Не би била (пре)велика неправда да је филм "Соба" Ленија Ејбрахамсона освојио "Оскара" за најбољи филм! У сваком случају, не само утешно, већ заслужено добила га је главна глумица Бри Ларсон - свака част!
Снимљен по сценарију Еме Донохју, овај канадско-ирски производ је изузетна животна драма, чији напон током филма расте, хватајући нас у своју мрежу. Невероватна и тако истинита, могућа прича догађа се у једној сиротињски намештеној соби, у оскудици коју храбра мајка своме сину претвара у подношљив, чак драг свет. У свету кревета, ормара, каде, лавабоа, стола са "столицом 1" и "столицом 2", телевизором и змијом од нанизаних љуски јаја као играчком, одиграва се крајње необична судбина дечака који скучени животни простор дели са мајком.

Петогодишњи Џек не зна за боље, нити зна за други свет осим онога који се догађа у соби на коју су мајка и он осуђени, и на свет из телевизора - јединог прозора у свет. Он не зна да тај свет постоји, али зна много - готово све што и његова мајка, која свих пет његових и својих седам година проводи заточена иза металних врата.
Рекли бисмо - свет као и толики други светови око нас, у беди, сиромаштву и натезању за свакодневни опстанак. Међутим, живот је леп. Детињство малог Џека са мајком је лепо и испуњено обавезама које упражњавају у необичним околностима као и сав остали свет.
Мајка Џека храни, облачи, греје, штити, учи, чува и бескрајно воли, до тренутка када увиђа да га мора спасити даље будућности у ропству, без светла, природе и - отвореног простора. Џек познаје врсте животиња и биљака, зна многе приче и песме, упознаје толико тога из расположивих књига и с тв-а, али његова мајка чежњиво погледује у забрављено окно на крову и почиње да му говори о ономе што је иза зидова, што никада није видео.
Наравно да у оваквој причи постоји и заточитељ - то је Џеков биолошки отац, који је у собу затворио његову мајку и где је дечак рођен. Мајка не дозвољава насилнику који је отео да се приближи сину, јер сматра да биологија није довољна да би се неко сматрао оцем.
Желећи да спасе барем сина, она га, наводно, мртвог од болести у којој му отац није хтео да укаже благовремену помоћ, пакује у уролани тепих, који дечаков отац једноставно треба да баци на неком скровитом месту.
По инструкцијама своје мајке, он, никада раније суочен са другима, нити светом - од рођења - успева да искочи из "очевог" камионета и нађе помоћ.
Иако спашени ропства у соби, дечак и мајка пролазе тежак период адаптације...
Филм који сјајно нијансира тескобу, очај и просторе људске душе - "Соба" је прича као из новинских хроника - нажалост, вероватно, могућа прича многих. Изванредна атмосфера, вансеријска глума Бри Ларсон и Џејкоба Тремблија, направили су од тескобе и склопа тешко подношљивих осећања, ремек дело, које ми је, признајем, све време гледања овог филма, мамило сузе на очи.
Изванредна прича вођена сигурном руком режисера, одлична глумачка подела, невероватна - готово документаристичка преданост чине филм "Соба" правим открићем за гледаоца.
Један од најјачих утисака не само из 2015-е, већ уопште!
Да већ нисам као свог фаворита истакла "Спотлајт" - и погодила - да сам "Собу" погледала пре, вероватно бих , да сам на месту чланова Америчке академије филмских уметности, свој глас дала драми Ленија Ејбрахамсона која је оставила изузетно јак утисак. Десет звездица.

0 Коментари