BORBA PROTIV PROLECNOG UMORA

Proleće je vreme kada se mnogi žale na pospanost, manjak energije, umor, bol u mišićima, gubitak koncentracije i slabost. Iako je prva asocijacija na ovo godišnje doba, buđenje prirode i razlistavanje biljaka i nestanak zimskog mrtvila, puno ljudi uopšte se ne oseća u skladu sa promenama koje se dešavaju u prirodi.

Lekovite biljke mogu biti od pomoći. Zima je period kada se čovek manje kreće, hrana koja se tada jede obično je masna i jaka, a vazduh je pun smoga i čađi. Proleće je zato pravo vreme da svom organizamu poklonite pravo, generalno čišćenje od svih nagomilanih toksina.

Biljke koje se u tu svrhu preporučuju najčešće deluju diuretično. Pojačavanjem mokrenja čisti se urinarni trakt i organizam se oslobađa suvišne tečnosti i nagomilanih štetnih materija. U tu grupu spadaju rastavić, kopriva i koren maslačka koji blagotvorno deluje i na jetru, laboratoriju u našem organizmu, koja je zadužena za prerađivanje toksina. Na jetru povoljno utiču i artičoka, nana, smilje i neven. Kora krušine, laneno seme, kamilica i divlje jabuke, blagotvorno deluju na creva i podstiču njihovo pražnjenje, što je od izuzetne važnosti za sve one koji žele da sprovedu prolećnu detoksikaciju.

Respiratorne organe, od nakupljene sluzi, očistiće biljke koje sadrže saponozidne materije. U tu grupu ubrajaju se koren i cvet jagorčevine, cvet divizme i list bršljana.

U poslednjih nekoliko godina sve više se govori o grupi simptoma koji se zajednički nazivaju Sindrom hroničnog zamora.Više od dvadeset miliona ljudi na svetu pati od ove bolesti, koja se teško dijagnostifikuje, jer laboratorijski testovi obično ne ukazuju na neki poremećaj. Uzrok ove bolesti nije precizno utvrđen, a kao mogući uzročnici pominju se alergije, nepodnošenje nekih namirnica ili lekova, hronične gljivične infekcije i Epštajn-Barov virus (izazivač mononukleoze). Neki fitoterapeuti tvrde da biljke sa antivirusnim delovanjem mogu mnogo da pomognu onima koji pate od ovog sindroma. Takve biljke su ehinacea, matičnjak, kleka, slatki koren i ginseng.

Zelenim čajem, poznatim po svojim antioksidantnim svojstvima, treba zameniti kafu, jer i jedan i drugi napitak sadrže kofein, stimulans koji pomaže umornima da ostanu budni i koncentrisani, ali zeleni čaj ima niz drugih korisnih efekata, koji kafa nema.

Čaj za prolećno čišćenje organizma:

Rastavić (Equisetum arvense) 50g

Maslačak-koren (Taraxacum officinale) 50g

Kopriva (Urtica dioica) 50g

Neven (Calendula officinalis) 50g

Zob (Avena sativa) 50g

Laneno seme (Linni semen) 50g

Oman (Inula helenium) 50g

Sve biljke pomešati. Tri supene kašike smeše preliti sa pola litra ključale vode, promešati poklopiti i ostaviti pola sata. Procediti i popiti u toku dana podeljeno u nekoliko doza, pola sata pre obroka.

Čajna mešavina protiv hroničnog umora:

Ehinacea (Echinacea purpurea) 50g

Matičnjak (Melissa officinalis) 50g

Petrovac (Agrimonia eupatoria) 50g

Slatki koren (Glyciriza glabra) 50g

Kleka (Juniperus communis) 50 g

Biljke usitniti i pomešati. Pet supenih kašika preliti litrom ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti 45 minuta. Procediti i piti u toku dana u manjim gutljajima.

Čajna mešavina protiv popodnevne pospanosti:

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) 100g

Troskot (Polygonum aviculare) 50g

Cikorija (Cichorium intybus) 25g

Slatki koren (Glychiriza glabra) 25g

Momčilo Antonijević

MASLACAK

Latinski naziv: tarxacum officinale
Opis biljke: maslačak od lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma (u nadzemnom delu), smole, etericno ulje, 40% inulina (u korenu). Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3%. su jake zelene boj i nazubljeni. Stabljika i listovi kada se prelome suze tečnošću. Posle sazrevanja cvetovi daju lagano, karakteristično seme bele boje. a jarko žutim cvetovima. Listovi
Stanište: široko rasprostranjena biljka koja najčešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, uz staze i živice.
Lekoviti deo biljke: koren, list i cvet.
Lekovito delovanje: se često koristi i za pripremu raznih jela i salata.. Mlado lišće , ženama kod se preporučuje , nedostatka apetita. Čaj od se često koristi i za pripremu raznih jela i salata.. Mlado lišće , ženama kod se preporučuje , nedostatka apetita., , , Pomaže kod

List maslacka jaca jetru i zuc.
U listovima maslacka nalazi se niz gorkih supstanci i minerala. Upravo ta kombinacija je važna za jacanje pomenutih organa, tvrdi becki profesor Hademar Bankhofer.
Takode unoseci listove maslacka aktivira se metabolizam a otpadne materije se brže izbacuju iz organizma. Od listova maslacka priprema se veoma zdrav caj. Potrebna je šaka finih listova maslacka, koje prethodno treba oprati i sitno iseckati. Za caj se uzmu dve male kašike seckanih listova i preliju sa cetvrt litra vrele vode. Pokriveno ostaviti da stoji 15 minuta i nezasladeno piti mlako u malim gutljajima. Bankhofer preporucuje da se pije jedna šolja ujutru, u podne i kasno popodne. Važno je da se caj svaki put spremi svež, da ne stoji dugo pripremljen. Ukoliko nemate vremena za pripremanje caja, možete ubrane listove maslacka oprati, sitno iseci i posuti po parcetu hleba namazanom maslacem.
Salata od maslacka Naberite dve šake finih listova maslacka, operite u mlakoj vodi i ostavite da se osuše na parcetu kuhinjskog papira. Za marinadu uzmite 4 do 5 kašika maslinovog ulja, 2 kašike jabukovog sirceta ili 2 kašike cedenog limuna, posolite, pobiberite i stavite malo meda. Sve ulupajte žicom za mucenje i pre serviranja pomešajte salatu sa marinadom. Važno je da listovi maslacka budu nabrani ili u privatnoj bašti ili na mestima udaljenim od saobracaja ili industrije.
Čaj od maslačka
Priprema se od dve kašike osušenih listova, cvetova i sitno saseckanog korena maslačka.
Smešu preliti šoljom ključale vode, poklopiti i posle dvadesetak minuta procediti i zasladiti kašikom meda.
Piju se dve do tri šolje čaja dnevno u slučaju otežanog mokrenja, nagomilavanja suvišne tečnosti i za poboljšavanje celokupne razmene materija u organizmu.
Otvorene cvetove okrenute nagore,redjati u teglu da pokriju dno i posuti secerom.Tako redjati red po red do vrha tegle.Pokriti otvor tkaninom i staviti na sunce.Ne sme da se mesa,a kad pocne da se pretvara u jednolicnu masu(10-15 dana) uneti teglu unutrai ostaviti da se cela masa pretvori u "med" i pozuti.Tada se iscedi kroz gazu i ponovo stavi u teglu. Uzima se po jedna kasicica ujutro na prazan stomak.Posebno preporuceno za ljude sa slaom krvom slikom i onima koji imaju problem sa zuci!

U proleće je preporučljivo primeniti terapiju sa svežim drškama maslačka u trajanju od 14 dana, po 6 drški na dan. Cvetna glava se odstranjuje tek posle pranja drške cveta. Ona u početku ima gorak ukus, da bi on kasnije postao sočan i prijatan. U periodu cvetanja biljke, dijabetičarima se preporučuje da jedu 10-15 drški cveta na dan.Ovaj tretman omogućuje eliminisanje žučnog kamenca, što podstiče rad žučne kese