НЕЋУ ДА БУДЕМ УЗБУЊИВАЧ!
Најкасније до 4.децембра 2015.године послодавац који има више од десеторо запослених био је дужан да донесе општи акт којим ће уредити поступак унутрашњег узбуњивања - годину дана од дана ступања на снагу Закона о заштити узбуњивача ("Службени гласник РС", бр. 128/2014).
Тај рок је истекао..
У члану 2. поменутог закона даје се објашњење "значења израза" УЗБУЊИВАЧ и осталих термина везаних за ову јадну реч:
"У смислу овог закона, поједини изрази имају следеће значење:
1) "узбуњивање" је отркивање информације о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и ради спречавања штете великих размера,
2) "узбуњивач" је физичко лице које изврши узбуњивање у вези са својим радним ангажовањем, поступком запошљавања, коришћењем услуга државних и других органа, носилаца јавних овлашћења или јавних служби, пословном сарадњом и правом власништва на привредном друштву,
3) "послодавац" је орган Републике Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе, носилац јавних овлашћења или јавна служба, правно лице или предузетник који радно ангажује једно или више лица, "послодавац" је орган Републке Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе, носилац јавних овлашћења или јавна служба, правно лице или предузетник који радно ангажује једно или више лица;
4) "одговоно лице" је лице коме су у правном лицу поверени одређени послови који се односе на управљање, пословање или процес рада, као и лице које у државном органу, органу територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе врши одређене дужности;
5)"радно ангажовање" је радни однос, рад ван радног односа, волонтирање, вршење функције, као и сваки други фактички рад за послодавца;
6)"овлашћени орган" је орган Републике Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе или носилац јавних овлашћења надлежан да се поступа по информацији којом се врши узбуњивањее, у складу са законом;
7) "штетна радња" је свако чињење или нечињење у вези са узбуњивањем којим се узбуњивачу или лицу које има право на заштиту као узбуњивач угрожава или повређује право, односно којим се та лица стављају у неповољнији положај."
Потписи запослених на интерне правилнике о унутрашњем узбуњивању сведоче где су били када је доношен закон, који је себи дозволио луксуз да их прекрсти у "узбуњиваче" - много више него о законодавцима. Може закодавац не само да их зове како хоће (битанге, идиоти), може да их законодавном "писменошћу" прогласи непостојећима, холограмима, свиме што хоће, још увек постојећи Срби ће све потписати.
Потенцијални "узбуњивачи" су потписом на понуђени правилник ушли у систем - заштите.
Значи, ако је "узбуњивач" у праву и покрене процедуру, може бити изложен одређеним врстама злостављања на раду, те би се рекло да је заправо заштићен у узбуњивању (то боли!) са чак два закона.
Узбуњивач има право на одговор послодавца у року од 15 дана од подношења информације о штетној радњи или последицама - ко (још) поштује рокове за одговор?
Закон о заштити узбуњивача предвиђа шта му се може десити што послодавац не сме да уради због узбуњивања: "Члан 21. Послодавац не сме чињењем или нечињењем да стави узбуњивача у неповољнији положај у вези са узбуњивањем, а нарочито ако се неповољнији положај односи на: 1) запошљавање; 2) стицање својства приправника или волонтера; 3) рад ван радног односа; 4) образовање, оспособљавање или стручно усавршавање; 5) напредовање на послу, оцењивање, стицање или губитак звања; 6) дисциплинске мере и казне; 7) услове рада; 8) престанак радног односа; 9) зараду и друге накнаде из радног односа; 10) учешће у добити послодавца; 11) исплату награде и отпремнине; 12) распоређивање или премештај на друго радно место; 13) непредузимање мера ради заштите због узнемиравања од стране других лица; 14) упућивање на обавезне здравствене прегледе или упућивање на прегледе ради оцене радне способности. Одредбе општег акта којима се узбуњивачу ускраћује или повређује право, односно којима се ова лица стављају у неповољнији положај у вези са узбуњивањем, ништаве су."
Повреда ових права се утврђује или посредовањем (медијацијом) или судским процесом...
Да ли је узбуњивач заштићен од злостављања на раду, кад је закон у пракси готово нетакнут (мртво слово на папиру):
"Члан 6. Злостављање, у смислу овог закона, јесте свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које се понавља, а које за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу раскине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор. Злостављање, у смислу овог закона, јесте и подстицање или навођење других на понашање из става 1. овог члана. Извршиоцем злостављања сматра се послодавац са својством физичког лица или одговорно лице код послодавца са својством правног лица, запослени или група запослених код послодавца, који врши злостављање из ст. 1. и 2. овог члана."
Итд,итд,итд, ет цетера...Уф! Закони!
Добро, бре, законодавци, јавности - уколико постојиш!
Како је уопште могло да промакне да онај ко указује, алармира на нешто неправилно, штетно, незаконито, итд., постане УЗБУЊИВАЧ? КАКО? ЗАШТО? КАКАВ УЗБУЊИВАЧ?
Вратите закон, прекрстите га у нешто нормално, у духу језика за који важи.
Па, немојте, узбуњивач!
Нећу да због ичега што пријавим из добре намере, аргументовано, фотографисано ет цетера будем УЗБУЊИВАЧ. Нећу, јер нисам узбуњивач.
Разумем да када машински инжењер може ајероплан да прекрсти у ваздупохлов у сред среде Скупштине, може и та иста Скупштина да уведе узбуњивача, али моје је да не дам и не сагласим се.
То му дође нешто као устаник, ако било шта приговориш.
Забога, народе!
У члану 2. поменутог закона даје се објашњење "значења израза" УЗБУЊИВАЧ и осталих термина везаних за ову јадну реч:
"У смислу овог закона, поједини изрази имају следеће значење:
1) "узбуњивање" је отркивање информације о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и ради спречавања штете великих размера,
2) "узбуњивач" је физичко лице које изврши узбуњивање у вези са својим радним ангажовањем, поступком запошљавања, коришћењем услуга државних и других органа, носилаца јавних овлашћења или јавних служби, пословном сарадњом и правом власништва на привредном друштву,
3) "послодавац" је орган Републике Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе, носилац јавних овлашћења или јавна служба, правно лице или предузетник који радно ангажује једно или више лица, "послодавац" је орган Републке Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе, носилац јавних овлашћења или јавна служба, правно лице или предузетник који радно ангажује једно или више лица;
4) "одговоно лице" је лице коме су у правном лицу поверени одређени послови који се односе на управљање, пословање или процес рада, као и лице које у државном органу, органу територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе врши одређене дужности;
5)"радно ангажовање" је радни однос, рад ван радног односа, волонтирање, вршење функције, као и сваки други фактички рад за послодавца;
6)"овлашћени орган" је орган Републике Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе или носилац јавних овлашћења надлежан да се поступа по информацији којом се врши узбуњивањее, у складу са законом;
7) "штетна радња" је свако чињење или нечињење у вези са узбуњивањем којим се узбуњивачу или лицу које има право на заштиту као узбуњивач угрожава или повређује право, односно којим се та лица стављају у неповољнији положај."
Потписи запослених на интерне правилнике о унутрашњем узбуњивању сведоче где су били када је доношен закон, који је себи дозволио луксуз да их прекрсти у "узбуњиваче" - много више него о законодавцима. Може закодавац не само да их зове како хоће (битанге, идиоти), може да их законодавном "писменошћу" прогласи непостојећима, холограмима, свиме што хоће, још увек постојећи Срби ће све потписати.
Потенцијални "узбуњивачи" су потписом на понуђени правилник ушли у систем - заштите.
Узбуњивач има право на одговор послодавца у року од 15 дана од подношења информације о штетној радњи или последицама - ко (још) поштује рокове за одговор?
Закон о заштити узбуњивача предвиђа шта му се може десити што послодавац не сме да уради због узбуњивања: "Члан 21. Послодавац не сме чињењем или нечињењем да стави узбуњивача у неповољнији положај у вези са узбуњивањем, а нарочито ако се неповољнији положај односи на: 1) запошљавање; 2) стицање својства приправника или волонтера; 3) рад ван радног односа; 4) образовање, оспособљавање или стручно усавршавање; 5) напредовање на послу, оцењивање, стицање или губитак звања; 6) дисциплинске мере и казне; 7) услове рада; 8) престанак радног односа; 9) зараду и друге накнаде из радног односа; 10) учешће у добити послодавца; 11) исплату награде и отпремнине; 12) распоређивање или премештај на друго радно место; 13) непредузимање мера ради заштите због узнемиравања од стране других лица; 14) упућивање на обавезне здравствене прегледе или упућивање на прегледе ради оцене радне способности. Одредбе општег акта којима се узбуњивачу ускраћује или повређује право, односно којима се ова лица стављају у неповољнији положај у вези са узбуњивањем, ништаве су."
Повреда ових права се утврђује или посредовањем (медијацијом) или судским процесом...
Да ли је узбуњивач заштићен од злостављања на раду, кад је закон у пракси готово нетакнут (мртво слово на папиру):
"Члан 6. Злостављање, у смислу овог закона, јесте свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које се понавља, а које за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу раскине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор. Злостављање, у смислу овог закона, јесте и подстицање или навођење других на понашање из става 1. овог члана. Извршиоцем злостављања сматра се послодавац са својством физичког лица или одговорно лице код послодавца са својством правног лица, запослени или група запослених код послодавца, који врши злостављање из ст. 1. и 2. овог члана."
Итд,итд,итд, ет цетера...Уф! Закони!
Добро, бре, законодавци, јавности - уколико постојиш!
Како је уопште могло да промакне да онај ко указује, алармира на нешто неправилно, штетно, незаконито, итд., постане УЗБУЊИВАЧ? КАКО? ЗАШТО? КАКАВ УЗБУЊИВАЧ?
Вратите закон, прекрстите га у нешто нормално, у духу језика за који важи.
Па, немојте, узбуњивач!
Нећу да због ичега што пријавим из добре намере, аргументовано, фотографисано ет цетера будем УЗБУЊИВАЧ. Нећу, јер нисам узбуњивач.
То му дође нешто као устаник, ако било шта приговориш.
Забога, народе!
0 Коментари