ДИОГЕН - МОЈ УЗОР

Не претендујем на више од пролазника кроз овај свет. Пролазника посматрача. Смем ли се усудити да се надам - Диогенов потомак?
Да вас подсетим на Диогена?

Носио је буре уместо одеће.
Буре је било и његов стан.
Кров над главом, одећа и заштита.
Ствар је опште културе знати за Диогена, ма колико протериван из литературе био.
Моја ствар по том питању непогрешиво напредује. Ка Диогену.
И ја се по угледу на мог античког узора из четвртог века пре нове ере - у Земуну, као и у његовој родној Синопи, често нађем у ситуацији да у по бела дана фењером тражим човека.
Да ли се сада присећате ко је био Диоген?
Све сам му ближа и као следбеник животног стила који је проповедао и практиковао. Код њега се дела нису разликовала од наука који је ширио.
Наиме, Диоген је некада, може бити, нешто и имао, али је одлучио да не робује имовини - за коју мора бити одговоран, те је се полако и успут решавао. А и оптерећивала га је да мисли и живи као слободан човек, што је и мој сан.
Не знам јесу ли у старој Грчкој плаћали порезе и намете, али сумњам да је мудри Диоген, за толике мудар и узор и дан данас, одлучио да се ослободи своје имовине због харача, уосталом, у оној Грчкој из Перикловог доба, која је важила за највећу силу света - по снази војске, посебно морнарице, богатству - разијеној трговини и занатима, али и култури и уметности која је у свим областима поставила темеље цивилизацијске класике, и најпре - по много мудрих и умних људи који су основали најмање десет досократовских филозофских школа, сумњам да су били значајни као у данас најбеднијим државицама као што је моја. Да ли је уопште данас замисливо како је било живети у Грчкој мудраца?
Ја имам и Диогена и збиљу на својој страни да се одрекнем аута - сем тога и загађује, а, како ствари стоје, да се због харача бедној држави расула, чији су владари гори хајдук и лопов од хајдука - и стана и уселим у буре.
О Диогену је остала и анегдота како је, видевши дете где на уличној чесми пије из руке, бацио и свој пехар, из бурета, наравно.
Ако ико буде покушао да ме прогласи за Лазу, поставићу питање цењеним психијатрима питање да ли су чули за Диогена. Ако је могао Диоген, зашто не бисмо могли ми?
Диоген није завршио у Хипократовој установи.
Уосталом, боље је предухитрити државу и одрећи се глоба и обавеза према извршитељима за дугове који превазилазе наша примања, што ће рећи имовине, него јој дозволити да ужива и отимачини.
Ко зна, одевену у буре на трегере, можда ме прогласе и за модну икону? Новинари, новинари.
Диогена се неће сетити.#$%$?