ОНА СЕ БУДИ

Глава је тешка и неиспавана - дан се ућебава као вуна откувана у машини - већ при погледу на сат. Одмакао је, рашта и устајати. Све је лепше у сну. Макар био и кошмар, барем је неки филм. Буђење је, напротив, стварност.
Још један дан - понедељак или недеља, у чему је разлика?

Неко је већ устао.
Добро зна ко и шта ће угледати кад отвори очи (сем сата). Исте позе, исте покрете, иста питања. (Дан мрмота, дан мрмота, дан мрмота.., иако је "то" било чак пре 23 године, ништа се не мења). По гужви пред купатилом, зна распоред.
Ни данас ништа: доручак, ручак, вести, шетња куце, вечера, мало ту и тамо комп ако занесе - писати, написати и никако не моћи да скупиш новац  да и објавиш (све је прече) - најчешће: нашто (и) то и чему. Само нека брзо прође ова вртоглава смена дана и ноћи, листова у календару, светаца и праз(д)ника, рађања, школе и смрти. Само нека брзо прође.
Поглед из недеље у понедељак.