НИКО НЕМА ШТО СРБИН ИМАДЕ
Земаљски дани теку.
Дошло време слава: упркос кукњави на кризу, нико живи не би поверовао да је ишта у Србији критично. Трпезе пуне, а прославља се, богами, по новом, слава и у кафани.
Да светским експертима, у чијим је канцеларијама и кафа за саговорнике који се задрже знак посебне милости, којим случајем кажете да је у Србији криза, само би се насмејали.
Они не праве гозбе. А српске славе, упркос бројним упозорењима да се слави уз благодат, у слози, с поштовањем обичаја - да породица оде изјутра у цркву, освети колач, вино, жито и свећу, све су пре него одржавање традиције, уз све ређе изузетке.
И не само славе. Пословично прослављање Нове године, Божића, Васкрса постало је туристичка атракција за Немце, Енглезе, Словенце...попут "Октобарфеста" или дочека пролећа у Хонолулуу. Да не помињемо Гучу.
Ред је да се неко запита како Срби све то постижу у време СЕК-е?
Економија у стварном назадовању, последња у региону, сиромашење двоцифреном стопом, рецесија и незапосленост, али се стварно стање не одражава на трпезу. Не битније. И даље су и свакоденевно и за календарски посне славе на трезама обавезне руске салате, пихтије, овали, али и прасеће главе и јагњећи бубрежњак. Како!?!
Кад је о трпези реч, она је давно изашла на добар глас у свету. Све Србину дирај, али од свете трпезе даље руке!
Кад год Србин зађе на пијацу, одрезаће мало сувог да му се нађе за славу.
Кад год сврати у месару, наћи ће нешто да се сачува - за Божић.
Он, једноставно, без трпезе није домаћин, није човек.
Може да на слави закоље жену, ипак је, како му предачки обичаји налажу, дочекао госте...
* * *
На питање странцима како би са 500 евра месечно плаћали обавезе, школовали децу, прехрањивали се и успели да их угосте, они са неверицом слежу раменима. То је износ социјалних давања по особи у Немачкој, Шведској - који подразумева елементарно.
Зато се и градски бирои за запошљавање труде да радно способнима што пре нађу запослење, како би ослободили државна јасла.
У Србији, пак, земљи чуда, ни Национална служба не ради што градски бирои у иностранству.
Да ли вас је ваш саветодавац икада окренуо да провери како сте и каже вам да су нешто нашли, али чекају прикладну понуду? Ми то у Србији нећемо доживети. Зато саветодавци примају плату и пензионишу се, како ред и поредак налажу.
Када раде, како раде Срби?
Важно је направити халабуку од свог посла и, посебно важно, тактички - од описа свога посла, сходно систематизацији, коју ваља у свако доба ископирану држати у џепу. Није у опису посла запосленог да скупи папире око корпе или обрише сто ако је просуо кафу. Чекаће спремачицу или кафе куварицу. Шта би оне радиле?
Он ће лепо да се изјутра укуца, онда протегне ноге и после вишесатног протезања - по могућству у правцу завршавања приватних послова или до куће - вратити се на посао који минут пре радног времена, да се "откуца". Све је arte legis.
Са свим тим су послодавци одлично упознати.
Зашто би баш они таласали, кад то није нико пре њих, а, даће Бог, неће ни после. Мирна Бачка.
* * *
А зашто и радити у Србији?
Да вам други покраду ауторство над вашим "пројектом", а онда, некажњени, још и аванзују, препуштајући вам пакао евентуалног руковођења?
Или да уместо награде заслужите казну, дисциплинску меру или, не дај Боже, отказ?
"Ћути и глеј си посао" - каже народ. "Радио не радио, свира ти радио".
Дошло време слава: упркос кукњави на кризу, нико живи не би поверовао да је ишта у Србији критично. Трпезе пуне, а прославља се, богами, по новом, слава и у кафани.
Они не праве гозбе. А српске славе, упркос бројним упозорењима да се слави уз благодат, у слози, с поштовањем обичаја - да породица оде изјутра у цркву, освети колач, вино, жито и свећу, све су пре него одржавање традиције, уз све ређе изузетке.
И не само славе. Пословично прослављање Нове године, Божића, Васкрса постало је туристичка атракција за Немце, Енглезе, Словенце...попут "Октобарфеста" или дочека пролећа у Хонолулуу. Да не помињемо Гучу.
Економија у стварном назадовању, последња у региону, сиромашење двоцифреном стопом, рецесија и незапосленост, али се стварно стање не одражава на трпезу. Не битније. И даље су и свакоденевно и за календарски посне славе на трезама обавезне руске салате, пихтије, овали, али и прасеће главе и јагњећи бубрежњак. Како!?!
Кад је о трпези реч, она је давно изашла на добар глас у свету. Све Србину дирај, али од свете трпезе даље руке!
Кад год Србин зађе на пијацу, одрезаће мало сувог да му се нађе за славу.
Кад год сврати у месару, наћи ће нешто да се сачува - за Божић.
Он, једноставно, без трпезе није домаћин, није човек.
Може да на слави закоље жену, ипак је, како му предачки обичаји налажу, дочекао госте...
* * *
На питање странцима како би са 500 евра месечно плаћали обавезе, школовали децу, прехрањивали се и успели да их угосте, они са неверицом слежу раменима. То је износ социјалних давања по особи у Немачкој, Шведској - који подразумева елементарно.
У Србији, пак, земљи чуда, ни Национална служба не ради што градски бирои у иностранству.
Да ли вас је ваш саветодавац икада окренуо да провери како сте и каже вам да су нешто нашли, али чекају прикладну понуду? Ми то у Србији нећемо доживети. Зато саветодавци примају плату и пензионишу се, како ред и поредак налажу.
Када раде, како раде Срби?
Он ће лепо да се изјутра укуца, онда протегне ноге и после вишесатног протезања - по могућству у правцу завршавања приватних послова или до куће - вратити се на посао који минут пре радног времена, да се "откуца". Све је arte legis.
Са свим тим су послодавци одлично упознати.
Зашто би баш они таласали, кад то није нико пре њих, а, даће Бог, неће ни после. Мирна Бачка.
* * *
А зашто и радити у Србији?
Да вам други покраду ауторство над вашим "пројектом", а онда, некажњени, још и аванзују, препуштајући вам пакао евентуалног руковођења?
Или да уместо награде заслужите казну, дисциплинску меру или, не дај Боже, отказ?
"Ћути и глеј си посао" - каже народ. "Радио не радио, свира ти радио".
0 Коментари