"ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА"

Ближи нам се, ближи нам се...онај дан. Не wedding day, ма не!
Ближи нам се дан за оне који су доживели предигру на Светог Валентина, а сада би, ваљда, требало да...простите.
Ближи се дан покајнички, за поправни онима који нису показали заљубљеност.
Ближи се онај дан лезбача - када једне друге засипају пажњом и у име заборавних, трапавих мушких стипси, које ће прогутати жабу без поклона- женама из свог окружења, који им дође као онај "само да га преживим".
Онај стварно најодвратнији дан.
Онај тако ретко неприродни дан...

Ближи се дан помора каранфила, симболичног, јефтиног главичастог цвета, који се често импровизује и од згужваих гаћа....ЈОЈ!
Ближи се најважнији дан кампање, кад се кући можете вратити с нарамком о државном трошку купљених пупољака, којим ће вас, с широким осмехом, на сваком ћошку спопадати искревељени активисти странака како би вам доказали да вас они нису заборавили...Фуј!
Зашто немам лепу успомену на тај "празник" опијања и оргија, или дан заборављених?
Зато што је шупаљ као труо зуб, од кога је остао само корен у вилици, да труне.
Зато што је дан изговора и искупљења.
Зато што дозвољава 364 (или 365, као ове године) усраних дана у којима сте чисто говно, а онда треба да тог једног одређеног и тупог датума заблистате, заборавите и захвалите на усиљеном тренутку пажње.
Зато што су се распали и љубав и поштовање и зато што нити хоћу да примим поклон од жене (нисам лезбос, Богу хвала) или да га у име своје мушке половине обезбедим реципрочно околини која ме неће заборавити.
Зато што живим годину дана како живим и то неће исправити ниједан поклон, сем генерална поправка свега.
Зато што ме баца у страшан бедак.
Зато што желим да тога дана почне мој сан из којег се нећу пробудити 9.марта у ову грозоморну јаву.
Зато што...нека га другима. Мене се не тиче.