ОДАБРАНИ
Пишем док Новак Ђоковић у "Пиониру" (на терену какав је) бије битку за Србију у "Дејвис купу". Док два гладијатора, Ђоковић и Кукушкин, дају све на терену за своје отаџбине (други је, додуше, рођен у Русији, у Волгограду, но већ десет година има држављанство Казахстана).
С поносом је Новак показао спремност да се простре за једну од најтежих победа (не сумњам у њу при резултату од 2:1 за Кукушкина, док је у току четврти сет, при резултату 4:2 за Новака). Београд му је, некако, увек био најтежи за игру. Да ли га ухвати носталгија, туга, да ли га разболимо кад нас види, само он зна, ако уопште зна.
Игра се одлучујући пети сет. Клецају колена у јунака. Игра улази у пети сат. И једном и другом - круна за срце.
Међутим, Новак, будући да се знамо, ко смо, какви смо, нема премца у овој држави, већ дуго, дуго време.
Овај момак који нам је осветлао образ у читавом свету, довео је децу с Косова и Метохије на меч "Дејвис купа" и приредио им радост коју ће сигурно довека памтити у својим чемерним животима - за које кривим неке друге и моћније Србе, или оне који се, нажалост, тако зову; играо је јуче дубл, данас сингл са првим играчем Казахстана, равна резултат, да следећем удахне свој дах у једра - и ја просто немам речи. По ко зна који пут задивљена Новаком Ђоковићем, знам да нам спасава и част и образ и морал једног национа сравњеног са земљом. Он се диже из ње и сведочи да још нисмо мртви - данас од свог родног града правећи престоницу света, упркос свему.
Да ли је довољно рећи - ХВАЛА, НОВАЧЕ?
Игра се одлучујући пети сет. Клецају колена у јунака. Игра улази у пети сат. И једном и другом - круна за срце.
Међутим, Новак, будући да се знамо, ко смо, какви смо, нема премца у овој држави, већ дуго, дуго време.
Овај момак који нам је осветлао образ у читавом свету, довео је децу с Косова и Метохије на меч "Дејвис купа" и приредио им радост коју ће сигурно довека памтити у својим чемерним животима - за које кривим неке друге и моћније Србе, или оне који се, нажалост, тако зову; играо је јуче дубл, данас сингл са првим играчем Казахстана, равна резултат, да следећем удахне свој дах у једра - и ја просто немам речи. По ко зна који пут задивљена Новаком Ђоковићем, знам да нам спасава и част и образ и морал једног национа сравњеног са земљом. Он се диже из ње и сведочи да још нисмо мртви - данас од свог родног града правећи престоницу света, упркос свему.
Да ли је довољно рећи - ХВАЛА, НОВАЧЕ?
0 Коментари