ЛОЛА НОВАКОВИЋ ЈЕ ЗАСЛУЖИЛА УЛИЦУ У РОДНОМ БЕОГРАДУ

У бескрајном низу галерије заборављених ликова гледају нас заслужни
сународници. Бачени у депо тамне прошлости, у потпуности зависе од својих потомака. Придружују им се нови, заборављени још за живота, дружбеници у депоима у чију ће таму, можда, свратити неки радозналац, писац, или истраживач да услиши узнемирене сени великих предака, славних у своје време, а потом предате ћутању и забораву. Неретко ће се њихово дело или мисао некаквом грешком приписати неком другом, понекад остати безимено. Милион неправди, међу којима је највећа заборав.

Тако је у Београду ових дана на онај свет испраћена велика, заборављена дива престонице, Србије, некадашње Југославије, па и Европе, чаробна Лола Новаковић, како архиве кажу - 1962.године учесница "Евровизије" која је песмом "Не пали светла у сумрак" освојила четврто место на овој дуговечној међународној музичкој манифестацији.
Лола је била глас свог родног Београда, на врхунцу популарности шездесетих и седамдесетих година минулог века.
Њен град и држава су је, као и многе, заборавили до те мере, да поводом смрти диве није организована ни комеморација. На последњи пут испратили су је најближи пријатељи и поштоваоци њеног дела.
Тако се репризира ужасна судбина много млађих уметника, срамно заборављених и препуштених себи за живота, по којима ће постхумно готово сви градови некадашње Југославије из пијетета добити улице с њиховим именима. Милан Младеновић, Маргита Стефановић, Соња Савић ће, надајмо се, бити поштеђени хирова политичких комисија за именовања тргова и улица.
СВОЈУ УЛИЦУ У РОДНОМ ГРАДУ СИГУРНО ЈЕ ЗАСЛУЖИЛА И ЛОЛА НОВАКОВИЋ - НАДАМО СЕ ДА ЋЕ ЈЕ ПОСЛЕ НЕЧИЈЕ ИНИЦИЈАТИВЕ И ДОБИТИ.