ЗЛАТНИ САВЕТИ ЗА БУДУЋЕ НОВИНАРЕ

ПРВИ И ОСНОВНИ: размислите на почетку, као и што чешће, док дефинтивно не оболите - да ли сте за новинара или да ли је новинарство за вас. Верујте, размишљаћете само док за нешто друго још има наде. Само ако се у том периоду предомислите, нећете се вечно кајати.

(Односно, како год решили, кајање вам не гине. Помирите се с тим - научите да (пре) живите с кајањем).

2. ПОЧНИТЕ ДОВОЉНО РАНО да имате времена док сте на сигурном (на родитељским јаслама) да промените што више редакција и уредника. Неопходно је за овладавање жанровима, да једном можете да се снађете где вас баце.

3. ДРУЖИТЕ СЕ С ЉУДИМА ОД КОЈИХ ИМАТЕ ШТА ДА НАУЧИТЕ. Верујте ми на реч да нема страшније ствари од тога да постанете медиокритет, и то неприкосновени и општепризнати - то је први знак не старења, већ блиске смрти једног новинара.

4. ДРУЖИТЕ СЕ С НАЈКОРИСНИЈИМ ОСОБЉЕМ ОСОБА С КОЈИМА МОРАТЕ ДА СТЕ НА ВЕЗИ: 1.СЕКРЕТАРИЦОМ, 2.ПОРТИРОМ, 3.ВОЗАЧЕМ, 4.КАФЕ КУВАРИЦОМ...ЕВЕНТУАЛНО ЗАМЕНИЦИМА, САВЕТНИЦИМА ИЛИ ПОМОЋНИЦИМА: ако стекнете њихово поверење ситним комплиментима, пажњом или излажењем у сусрет (ма шта то значило), приближили сте се на "ти" директору, управнику, можда и министру.

5. НЕ БРИНИТЕ, ШТО ДУЖЕ ОПСТАЈЕТЕ КАО НОВИНАР, БИЋЕ ВАМ НЕЈАСНИЈЕ КАКО ВАМ УСПЕВА и немојте се, дакле, тиме оптерећивати. Ваљда је тако кад се нешто воли.

Нисте ни постали новинар " с неба па у ребра", ни скинули кецељу, опрали руке и пали у редакцију, као онолико случајних и залуталих "колега" које ћете срести кроз живот. Помирите се с тим да ће вам такви бити уредници. Ко зна зашто је и то добро.

6. НИКАДА, НИКАДА НЕ РАДИТЕ ЗА Џ.

Ако нема друге, радите за себе и своје читаоце.

Увек ћете бити окружени људима који не цене труд новинара на писању извештаја, памфлета, чланка, интервјуа и још више - његово постављање на web, са фотографијом и свим пратећим дрангулијама с лициног места које ћете, наравно, с догађаја прибавити...Који подразумевају да је то "пријатељски" посао. Важно је да за њега ви поставите цену, други сигурно неће.

И обратно - немојте ангажовати друге за џ. Постоје начини да се договорите око "подстицаја".

7. БЛАГОВРЕМЕНО ПОСТАНИТЕ ПУБЛИЦИСТА, А КАСНИЈЕ И ПИСАЦ.

Схватићете већ зашто. Немојте силно искуство са људима поделити само са читаоцима новина, слушаоцима или посетиоцима вашег блога или сајта.

Отворите себи нови почетак и прилику да останете у послу драгоценим засписима или сведочанствима о људима и догађајима с којима сте се срели и којима сте службено присуствовали. (Многе наше колеге чак и прескоче искуство).

8. НИКАДА НЕ ПРОПУСТИТЕ ПРИЛИКУ ЗА ЛИЧНУ ПРОМОЦИЈУ - ви сте аутор који креира, у границама својих друштвених моћи, извесно јавно мнење, ма колико се оно маргинално и нејавно чинило. Управо они ће бити циљна група ваших будућих дела, те их брижљиво чувајте, негујте и регрутујте. И новинар и публициста мора да (пре)живи од свог рада - некада је то ангажман у редакцији, некада је "редакција" он сам, а у сваком случају од, уобичајено прве књиге - збирке изабраних интервјуа или тема.

9. НОВИНАР ЈЕ 24 САТА, 366 ДАНА У ПОСЛУ. Он нема слободан дан, годишњи одмор нити празник. Нема ни радно време.

Новинар никада не зна кад ће се отворити његова животна прилика за сусрет, разговор, снимак, белешку.

10. НОВИНАР СТВАРА "EX NIHILO". И онда када се ништа не догађа, кад је затишје, кад су заказани разговори и информације непланирано недоступни, а резрве изневере, новинар се никада не сме наћи у "вакууму". Увек из искуства или свега онога што се догађа другима, може да извуче неку поуку корисну за своје читаоце, у виду белешке, колумне, става...И, нек` се и римује на крају, зашто да не - новинар никад, баш никад не спава. Не тако чврсто да не прислушкује.

Поздрав и срећно!