КАКО ЈЕ САХЕР СКОМПОТОВАО "РЕКВИЈЕМ"?
Кружи ових дана интернетом застрашујући виц.
У њему се каже: "Наша деца не знају да Моцарт није власник кладионица, већ човек који је продавао чоко кугле".
Ништа необично ако неки актуелни уџбеници историје ту исту нашу децу у шестом разреду основне школе уче да су староседоци Балкана били Албанци, а Срби се на ово полуострво доселили у шестом и седмом веку - по аутору Радету Михаљчићу, у издању ЈП "Завод за уџбенике и наставна средства"! (Службеном белешком Завода за унапређење образовања и васпитања са примедбама на уџбеник спорне тврдње су измењене).
Да ли сте скоро пропитивали своју децу из географије, рецимо?
Јесте ли им завирили у читанке?
Да ли вам је пало у очи какви су преводи класика, или, још боље, какав је избор класика учињен - ко је од великана остао, ко избачен? Ко истакнут, ко поменут? Урађено је то перфидно дискретно. Проверите.
Наравно, овај задатак подразумева елементарну писменост и нешто сећања из средње школе.
Застрашујућ је начин на који се наставне јединице обрађују.
Пре много година, моја је сестра припремала неки испит и скупила велику гомилу књига. Било је лето и у гостима су нам били пријатељи из Чикага. Дени, наше горе лист и вршњак, који је већ радио, није могао чудом да се начуди колико књига (булшит!) за један испит! "Много и за Харвард!" - прокоментарисао је (на жалост сада покојни) Дени Илић, чија се сестра уписивала на колеџ у Америци.
Превазиђено је и отрцано да папагајски понављамo колико је српско образовање уназађивано "реформама", све до фамозне транзиције у либерално-капиталистичко уређење и још фамознију Болоњу - у покушају да се ратосиља "напорног" совјетског, тачније руског модела. Да "од вишка глава не боли", доказ је академско незнање стечено чак и на квалитативно супериорним државним факултетима. Сузили смо материју - којој акутно фали пракса, и опет - нове и старе дипломе се не могу поредити.
Илустрације ради, "Политика" и данас негује новинарски стил који уводи у тему, даје историјат, да би аргументи показали сву своју снагу у закључку.
"Експресова" школа је полазила од закључка у самом "лиду" - за све оне који сем увода неће да читају даље, већ само прелиставају наслове.
Тако изгледа и разлика између српског образовања некада и сада. Уосталом, та предност је прећутно призната једноставним признањем мастера старом академском звању.
Вратимо се на Моцарта.
Унесите у претраживач "Моцарт", проверите резулате. Веровали или не, више нема Вофганга Амадеуса Моцарта. Има "моцарт спорт, моцарт кладионице, моцарт бет, моцарт кугле...", а тек детаљнијом претрагом наћи ћете, углавном биографије, љупког барокног генија из Салцбурга.
Очекујемо ли од својих наследника да знају више?
Да знају неко од Амадеусових непролазних дела?
Ипак имамо једну сличност са Аустријанцима, који нам често и данас траговима својих царева на нашим просторима служе за узор: дозволили су да се музичком генију не зна гроб. После велике славе широм Европе, Моцарт је умро у страшној беди и сахрањен заједно са сиромасима у необележеном гробу.
Како ствари стоје, ускоро ће Сахер постати композитор "Реквијема".
 |
| Споменик Моцарту у Бечу |
Ништа необично ако неки актуелни уџбеници историје ту исту нашу децу у шестом разреду основне школе уче да су староседоци Балкана били Албанци, а Срби се на ово полуострво доселили у шестом и седмом веку - по аутору Радету Михаљчићу, у издању ЈП "Завод за уџбенике и наставна средства"! (Службеном белешком Завода за унапређење образовања и васпитања са примедбама на уџбеник спорне тврдње су измењене).
Да ли сте скоро пропитивали своју децу из географије, рецимо?
Јесте ли им завирили у читанке?
Да ли вам је пало у очи какви су преводи класика, или, још боље, какав је избор класика учињен - ко је од великана остао, ко избачен? Ко истакнут, ко поменут? Урађено је то перфидно дискретно. Проверите.
Наравно, овај задатак подразумева елементарну писменост и нешто сећања из средње школе.
Застрашујућ је начин на који се наставне јединице обрађују.
Пре много година, моја је сестра припремала неки испит и скупила велику гомилу књига. Било је лето и у гостима су нам били пријатељи из Чикага. Дени, наше горе лист и вршњак, који је већ радио, није могао чудом да се начуди колико књига (булшит!) за један испит! "Много и за Харвард!" - прокоментарисао је (на жалост сада покојни) Дени Илић, чија се сестра уписивала на колеџ у Америци.
Превазиђено је и отрцано да папагајски понављамo колико је српско образовање уназађивано "реформама", све до фамозне транзиције у либерално-капиталистичко уређење и још фамознију Болоњу - у покушају да се ратосиља "напорног" совјетског, тачније руског модела. Да "од вишка глава не боли", доказ је академско незнање стечено чак и на квалитативно супериорним државним факултетима. Сузили смо материју - којој акутно фали пракса, и опет - нове и старе дипломе се не могу поредити.Илустрације ради, "Политика" и данас негује новинарски стил који уводи у тему, даје историјат, да би аргументи показали сву своју снагу у закључку.
"Експресова" школа је полазила од закључка у самом "лиду" - за све оне који сем увода неће да читају даље, већ само прелиставају наслове.
Тако изгледа и разлика између српског образовања некада и сада. Уосталом, та предност је прећутно призната једноставним признањем мастера старом академском звању.
Вратимо се на Моцарта.
Очекујемо ли од својих наследника да знају више?
Да знају неко од Амадеусових непролазних дела?
Како ствари стоје, ускоро ће Сахер постати композитор "Реквијема".
0 Коментари