У више од 170 светских земаља 15.мај се обележава као Светски дан акције за климу.
У Србији, једној од држава угроженијих глобалним загревањем, недеља је, ипак, светији дан одмора од обележавања и подсећања на претеће опасности.

Републички метеоролошки завод Србије, међутим, оформио је тим или радну групу, која у садејству са колегама из Европе прати и настоји да предвиди последице, али и потковано утиче на факторе одлучивања у индустрији и енергетици, као и Владе оних земаља које утичу на повећану емисију гасова изазивача ефекта стаклене баште и тиме загревање Старог континента. Регионално умрежени на пројектима праћења климатске ситуације и загађења које подиже температуре на југоистоку Балкана, покушавају да утичу на свест народа о врло неизвесној будућности.
Неке од пројекција говоре да ће, уколико се не предузму ефикасне мере првенствено у области енергетике на смањењу потрошње фосилних горива у корист обновљивих извора енергије, температуре у Србији до краја миленијума порасти за чак шест степени, што би могло имати несагледиве последице по живот човека, економију и привредну производњу, посебно производњу хране.

За последњих 100 година дуплирана концентрација угљен - моноксида

Екологија на неки волшебан,мазохистички начин остаје "привилегија" и ноћна мора стручњака, који на све могуће начине покушавају да поруче човечанству колика се опасност од прекомерне и незајажљиве индустријализације руковођене искључиво профитом надвила над будућношћу плаве планете.
Један од искрених енттузијаста и најбољих стручњака које Србија има у области метеорологије је свакако Владимир Ђурђевић, доцент Института за метеорологију београдског Факултета за физику.
Средња температура ваздуха на планети је 14 степени, а да нема ваздушног омотача, којег у значајној мери загрева тло, била би замрзнута на - 18 степени Целзијуса.
"Концентрација угљен - моноксида у атмосфери око 800 година одржавала се на 200 јединица, да би се само за последњих сто - удвостручила!" - каже др Ђурђевић. Последица овог повећања је подизање температуре на Земљи за један степен, што је изазвало многе промене у временским приликама и условима за живот еко- система, односно живог света. Повећан је број дана са високим температурама, али и катастрофичним непогодама, што је угрозило и неке биљне и животињске врсте чак до биолошког нестанка, јер нису могле да се прилагоде измењеним условима животне средине! Климатска слика Земље је промењена, јер се услед глобалног отопљавања смањила површина леденог покривача у корист воденог, који ће, уколико се тренд не спречи, иселити многа насеља и изазвати велике економске кризе.
"Основу нашег биодиверзитета чине корали, чије су се колоније, евидентно, смањиле" - подсећа др Ђурђевић.
У прилог једном од катастрофичнијих сценарија, какве предвиђају метеоролози, иде и чињеница да су 2014, 2015, а предвиђа се да ће и 2016-а наставити тренд, биле године са највишим забележеним температурама.
По речима нашег саговорника 190 земаља учесница Париске конференције о глобалном загревању која је одржана крајем прошле године закључиле су да пораст температуре планете не сме прећи два степена Целзијуса, а договорене су и мере које морају предузети и применити да би се задржала на овом нивоу.

Србија топлија од глоба

"Изузетно забрињава чињеница да су у последњих пет година температуре у Србији изнад просека планете" - каже метеоролог др Ана Вуковић са Пољопривредног факултета.
Она истиче да се према неким од метеоролошких прогностичких сценарија предвиђа чак и загревање планете за 4,5 степена, а у нашој земљи до краја 21.миленијума чак и до шест степени!
Незапамћена суша је 2012.године проузроковала штете у пољопривреди од две милијарде евра, док су поплаве 2014-е коштале 1,5 милијарду!
"Видљиве и мерљиве промене су у тропским температурама у летњем периоду године, падавине, град, поплаве, пролећни мразови, што све изазива повећање загађења ваздуха и земљишта, које је скоро "неизлечиво" - подсећа др Вуковић.
Четири године у низу са рекордно високим температурама наговештавају период изузетног загревања ваздуха и тла, на које ће се живи свет веома тешко адаптирати. Све то може изазвати још дубље економске потресе и промену биљног, животињског света, услове њиховог гајења, али и човека.
Другу планету немамо.
А према проблемима које смо сами узроковали понашамо се врло нехајно, као да су туђи.

0 Коментари