Ne znam šta bi od sreće pastir naš Sveti Sava, prosto ne mogu da zamislim šta bi sa sobom Dositej i Vuk da mogu da nas vide. A tek Zmaj! "Knjige, knjige, braćo moja, a ne zvona i praporce!" Da se kojim slučajem suoče sa statisitkom Srbije koju su nam ostavili u amanet, šlog bi ih strefio!
Pa, braćo, ne da smo napredovali, nego nam se beskraj ne vidi!
Još je čuveni ministar Mića (Jovanović), osnivač i vlasnik prestižnog University John Nesbit, za kojim je opšte jagma, i to posebno u poslednjoj zabiti države, što svedoči
kolika je želja da se najšire narodne mase ne samo vozdignu, već i visoko strukovno unaprede - zacrtao u strategiji srpskog obrazovanja za 21, 22, 23 i sve ostale vekove ka kojima nezadrživo napredujemo - napredak na 65 odsto visoko obrazovanih u Srbiji, ka kome procentu svakoga dana sve više i više napredujemo! Mrčeni ex ministre i popečitelju Dositeju, davno bi bio rekonstruisan, da prostiš, ako bi uopšte i razumeo o čemu se radi!
Glavni cilj svakog novozaposlenog u Srbiji, dragi sveti i nesveti preci, jeste diploma! Ništa pečeni jarac, ništa zvona, ništa praporci! DIPLOMA!
Osnovno je postati kreditno sposoban, a može se i u naturi - za školu se ne štedi danas u Srbiji.
Ručak, kuferta, usluga za uslugu, pa i natura, possebno "nude" ako kredičić ne dostaje, sve je u igri. Sve će to narod pozlatiti, znaju novokompotovani diplomci. Skoči plata sa diplomom, avanzuje se na višu funkciju, a nekako čovek na položaju kad strukovno obogati biografiju dobije i na ugledu.
U trci za diplomom redovni i sveži studenti su mala deca u odnosu na sve one koji su napravili kraću ili dužu pauzu. Valjda pauza pomaže da se ambiciozan čovek usredsredi na cilj. Po efikasnosti studiranja Srbija je danas verovatno ubedljivi planetarni rekorder!
Pisac ovih redova lično može posvedočiti da je izvesnom funkcioneru za diplomu na "Sega Megi", danas "Nezbitu Džonu" trebalo do diplome tek sedam meseci! Taman za koliko se hvalio da će diplomirati na Fakultetu za kulturu i medije rečene "Sege Mege".
Da su zabrinuti naši popečitelji u stanju da pregledaju biografije rukovodećih ljudi u Serbiji danas ne bi mogli da poveruju da najviše posla imaju hagiografi koji okapavaju u ažuriranju njihovih ličnih podataka.
Za svaku pohvalu je što su došli polupismeni, a pokazali ginisovsku revnost u želji da se dokopaju diplome.
Mnogo bi bilo da zakeramo: još uvek će ime svoga grada pod obavezno pisati malim slovom, navika je gadna stvar, ali treba vremena da se resetuju.
Ne znam šta bi naši slavni preci od sreće sa sobom učinili da mogu da vide s kojim žarom se novopečeni diplomci osmeljuju dalje, na mastere i doktorate. Kako samo u sitna crevca analiziraju najmanju sitnicu, koja nikome živome ne bi paala na pamet. Kakva je to veličanstvena zbirka doktorata!
Mogu da se upokoje, Srbiju sa ovoliko učenih i mudrih glava ne može pobediti više niko! Kraj joj se ne vidi. Da se postide svi oni što su godinama mrljavili osnovne studije, dve godine kalili master, doktorirali k'o kilavi Radovani, ostarili nad knjigom. Šta oni u tom stanju mogu da znaju il' primene? Sve će novi đaci da ih smene.
0 Коментари