SATARA: DIREKTOR NAŠ ZASLUŽNI
Pred istek mandata, naš direktor zaslužni počeo je da se menja: da boravi duže u Ustanovi, opšti s štićenicima, volonterima (doduše, posebno volonterkama), ali i osobljem, pretpostavljenima. Ležerno, srdačno, kao čovek koji nije navikao da gubi, a ako mu se prohte biće broj 1 za mandat dokle mu se god prohte.
Na ovo mesto je došao kao žuti, ali je pre žute oguglao i na crvenu, sada verovatno i na sve boje spektra. Onima koji su ga bolje poznavali, njegova me(n)talna elastičnost služila je poslovično kao ****vićizam. Doduše, stari, potencijalno novi direktor, na eventualnim izborima imao bi, kružile su glasine, moćnog takmaca u kolegi, čija je žena bila jako "dobro raspoređena": na položaju i javnosti preporučena kao sklona primanju poklona za obavljanje svojih službenih dužnosti, u čemu je bila neprikosnovena.
Pa, kom obojci kom opanci.
U ovako takoreći idiličnoj areni, međutim, prašinu je podigao treći kandidat o čijim se namerama da uđe u okršaj, sa strahom i nevericom zuckalo. Zašto? Kako? Čiji je? Pitanja su opsedala i stručno i pomoćno osoblje, pa čak i štićenike, nepošteđene ambicija budućih vladara.
U predizbornoj atmosferi, podmuklo su se odmeravali udarci i savezništva.
Dvojica favorita sklopiše prirodni pakt protiv trećeg, drznika, "nikogovića", bez poznatih leđa.
Lako su se nagodili: žuti je unapređenjem neutralisao svog "crvenog" takmaca i neformalnim dogovorom pridobio ga na svoju stranu. Zajedničkim snagama udariše po trećem. Šta on ima da u svojoj kandidaturi predstavlja program i plan rada u narednom mandatu! Šta on misli, da je ovo Švedska pa da se planira na četiri godine! Ovde se ni dnevno ne može planirati, jer se ne zna šta će preostati, ako zanoći. Hrana, odeća, kancelarijski pribor, zalihe goriva, sve što ima ikakvu materijalnu vrednost i da se "utopiti".
A, bogami, i preteći zvuči taj plan. Nešto kao zavođenje reda. Gde to? Ovde? Ha, ha, pa to nije bilo niti može biti, složiše se žuti i crveni. Pardon, drveni.
I krenuše u akciju.
Isplatiše "stimulacije" na svim nivoima: od ćutologa, do mlakih i gorljivo neprijateljski raspoloženih kolega "nepoćudnom" kandidatu. Onome koji se drznuo da sebe vidi u njihovoj, za njih bogomdanoj fotelji, preopteretiše dežurstvima svakog vikenda. Glavu nije imao kad da digne od posla.
Ne samo što su mu svalili najtežu grupu, već pustiše kao pse s lanca glasine o njegovoj nesposobnosti. Za tu rabotu, kako nisu mogli računati na "stručnjake", već proverene poltrone, u pomoć pozvaše i štićenike. Ne baš u svojoj vlasti, premladi da išta shvate, dobiše instrukcije da mu zagorčaju život za svakojake beneficije. A da se dodvore još više, sami dodadoše kako dotadašnji grupni vaspitač, nameran da se kandiduje za direktora i nije tako "stručan, niti pedagogiki vičan".
Zato nije zgoreg, odlučio je direktor, podržan od svog novog saveznika i kolega, postaviti iskusnom dugogodišnjem vaspitaču sa priznatim međunarodnim iskustvom u inovacijskim projektima, za neku vrstu "šefa" i "nadzora" omiljenu volonterku...Za svaki slučaj.
Nije ni stigao kandidat za direktora da primen novu strategiju, kad u Ustanovu, ničim izazvan, i stvarno banu nadzor. Novajlije, nepoznate direktoru, počeše da češljaju dokumentaciju, ali i da propituju zatečene šefove o kompetencijama. Trefilo se da dupla šefica, od švalerke unapređena u suprugu direktora zaslužnog, pod jakim stresom, ne mogaše da se snađe u "svojoj" materiji, a ustanovljeno je i da se potpisivala ispod projekta svog kolege, onog trećeg kandidata za direktora.
Kod pominjanja reči "falsikikat", direktor joj pomože da izađe na vazduh kako bi se prisabrala.
" Ne sekiraj se, verovatno je neki nadobudni novajlija. Sve će to leći"-tešio je svoju novu suprugu "osećajni" direktor.
Utom niz stepenište strča onaj treći kandidat za direktora Zavoda. Prođe, ali se vrati i vide nepoznate službenike u šefičinim odajama. Prepozna i slike koje je kupio da oplemeni prostor donedavno svoje kancelarije, ne odnevši ih posle svoje iznenadne smene sa sobom. Prepozna svetlo plavi registrator za kojim je i sudski tragao kako bi za svoj projekat zaštito autorska prava.
"Gospodine, gospodine...da li radite ovde?"-povika za njim nadobudni nadzornik.
"Da, sa muškom grupom. Jovanović"- pruži ruku noćna mora zaljubljenog para koji se rashlađivao na tremu.
Toga trena uze onaj registrator, rastvori ga: "Vidi, vidi..."-reče.
Nadzornik snimi njegovu reakciju: "Gospođa dupla šefica nije znala šta je u tim koricama, a navodno ga je potpisala", konstatovao je kroz pitanje odgovorni vladin službenik.
"Program za...."-reče pun naziv, ali nastavi da rezimira sadržaj među koricama sredovečni vaspitač.
"Kao da je vaš, kao da ste ga upravo vi pisali"- zaključivao je nadzornik.
"Tražio sam ga, ali mi ga nisu davali. Zameo mu se svaki elektronski trag. Nego šta sam nego ga pisao"- potvrdi kandidat za direktora.
"Mogu li da čujem vaše cenjeno ime?"
Preko svojih visokih veza, zaslužni direktor je unapređen u zamenika državnog sekretara za ustanove socijalne zaštite. Nekadašnju duplu šeficu postavio je za svog pomoćnika.
Novi direktor imao je pune ruke posla: nenaviknuti na rad i odgovornost, dojučerašnje kolege se nikako nisu uklapale ni u kakvu "radnu" koncepciju.
Na ovo mesto je došao kao žuti, ali je pre žute oguglao i na crvenu, sada verovatno i na sve boje spektra. Onima koji su ga bolje poznavali, njegova me(n)talna elastičnost služila je poslovično kao ****vićizam. Doduše, stari, potencijalno novi direktor, na eventualnim izborima imao bi, kružile su glasine, moćnog takmaca u kolegi, čija je žena bila jako "dobro raspoređena": na položaju i javnosti preporučena kao sklona primanju poklona za obavljanje svojih službenih dužnosti, u čemu je bila neprikosnovena.
Pa, kom obojci kom opanci.
U ovako takoreći idiličnoj areni, međutim, prašinu je podigao treći kandidat o čijim se namerama da uđe u okršaj, sa strahom i nevericom zuckalo. Zašto? Kako? Čiji je? Pitanja su opsedala i stručno i pomoćno osoblje, pa čak i štićenike, nepošteđene ambicija budućih vladara.
U predizbornoj atmosferi, podmuklo su se odmeravali udarci i savezništva.
Dvojica favorita sklopiše prirodni pakt protiv trećeg, drznika, "nikogovića", bez poznatih leđa.
Lako su se nagodili: žuti je unapređenjem neutralisao svog "crvenog" takmaca i neformalnim dogovorom pridobio ga na svoju stranu. Zajedničkim snagama udariše po trećem. Šta on ima da u svojoj kandidaturi predstavlja program i plan rada u narednom mandatu! Šta on misli, da je ovo Švedska pa da se planira na četiri godine! Ovde se ni dnevno ne može planirati, jer se ne zna šta će preostati, ako zanoći. Hrana, odeća, kancelarijski pribor, zalihe goriva, sve što ima ikakvu materijalnu vrednost i da se "utopiti".
A, bogami, i preteći zvuči taj plan. Nešto kao zavođenje reda. Gde to? Ovde? Ha, ha, pa to nije bilo niti može biti, složiše se žuti i crveni. Pardon, drveni.
I krenuše u akciju.
Isplatiše "stimulacije" na svim nivoima: od ćutologa, do mlakih i gorljivo neprijateljski raspoloženih kolega "nepoćudnom" kandidatu. Onome koji se drznuo da sebe vidi u njihovoj, za njih bogomdanoj fotelji, preopteretiše dežurstvima svakog vikenda. Glavu nije imao kad da digne od posla.
Ne samo što su mu svalili najtežu grupu, već pustiše kao pse s lanca glasine o njegovoj nesposobnosti. Za tu rabotu, kako nisu mogli računati na "stručnjake", već proverene poltrone, u pomoć pozvaše i štićenike. Ne baš u svojoj vlasti, premladi da išta shvate, dobiše instrukcije da mu zagorčaju život za svakojake beneficije. A da se dodvore još više, sami dodadoše kako dotadašnji grupni vaspitač, nameran da se kandiduje za direktora i nije tako "stručan, niti pedagogiki vičan".
Zato nije zgoreg, odlučio je direktor, podržan od svog novog saveznika i kolega, postaviti iskusnom dugogodišnjem vaspitaču sa priznatim međunarodnim iskustvom u inovacijskim projektima, za neku vrstu "šefa" i "nadzora" omiljenu volonterku...Za svaki slučaj.
Nije ni stigao kandidat za direktora da primen novu strategiju, kad u Ustanovu, ničim izazvan, i stvarno banu nadzor. Novajlije, nepoznate direktoru, počeše da češljaju dokumentaciju, ali i da propituju zatečene šefove o kompetencijama. Trefilo se da dupla šefica, od švalerke unapređena u suprugu direktora zaslužnog, pod jakim stresom, ne mogaše da se snađe u "svojoj" materiji, a ustanovljeno je i da se potpisivala ispod projekta svog kolege, onog trećeg kandidata za direktora.
Kod pominjanja reči "falsikikat", direktor joj pomože da izađe na vazduh kako bi se prisabrala.
" Ne sekiraj se, verovatno je neki nadobudni novajlija. Sve će to leći"-tešio je svoju novu suprugu "osećajni" direktor.
Utom niz stepenište strča onaj treći kandidat za direktora Zavoda. Prođe, ali se vrati i vide nepoznate službenike u šefičinim odajama. Prepozna i slike koje je kupio da oplemeni prostor donedavno svoje kancelarije, ne odnevši ih posle svoje iznenadne smene sa sobom. Prepozna svetlo plavi registrator za kojim je i sudski tragao kako bi za svoj projekat zaštito autorska prava.
"Gospodine, gospodine...da li radite ovde?"-povika za njim nadobudni nadzornik.
"Da, sa muškom grupom. Jovanović"- pruži ruku noćna mora zaljubljenog para koji se rashlađivao na tremu.
Toga trena uze onaj registrator, rastvori ga: "Vidi, vidi..."-reče.
Nadzornik snimi njegovu reakciju: "Gospođa dupla šefica nije znala šta je u tim koricama, a navodno ga je potpisala", konstatovao je kroz pitanje odgovorni vladin službenik.
"Program za...."-reče pun naziv, ali nastavi da rezimira sadržaj među koricama sredovečni vaspitač.
"Kao da je vaš, kao da ste ga upravo vi pisali"- zaključivao je nadzornik.
"Tražio sam ga, ali mi ga nisu davali. Zameo mu se svaki elektronski trag. Nego šta sam nego ga pisao"- potvrdi kandidat za direktora.
"Mogu li da čujem vaše cenjeno ime?"
Preko svojih visokih veza, zaslužni direktor je unapređen u zamenika državnog sekretara za ustanove socijalne zaštite. Nekadašnju duplu šeficu postavio je za svog pomoćnika.
Novi direktor imao je pune ruke posla: nenaviknuti na rad i odgovornost, dojučerašnje kolege se nikako nisu uklapale ni u kakvu "radnu" koncepciju.
0 Коментари