ЗАШТО ПРИЧЕ ИЗ ЖИВОТА НИСУ (ВИШЕ) ПОП?
Чак и они почетници који су послати на задатак, почетници јер су показали саучешће и заплакали док су гледали исељавање њене породице у корист криминалца на улицу - нису се више одазивали на њене позиве. Хтела је само да пита када ће новине за које раде објавити њену причу. Прочита је тек неко на овом блогу. Колеге не смеју ни да објасне зашто су били, можда написали, фотографисали, а на крају причу нису објавили. Били су сведоци невиђене акције полиције, ватрогасаца, социјалних радника и извршитеља Ивана Младеновића са помоћником - који су уз помоћ бравара обили закључану капију, затим врата њеног дома у Карловачкој улици у Земуну, физикалаца који су усред зиме износили намештај и покућство, и на самом крају - њену мајку, деведесетогодишњу старицу од 20 кила - у ћебету у двориште. По извршној пресуди у корист јавности познатог разбојника и криминалца!
На благовремено суду поднету хитну меру за одлагање извршења исти никада није одговорио.
Та прича није била за тв камере, фоторепортере ни новинаре.
Мислите о томе.
Други, пак, супротно од Слободанке Букуров, хероине ове тужне приче, немају петље ни да проговоре јавно. Боје се медија. Баш као да би се, као у случају С.Б. и одазвали. Неће да причају јавно.Неће да скрећу пажњу на себе. Надају се да ће "дискретно" решити свој(е) проблем(е).
Износим их у јавност по сопственом нахођењу, са наивном вером да ће им се неко смиловати, ако већ крши (сваки) закон и норму.
Ж. Ј. је остао сам са троје малолетне деце пре нешто више од годину дана, када му је, сасвим изненада, али измучена тешким животом, у 45-ој години умрла жена. Да несрећа буде већа, због потребе да буде с децом, од којих најмлађе није ни кренуло у школу када је постао самохран родитељ, и привремени послови су му постали недоступни.
Поред свакодневних потреба, гомилали су се и рачуни.
Нико Ж. Ј. није понудио никакав посао, нити решење, сем Центра за социјални рад с једнократним помоћима, које су и завршавале да се држави подмире рачуни.
Бог један зна како излази на крај.
Увек има добрих људи који ће помоћи ако могу. Само тако животари четворочлана породица Ж. Ј. са троје малолетне деце школског узраста.
Како је оцу кад се разболе, па им треба лекар, лек, терапија и јача храна, то зна само несрећни човек.
Недавно му је стигло извршно решење о дугу "Инфостану". Извршитељ Предраг Филијевић блокирао је пензију његове жене од 14.000, коју су наследила деца. Не само да је ставио извршење на целу пензију до намирења судских и извршитељских потраживања, већ је наплатио и 31.000 преко дуговања од несрећног човека. Са приватног рачуна Ж. Ј. по налогу је скинуто чак и 300 евра које је примио од некадашњег цимера из Немачке како би жени подигао споменик!
Жалио се Ж. Ј. Министарству правосуђа и Министарству за социјална питања - установљено је да је извршилац "прекорачио овлашћења" и сиротом дат савет да Филијевића тужи.
"Одакле ми пара за суд!?!" - очајан пита Ж. Ј.
У сусрет је изашао "Инфостан" који је 31.000 преплате пребацио за измирење још неутужених дуговања.
К`о озеб`о сунце чека Ж. Ј. нову једнократу социјалну помоћ, иако му је стављен услов да половином износа подмири своје рачуне.
Докле ће овако преживети? Треба ли нешто да се деси? Па да се сви и тада праве луди? Мало ли је несреће преживела ова породица из једног од градских самачких хотела - импровизованом животном простору од једне собе?
Са његовим случајем упозната је Земунска општина, Центар за социјални рад Земун, сви којима дугује. Наравно, ништа се не догађа. Јер, Ж. Ј. не таласа. А нема ни кога. Новинари неће овакву причу.
Народе, и Данска би иструлила!
0 Коментари