И МИ ДАВОС ЗА БРУКУ ИМАМО

Не знам зашто ме нису акредитовали за праћење регионалног "Бизнис (к)форума на Копаонику", који Срби воле да зову српским Давосом, по угледу на онај швајцарски (баш као да ми имамо ишта сродно са овом малом, организованом и богатом земљом, једним од највећих и најсигурнијих банкарских центара света), али ништа зато - имамо га у готово директном преносу, зар не?

Да ли уживате колико ја гледајући их све на окупу? Све уништитеље ове земље и свих њених хоризоната, вертикала и перспектива на гомили?
Да почнем од председника Савеза економиста Србије, екс министра Александра Влаховића, организатора баханалија бизнисмена и економиста на најелитнијој српској планини, на којој просечни Србин, сем у пролазу тешко себи може домаћу кафу да приушти.
Да ли је "економиста" Влаховић, министар у влади ДОС-а, после "демократских промена" икада процесуиран за све оно за шта је у јавности терећен-проблематичне приватизације, реструктурисања, стечајеве? Не. Он је, једноставно, заборављен, у заветрини одживео свој живот на некој склоњеној и доброј саветничкој функцији, да би се, после заборава, појавио као сјајни организатор тродневних баханалија економиста и бизнисмена јадне и смешне Србије, коју је, између осталих и он лично, свео на економску Лилипутанију.
У првим редовима шапуће на увце гувернерки некадашњи гувернер и министар, чак и потпредседник Српске владе у неком мандату - черупач и агилни заговорник приватизације, стечаја и гашења свих српских банака, оснивач и депонент првих улога у правном наследнику капитала ликвидираних домаћих банака - у "Националној штедионици". Замислите, такође приватној банци, супротно префиксу "национална".
И Лабус се изгубио, траг му се замео до Давос-а, већ неких избора невиђен на домаћем терену, што не значи да се ускоро поново неће острвити на преостало плена у домовини.
Осећам да залазимо у некрофилију.
Виђен, интервјуисан и -на слободи у српском Давос-у је и проф.др Горан Питић. Саветник француске "Сосијете женерал банке" у сенци је искористио време да докторира, како се може видети. Стручњак за девастирање српских гиганата спомињан је у мутним работама везаним за комплекс земунске фабрике "Змај" у којем су никле хале велетрговина - изређале су се, те је бесмислено наводити им имена. Да ли је икада положио рачун за своје министровање?
Вероватно се копаоничким комплексима у пуном комфору смуца и "војвода од Меридијан банке", но, сећање овог народа траје краће од живота тиског цвета, те је сувишно говорити.
И, наравно, поменућу још неке громаде: у фокусу свих збивања је висококотирани члан злогласне Трилатерале, на положају председника Привредне коморе Србије, увек помало хипи-хипи-хеј, Марко Чадеж (рима ми се сама намеће, али је нећу написати, не из поштовања према поменутом, већ према читаоцима), волшебно уздигнути маргиналац извесном "осовином" антисрпских интереса.
Не могу заобићи "полуге развоја" - празилук елиту наше велике и мале привреде, бизисмене - од оних који су приватизовали српске шећеране за три евра до далеко "софистициранијих" власника виногорја и осталих горја.
Ако узмем у обзир њихове године, везе, злоупотребе, мутљавине и афере, а потом финансирање позиција и опозиција, помислим само на сву ону поштену и стручну интелигенцију ове земље која је из ње морала да емигрира, јер није хтела да се "снађе" као ови привредни камелеони, која се није квалификовала за политички опстанак, пристајући на партијске рекете (пардон, анонимне донације), просто ми позли.
Активисте не бих помињала. Они не заслужују коментар.
Просто зато што сам данас погледала Милеровог "Побеснелог Макса - пут беса", који ми је на драстичан футуристички начин отворио очи гледе таквих.
Замислите само да је осамстотина економских ...нанело неописиву еколошку штету једној од најлепших српских планина, да су котизацијама за "делегације" оштећени буџети јавних установа, предузећа и институција, на гомиле гладних и километре препуних шведских столова плаћених уваљеним "мастер картицама" изнемоглим грађанима..., а све зарад тога да би, ето, "господа" била виђена у "Давосу" на Копаонику!

Реформе су једноставне:
1.неизоставно је увести и спровести тај фамозни закон о пореклу имовине;
2.да би се спровео, треба очистити судство од незналица огрезлих у корупцији и именовати судије од интегритета;
3.незаконито стечену имовину вратити у опустошену државну касу;
4.свести рачуне;
и, најважније, немати милости, не чинити компромисе. Ово су тек предуслови за реформе.
Далеко је Давос.

Не морам да мислим ишта о Швајцарцима, Британцима или Немцима. Довољно је што они себи овако нешто не могу и неће да приуште...