ОПАСНОСТ ИЗА СОЛИТЕРА У ФИЛИПА ВИШЊИЋА 37

Пре извесног времена, журећи на аутобус око 22 часа увече, Анђелка М. је пречицом поред зграда умало ногом платила своју несмотреност.

Свакодневно је пролазила туда, али овога пута, у полумраку, згазивши на решетке осетила је да пропада и невероватан, оштар бол који је заболео, како нам прича, у само срце.
Једна нога, лева пропала јој је до колена, које је такође пропадало кроз две размакнуте решетке кроз које се провукла ципела, а друга је запела негде до листова.

Лева нога је наставила да је вуче, дерући успут ткиво, док се на најширем месту коначно пропадање није зауставило. Челичне шипке решетке су, међутим, неумољиво стезале њену бутину. Успут је одрала и лактове при паду, који су неописиво болели при покушају да се на мишићима задржи што дуже.

Нигде није било ни живе душе.
Морала је да се прибере и спасава како зна и уме.
При првом покушају извлачења зароббљених ногу, осетила је још јаче стезање неумољивог челика, које се урезивало у месо.
На први звук корака, гласно је позвала упомоћ.
Притрчала су два момка и девојка, случајни пролазници, који нису могли да поверују у оно што виде. На срећу, брзо су се снашли и почели да растежу решетке и ускоро је ослободили.
Положили су Анђелку на клупу и кад им је, сва уплакана, ипак захвалила и рекла да могу да иду, да ће покушати до станице да дође сама, видела је да јој је колено леве ноге сасвим огуљено и отицало, као и лист и бутина. Није много боље прошла ни друга нога.
Држећи се уза зид, некако се довукла до аутобуске станице, села на аутобус и стигла на одредиште, где је дочекала сестре, код које је и преноћила.
Сестра је истог часа отишла у дежурну апотеку да затражи лекове за прву помоћ. Увезала јој је повреде завојима и хладним облогама и ускоро се вратила са "хепалпаном" и гелом од гавеза.
Ујутру је стање било још горе, али се Анђелка у неко доба запутила кући.
Кренула је право ка солитеру око којег су биле и даље опасне и разјапљене решетке, као да чекају нове жртве.
Упитала је жену чија су се деца играла у дворишту, једно је возило бицикл око зграде, ко је председник скупштине станара солитера у Филипа Вишњића 37. Показала је младој жени своје повреде, повела је до решетке и описала шта јој се десило.
- Говоримо ми то њему, али неће ништа да предузме - одговорила је видно узнемирена станарка солитера.
Узалуд су на интерфон дозивале председника скупштине станара, нико се није одазивао, пензионер је отпутовао у викендицу.
- Ја вас молим да одете до лекара, и тужите. Можда ће га то дозвати памети - посаветовала је жена Анђелку.
- Нећу да тужим, само не желим да се ово икоме догоди, а видим да је итекако опасно за децу. Шта она знају, играју се око зграде, а цео бицикл може да пропадне крз ове размакнуте решетке, не смем ни да помислим шта може да се деси ако се занесу и потрче на ову страну.
Одонда је прошло извесно време. Жена је сигурно обавестила председника скупштине станара, барем је тако обећала.