I na kraju im obavezno pokažite vinovu lozu u dvorištu prve zemunske štamparije Jovana Pulje iz 19 veka, zasađenu pre 120-150 godina. Prirodno dobro čija se vrednost upoređuje sa svega nekoliko retkosti slične vrste-lozom Svetog Simenona u Hilandaru starom šest vekova ili lozom u Mariboru zasađenom pre 400 godina!
0 Коментари