РАД НА СЕБИ - ОДБРАНА ОД ЗЛА
Наши суграђани Синиша Кукић и Гордана Опачић организовали су гостовање проф.др и академика Владете Јеротића у великој сали Дома ваздухопловства у Земуну 4.децембра 2015.године. Пропусница за улазак на беседу на тему "Шта треба мењати у себи?" била је донација - књига за библиотеке Земунске гимназије и основне школе у Крупњу.Препуна сала и галерија Дома ваздухопловства се не памте у последње време, али кад беседи Јеротић Златоусти, то уопште не чуди. Разлог за задовољство за памћење имали су сви: они који су слушали беседу, школе које су, судећи по посети, напуниле своје библиотеке, и сам Владета Јеротић. Вече су сплетом староградских песама увеличали певачи вокалног октета "Смиље" Пензионерског КУД-а "Анђелка Трнавац".
УВЕК НЕШТО ОЧЕКУЈЕМО
Нема релеватних статистика о очекивањима просечног грађанина. Чему се треба надати од Влада и партија? Да ли, можда, у себи нешто треба да променимо како бисмо на права очекивања усмерили своје снаге?
Колико се год чинило да више ништа и не очекујемо нити се чему надамо, није тако. Ипак очекујемо нешто.
Према неким од последњих сазнања којима сам се бавио, црква је још увек најпоштованија институција међу Србима, на другом месту је војска.
То отвара питање вере и нације. Шта је прво? Мислим да су једнаке важности.
Једно од најбољих питања која сам чуо било је једног студента - да ли је важније бити православни Србин или српски православац? Мислим да управо оно прави непотребан јаз између две повезане ствари. Лично сматрам да је важније бити верник него припадник одређеног народа.
Људско биће је сложено, и састоји се од много чега: мали део чини његово свесно биће, а огромно несвесно, како је говорио Јунг, или "сфера свести" како га је звао Фројд.
Огроман простор несвесног чине снови, у којима је све могуће, у којима се на најчудноватији начин стиче магија, фантастика и који су се изучавали још од сумерског и вавилонског времена, а да су остали неистражени до краја.
ОДАКЛЕ ЗЛО?
Неизоставно је питати се одакле зло?
Одговор је кратак, у једној реченици: не знамо .
У земљама у којима сам живео и радио, Швајцарској, Немачкој и Француској, у свету протестаната, римокатолика, Старој Грчкој, Индији, Кини, свугде се и свагда питало шта треба мењати? Треба ли мењати нешто у себи?
Природне, обичне наде упрте у то да ће партије или владе решити неке проблеме су као религије, оне траже промене у себи. Једне долазе, друге одлазе. Догађају се ратови, мењају се владе.
Човек је и природно и духовно биће. Поставља се питање на које сам веровао да постоји један одговор: или постоји Творац, или случај, док ми опет један студент није отворио очи рекавши "Или треће - увек је све овако било, и нема ни почетка ни краја". У једном преиоду свог живота о нечему мислимо на један начин, у другом на други; некад цео живот мислимо исто.
Међутим, сматрам да се човек мења и треба да се мења.
Запамтио сам једну научну дефиницију човека, која каже да је "човек пластицитет мозга, да учи без граница и да се мења, чак су и гени само могућности које могу да се реализују на неки другачији начин".
Ако има десет милијарди неурона у мозгу - ко ли је и како само успео да их изброји, а наука данас говори да их је и много више, зашто нам их је Бог дао, него да се усавршавали? Како бисмо се усавршавали, ако не можемо да се мењамо?
Међутим, поред ума, разум је нешто сасвим друго, човек има и срце. Није узалуд речено: "Будите мудри као змије и безазлени као голубови".
Нисам чуо ни од кога боље унапређење ове мисли од упозорења почившег патријарха Павла: "Пазите да ум не пређе у злоћу, а доброта у глупост". То и личи на Павла који је са докторских студија у Атини повучен за владику у Призрену, а касније изабран за патријарха. Он се није мењао: на исти начин је живео као монах, владика и касније као поглавар Српске православне цркве, сведочи Јеротић.
ТРЕБА ЛИ ДА СЕ МЕЊАМО?
Немојте сумњати у то.
У Трећој књизи Мојсијевој се каже: "Будите свети, јер ја сам свет".
Владика Атанасије Јевтић је истраживао псалме и установио да су их писали многи, мали је број Давидових, којему су приписани 400 година пре Христа.
И Христот је говорио "Будите савршени као што је савршен отац ваш небески".
Тај идеал треба да имамо пред собом: није нам дат ум да бисмо били ни луцкасти ни сентиментални.
Наука и религија су морале да се изјасне по том питању, али се оне код нас, за разлику од дебата у Немачкој или Француској, готово и нису састале да о томе нешто кажу.
Буда, Кришна, Лао Це, Христос, тумачења Христовог новог доласка у "Карамазовима" Достојевског, изопштење грофа Толстоја из цркве за живота и поновна потврда екскомуникације претходника патријарха московског Алексеја Другог, све су то мишљења генија. Толстој је сматрао да Исус Христос није Бог нити друго лице Свете Тројице, већ највећи човек којег је послао Бог...На свој начин су реаговали и Кафка, Исидора, Гогољ или, рецимо, Милован Ђилас, то необично зло.
Треба ли се мењати?
ЦИВИЛИЗАЦИЈА - НАУКА- КУЛТУРА
Срби као народ немају контролу над својим емоцијама, судовима, понашањем. Опште је познато место да словенски народи најмање контролишу своје афекте и тога смо сведоци у бројним приликама. Тако је и на индивидуалном плану. Лечио сам многе зависнике, али су многи алкохоличари успели да униште своје проодице, на крају, неки и себе. Неки ће то звати савешћу, Божјим гласом у човеку, Фројд ће га означити као над ја, односно полицајцем, цензором у нама, али сам склон веровању да се свако рађа са клицом савести, која може и да закржља, не развије се код свакога.
Склон сам да Србе поредим са Бугарима, Румунима, Грцима, али тешко са Мађарима. Па, ипак, су ти Мађари били у стању да у Новоме Саду спроведу рацију, не сви, наравно.
У Цириху и Берну, на пример, нема отпадака по улицама и то спада у цивилизацију, не у културу. Наравно, блистави интелетуалци и уметници у Европи чине и њену културу.Културу чине религија, филозофија и уметност. Наука је између цивилизације и културе.
Ако пропадамо са Европом, бар пропадамо са елитом, говори нам две хиљаде година хришћанства на Старом континенту. И онда имамо Европску деклерацију у којој је свега неколико речи о хришћанству!
Ту кључну енигму треба да решавају теолози и научници заједно, али се то не догађа.
Ако погледамо уназад у српску историју, имали смо блиставо, кратко Немањићко доба које није трајало ни 200 година. И сматрам да је владика Амфилохије потпуно у праву када каже да Срби немају довољно учвршћен континуитет, јер није било континуитета. Нису успели да повежу ни формирају на прави начин национални и религиозни идентитет.
Ако се вратимо на Јунгову класификацију архетипова, на човека религиозног и хомо луденса, човека игре, ствараоца, ако човека игре не сачувамо и однегујемо, понашаће се детињасто и инфантилно. Инфантилност је неуротска, чак и психотична рекација.
У себи се треба мењати, и још мало па су Срби на корак да изгубе и веру у партије. Захвалан сам Боћијој милости што никада нисам био ни у једној, бавио сам се својим послом. Није био ни мој отац, виши државни чиновник, тако да деца у нашој породици нису била оптерећена тиме, за разлику од нашег времена.
Врсни психијатар из Сарајева Душан Кецмановић за време ратова није могао да нађе запослење у Београду. Отишао је са породицом у Аустралију. Долазио је у Београд и на неким скуповима психијатара, и православаца и муслимана и католика говорио како су сви они подједнако одговорни за све што се догађало. Затворен му је повратак у Сарајево.
Он ми је замерио што сам написао предговор за "Карактерологију Југословена" Хрвата Владимира Дворниковића. Написао сам јер није лоша књига. Дворниковића нису волели ни у Хрватској и он је могао да живи само у Београду. А ето како смо се понели према Душану Кецмановићу о чијој стручности имам најбоље мишљење.
Срби примају странце, отворени су за различитости, али нису добри са собом.
СМРТНИ ГРЕХОВИ
Пословична је српска неслога.
Нису сви Срби дошли да помогну кнезу Лазару Хребељановићу у боју у којем српска војска није имала шансе. Лазар је био узоран верник, владар, домаћин. Нису дошли ни из зависти. Ратовале су српске велможе међу собом, историја бележи ратове између Михајла Вишњевића, Балшића, Алтомановића, Мрњавчевића, били су то најгори "грађански" ратови међу српским државицама. Тако је било и другде у свету. Историчари бележе да није издао Вук Бранковић, сматрајући битку између Срба и Турака изгубљеном, веровао је да не треба да излаже погибији своју војску, то се више и не спори.
Имала је Србија блиставе умове, па ће владика Николај Велимировић написати о Светом Сави да је био први међу Србима који је успешно спојио Исток и Запад јер је "дуго медитирао као оријенталац, а био одлучан у наумима као западњак".
И Стефан Немања је крунисан и по римокатоличком и по православном обреду.
Ми имамо незгодан положај на Балкану, али то није све. Реке младих свој циљ налазе на Западу. Шта ће их вратити из иностранства? Национално и верско биће? Како се Срби, рецимо, понашају у Француској? Брзо се асимилују.
У трећој генерацији Руса у Француској, на пример, Руси знају руски и иду у своју руску цркву. То има оправдања у запажању да је реч о великим народима. И Кинез ће свугде бити Кинез, као и Индус. И то је чињеница.
Вратимо се на још неке историјске примере. Невиђена храброст на бојном пољу, али и поетичност Стефана Лазаревића, као и прворазредни дипломатски дар деспота Ђурађа Бранковића да споји Исток са Западом у преговорима са Турцима, ипак су се догодили у најтежа времена по Србе, када је моћна Отоманска империја други пут поражена код Беча. Толерантна империја, суочена са сопственим падом и пропашћу, наједном је "заоштрила" на малој деспотовини.Утолико су, у контексту страшних и неповољних прилика, са којима су се ови велики Срби борили, њихово дело на очувању какве-такве аутономије значајнији.
Шта се догађа са Србима данас?
За разлику од побожног, религозан човек зна да објасни зашто је православац, муслиман или римокатолик. И то је опет оно наше питање с почетка - како мењати себе?
БОЖЈА ПРОМИСАО
Библију не треба прочитати једном у животу. Јеванђеља су да се читају цео живот. Колико нас то ради?
Апостоли Петар и Павле изгладили су свој неспоразум загрљајем - тај њихов загрљај, помирење простог рибара и једног од најобразованијих људи у својој средини Савла, који се преобратио у Светог апостола Павла налази се на славској икони.
Како се променио Савле, угледни Јеврејин који је прогонио хришћане?
На путу за Дамаск пао је с коња, заслепила га је чудна светлост, од које је обневидео неколико дана. Повукао се у самоћу, и преобразио у - хришћанина и Христовог апостола. Тај се преображај у православљу зове метаноја.
Ми данас не знамо да је покајање разликује од кајања, али то се догађа у свим вероисповестима. Нисмо криви што не знамо довољно.
Стефан Лазаревић је после 500 година проглашен за свеца. Иако посвађан са деспотом Ђурђем Бранковићем, када је 1427.године пао с коња, наредио је "По Ђурђа!", иако нису били у добрим односима.
Академик историчар Спремић записао је да је деспот Ђурађ Бранковић 1453.године туговао у својим одајама кад је пао Цариград, знајући да је близу и крај Србији, Београду и Смедереву. Умро је пре тога 1456.године, а престонице су пале 1459.
Стефана Лазаревића је 1927.године Српска православна црква прогласила за свеца. Ђурађа није из једног разлога - због презимена. Иако Вук Бранковић никада није издао.
Постоји Божја промисао у животу појединца, али да ли и у историји, то још нико није знао да ми каже. Зашто смо провели пет векова под Турцима? Али смо ипак као један мали народ опстали до дана данашњег.
ИНДОНЕЗИЈА БЕЗ ФУНДАМЕНТАЛИСТА
Занимљив је пример владавине Маура на Пиринејком полуострву. Били су толерантни према припадницима друигх религија, створили су богату и напредну државу. У најезди хришћана 1429.године срушено је Маварско царство ужасним покољима муслимана. Припадали су великој религији, јер је после Христа Спаситеља дошао пророк Мухамед, како је и пророковано у светим списима, али их то није спасило.
Ако поживим и ако буде воља Божија, објавићу књигу "Ислам и хришћанство", оригинална места, сличности и разлике, јер верујем да ће многима помоћи да се снађу у новонасталим неспоразумима да не би бркали ствари.
Чињеница је да Срби не читају ни Јеванђеља, а некмоли Куран, идно писмо, као ни Талмуд или Торе.
Каква је ствар на другој страни? Колико католици или протестанти читају Библију? И они имају своје деноминације и секте, различита читања и тумачења.
Неки теолози тврде да је католицизам у опадању, док протестантске секте нису и продрли су на неке традиционално "католичке" територије као што је на пример Америка као пентакосталци и адвентисти.
Најмуслиманскија земља на свету Индонезија је и најтолерантнија, они нису фундаменталисти, помена је вредно да чувају и православни храм на својој територији. Са друге стране, исламску државу верски фанатици покушавају да створе у Сирији, Авганистану и Ираку, на територији која је као Француска. Они који се за њу залажу спремни су на сваку жртву јер верују у ту идеју. Просто је невероватно како су успели да младе, адолесценте, чак и трудне жене претворе у самоубице у име "виших циљева".
Ове чињенице само поткрепљују тезу да сваки човек у себи носи клицу фанатизма.
Религиозан човек може бити патриота, то је, рецимо православни Србин, националиста може постати шовиниста.
Религије знају да буду фанатичне.
Човек је рођен да се мења. Када? Крисис је грчка реч која значи нестабилност, промену на боље или на горе, суд. Кризе мењају људе, као њихов одговор.
Какви смо после тешке болести? Узмимо за пример стање духа и свести у време марксизма, можемо ли да замислимо како је било Брани Петронијевићу или највећем хеленисти Милошу Ђурићу да предају у време УДБе? Ни 2000 људи у Титовој Југославији није прочитало ни једну књигу Карла Маркса, а прогонили су у име некаквог марксизма! То је тај демон у Марксу, или демон у Мухамеду. Маркс је значајан немачки филозоф.
И цркве су претерале са ђаволом.
Атеизам је нормална појава данас у Европи. Коперник је био научник свештеник. Ђордано Бруно религиозни филозоф.
У Москви су у 15.веку спаљивали староверце.
Препоручујем за читање на ову тему докторску дисертацију тада јеромонаха Амфилохија Радовића "Идеја Свете тројице у делу Светог Григорија Палама из 14.века. Можда ствари постану јасније.
Политичко извитоперење идеја је тужно. У том смислу је још тужније што се Срби кроз историју не баве собом и својим проблемима него политиком. Неке устанке није ни требало да дижу, али их је политика увела у непотребна страдања.
ЈЕВРЕЈИН ЛУТАЛИЦА
О свему томе је писао и Ками у "Побуњеном човеку" и "Миту о Сизифу".
Постоји још један архетип - хомо виатор, Ахасвер, Јеврејин луталица, човек путник на земљи. Некада не мора да мрдне, али је путник, као што, рецимо, Имануел Кант никада није напустио Кенигзберг, а оставио је дело за генерације.
И таква Немачка, Немачка генијалних људи добија једног Хитлера!
Почео сам да читам "Мајн Кампф", добио сам недавно чак и један број немачког часописа "Филозофија" који је цео посвећен политици национал-социјализма.
Књига коју је написао Хитлер је врло читљива и јасна, у њој он пише о свом животном путу.
Ако анализирамо тај феномен, можемо констатовати да је нацизам почивао на четири стуба: расизму, антисемитизму, антикапитализму и нацизму. Одговорно као психијатар тврдим да ни Хитлер ни Стаљин нису били нормални.
Стаљин се није смиро док 1940.године његови људи нису убили Троцког у Мексику, који је, између осталог рекао и да је "потребна перманентна револуција". За једног параноичног Стаљина, Грузијца јеврејског порекла, који се на крају обрачунао са свим својим Јеврејима сарадницима, то је био извор непрестаног страха и стрепње. О томе ће касније писати дански филозоф Серен Керкегор.
И вођа Октобарске револуције Лењин био је четвртину Јеврејин, Рус и Могол.
Енрико Јосиф био је јудео- хришћанин, веровао је у Христа Спаситеља, апостола Павла.
Све прстонице у Европи имају једо-хришћане. Јевреји су их ужасно мрзели.
Апостол Павле каже "Ја вам, браћо, нећу затајити истину ову...један део (Јевреја) прећи ће у хришћанство". Енрико Јосиф је био религозни Јеврејин.
Израелски парламент је изгласао да Месија није дошао, те да држава Израел још не постоји.
Све религије, осим хришћанства, чекају Месију.
Данас најмање има православних, али хришћана има око 1,3 милијарде, колико и исламиста, Индуса и Кинеза.
Подела и раздор је свугде где је спотојало некакво јединство и слога.
Срби су мали народ који је, упркос Голготама, ипак опстао до дана данашњег.
Ко нас је одржао?
Црква.
Како су марксизам и атеизам могли да нас опчине?
Како су то успели у царској Русији, кад је Москва имала две хиљаде православних храмова?
Нико није хришћанин. У најбољем случају, мењамо се и постајемо хришћани.
Христ нам 2000 година говори да постанемо бољи.
"Постојала је и постоји само једна, Христова револуција", пише владика Николај Велимировић.
Христос говори о крају у "Апокалипси", "Откровењу Јовановом".
И Фројд је био паметни атеиста.
Демон раздора улази у најсложније породице, раздор је и у свакој религији, чак и у најпацифистичкијој, будизму.
Буда је филозофија, то није рлеигија, Буду су људи учинили Богом.
Јевреји су за светог човека говорили да је син Божји.
Прва, Аријева јерес 325.године догодила се због једног слова, Арије је погубљен јер је сматрао да Христ није Бог него сличан Богу.
И Толстој је сматрао да је Исус велики пророк, али не и Бог.
Спорови су бројни и разни: да ли је Христо васкрсао, на пример?
Апостол Павле је написао да "ако Хирстос не устане, нема ни вере".
Тертулијан није могао филозофски да расправи ову дилему, те је рекао "Верујем, јер је апсурдно".
Црква је 2000 година претеривала с ђаволом.
Велики Њеогш саветује "Нека буде борба непрестана".
У "Лучи микрокозма" каже да није Адам згрешио, већ Луцифер, Лучоноша. Слично Милтону у "Изгубљеном рају".Чувена хијерархија са архангелима, престолима, серафимима, херувимима...- да ли је земља ехо неба или је небеска хијерархија замисао по угледу на земаљску стварност?
Код протестаната нема посредника између човека и Бога, чак ни молитве за мртве, зато што оспоравају да је човек бесмртан (где пише?).
У Старом завету се скоро нигде не помиње бесмртност душе.
Стари Јевреји, изгледа, нису веровали у бесмртност душе, сматрали су се изабраним народом.
Египатски фараон Аменофис Четврти који је живео у 14.веку пре нове ере и био муж Нефретити сматрао је да је "Један Бог, и то је Сунце".
Објављене религије су само јеврејска (Синај, Мојсије) и хришћанска (Христ). Исламска није, јер сматра да је Исус последњи пророк.
Свуда влада раздор, и то је стање које миленијумима траје.
Сукоб Рима са цариградом је нагон за моћ, рећи ће Адлер, или воља за моћ по Ничеу.
Истински религозан човек води рачуна како се доказује.
Који то није, компензује.
Гори је полушколован од неписменог, и то је све узрок зла и проблема на свету.
За полушколованог је једини лек да се школује.
Наш народ пати од водећих смртних грехова, пре свега од зависти, гордости и љубоморе.
Човечанство се квари.
Порука овог предавања је и одговор на питање шта треба у себи мењати. Уђите у себе, спознајте се, радимо на себи, после два сата беседе закључио је пастир Владета Јеротић.
Члан Већа општине Земун поклонио је госту нашег града "Мапе старог Земуна".
Власник "Ековела" Велимир Грујичић поклонио је професору Јеротићу слику Душана Вукасовића "Синђелићева улица у Земуну", после чега је професор потписивао своје књиге.
0 Коментари